Послије 23 године одржан народни збор у Катиновцу (општина Топуско) на Кордуну

Мјештани села Катиновац у општини Топуско на Кордуну послије пуне 23 године обновили су традицију сеоског збора. Задњи је био 27.7.1994. Збор у Катиновцу био је до рата један од најпосјећенијих зборова у широј околини. Није био утемељен на вјерском календару као већина осталих већ у знак сјећања на дан устанка народа Хрватске који се славио до раних деведесетих прошлога вијека. Ријетко ко из шире Катиновачке околине да се не сјећа некадашњег збора. Да се не сјећа великог броја људи, ојкаче пјесме, тамбурица, натезања конопца, турнира у малом ногомету на „барама“ или чувених револуционарних говора рођеног Катиновчанина генерала ЈНА Перице Вучетића. А тада млађе, а данас средње или старије генерације тешко да се не сјећају плеса у мјесном дому по завршетку збора. Несносна врућина као ни прашина са плесног подијума никому сметала није. Био је то заиста збор ондашње „Југе у малом“ јер је барем половина учесника била из комшијске Босне од које их је дијелила само рјечица Глина. И никада сукоба, никада тучњаве. Па чак ни грубљих стартова када играју домаће и екипе из Босне. Истини за вољу аутор текста памти и један свој груб старт над противничким играчом из Босне али је исто тако запамтио да је умјесто заслуженог шамара од противника награђен осмијехом и ријечима „јаро играј болан даље“!!! Поменимо да је у истој екипи са аутором текста на „катиновачким барама“ годинама играо и актуелни предсједник Савеза Срба из региона и народни посланик у Скупштини Србије Миодраг Линта. На турнире и зборове се долазило пјешице. Остајало читав дан, пила се вода са врела „братсва и јединства“ и чекало да ноћ смјени дан како би почео плес. То су сјећања обавијена маглом, а реалност је да је данас у Катиновцу веома мало људи.

Попис из 2011. каже да у селу Катиновац живјело свега 90 Срба али и тај број се услијед биолошког сата до данашњег дана умањио. Попис из 1991. године биљежи их 349. Катиновац памти погром у Олуји августа 1995., али и страдање око 400 мјештана за вријеме злогласне НДХ чија се имена налазе на споменику у центру села.  Село као и сва овдашња живне током љета када се из избјеглишта посјећују и обилазе родна огњишта, пале свијће на гробовима. И сјећа се некадашњих времена. Можда зато што је тек први након рата катиновачки збор није комерцијализован као већина осталих, па се уз музику могло и нормално попричати. Профит није био у првом лану већ дружење стотињак мјештана и њихових гостију. А то је оно што људима треба. Дивана, смјеха, сјећања на нека давна времена и погледа ка напред.  Са неким кога не видиш двадесетак година што у осталим зборовима и није баш могуће. Заправо овај народни збор у Катиновцу је атмосфером управо онакав какви су сви били прије 30-ак и више година.Похвала мјештанима за идеју и за чување народне традиције.

Б. Ркман

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)