Представници Савеза општинских удружења избјеглих и расељених лица Републике Српске из Бијељине одржали састанак са Миодрагом Линтом у Скупштини Србије

 

ПОВРАТАК ИМОВИНЕ ЈЕ НАЦИОНАЛНИ ЗАДАТАК


Овим ставом, Игњат Симић, предсједник Савеза општинских удружења избјеглих и расељених из Бијељине, који је са колегама из истог удружења Недељком Ћорићем и Југославом Деспотовићем, разговарао са Миодрагом Линтом, замјеником предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије, на најбољи начин дефинисао је колики значај придаје повратку узурпиране српске имовине на подручју Федерације БиХ. Осим о повратку и очувању српске имовине у Федерацији Босне и Херцеговине, гости и њихов домаћин су добар дио времена посветили и предстојећим парламентарним изборима у БиХ, са посебним освртом на то како ће се овај процес одвијати у ФБиХ.

У уводном дијелу разговора, Игњат Симић, захвалио се Миодрагу Линти, на пријему и издвојеном времену, али и на свему ономе што је по питању повратка српске имовине у Федерацији БиХ до сада урадио. Симић је говорио и о узурпираним становима на подручју овог ентитета и изразио жаљење што се и раније није темељитије пришло овом проблему.

 

ИМОВИНА


„Ако се протјераним људима омогући да газдују својом имовином, имаћемо сигурно много мање социјалних случајева у мјестима у које су избјегли и расељени пронашли нова уточишта. У том смислу, ово је круцијално питање и по мени је повратак имовине у Федерацији БиХ национални задатак на нивоу српског народа уопште“, закључио је Игњат Симић.

Слично мишљење дијели и други учесник у разговору Недељко Ћорић наглашавајући да су Срби прије рата на своје име имали уписано преко 65 процената земље на територији БиХ.

„Данас то није тако и Срби, нажалост, из разних разлога, али највише оних егзистенцијалних и немогућности да се врате на подручја из којих су протјерани, продају своју земљу. Ова тема је актуелна већ 20-25 година, а сигуран сам да ће бити бар још најмање толико. Имовина је заборављена чак и од неких њених власника не схватајући њену непроцјењиву вриједност. Свакако, велики проблем представљају српски станови у које се Срби из безбједносних разлога нису могли вратити. Сад су уписани или на физичка или на правна лица , а посебно у оним мјестима гдје неки људи нису тражили њихов поврат“, сматра Ћорић, додајући да се преко средстава информисања, новоотворених канцеларија за заштиту имовине, власници земље, кућа и станова у ФБиХ морају анимирати, поготово они који су раније напустили те крајеве, како она не би завршила у рукама других, што је у основи и циљ федералних органа у БиХ.

Југослав Деспотовић је указао на конкретне примјере наводећи српско село Смолућа, oпштина Лукавац, у којој је заједно са околним селима живјело преко три хиљаде људи српске националности. Данас нема ни једног Србина, а федералне власти врше опструкцију да се било ко и врати тамо. У периоду опсаде од 18. јуна до 27. августа 1992. страдало је 50 Срба на подручју Смолуће, односно 149 на њеном ширем подручју (Подпећ, Тиња, Јасеница, Сребреник, Горњи Лукавац). Смолућа је након евакуације становништва 29. августа 1992. потпуно опљачкана и спаљена од стране муслиманских и хрватских јединица и до данас се тамо нико није вратио. То је само један примјер, а у Федерацији када прођете кроз порушена села, знајте да су на српској земљи, тамо гдје су обновљена живе Хрвати и Бошњаци, сликовито је описао стање на терену Деспотовић.

Закључујући расправу Миодраг Линта је рекао да протјерани Срби са територије БиХ, као и они који су отишли са тог подручја прије рата тешко враћају своју имовину.

„У питању је више хиљада станова у Сарајеву и на другим подручјима, затим друге врсте некретнина. Линта је посебно истакао процес регистрације некретнина који се одвија у Федерацији Бих а који практично значи упис имовине у нову земљишну књигу. Наш Одбор за дијаспору и Србе у региону, заједно са Савезом општинских удружења избјеглица и расељених лица из Бијељинe активно ради на том процесу уз активну подршку Владе Републике Српске. Резултат те сарадње је отварање шест канцеларија на подручју Републике Српске које ће помагати протјераним Србима, али и другим власницима имовине из Федерације БиХ, давати им информације, правне савјете на који начин да се изборе за своја права“, закључио је Линта.

 

ИЗБОРИ


Друга тема о којој се разговарало на овом састанку били су предстојећи парламентарни избори у БиХ. Након конструктивне расправе у којој су судјеловали сви учесници састанка, Линта је истакао да се Срби из Федерације БиХ налазе у изузетно тешком положају и да је кључни проблем дискриминација у запошљавању, образовању, расподјели средстава у буџетима општина и кантона као и уништавање културног насљеђа.

„Један од начина да се Срби ефикасније боре за своја права у Федерацији БиХ, јесте да се припреми заједнички програм, једна јединствена платформа свих српских политичких странака и организација које дјелују на нивоу Федерације БиХ. Сматрам да би требало да се формира и једна заједничка српска листа, која би се могла звати “ОПСТАНАК“ и да онда сви заједно позовемо Србе, било гдје да се налазе, а имају бирачко право у ФБиХ, да гласају за заједничку листу. Сигуран сам да би након тога Срби ојачали своје политичке позиције и на кантоналном и на нивоу Федерације БиХ и да би то био један од ефикаснијих начина у борби за наша права“, закључио је Линта.

У том правцу, договорено је да се иницирају састанци са Милорадом Додиком, предсједником Републике Српске и Његовом светости патријархом Иринејем на тему јединственог политчког дјеловања Срба у Федерацији БиХ.

На крају састанка, представници Савеза општинских удружења избјеглих и расељених лица Републике Српске , упознали су Линту са иницијативом да се, у другој половини маја, организује округли сто у Бијељини, на коме би учествовали представници званичних институција Србије и Републике Српске, заинтересованих удружења и свих оних који могу да помогну како би се још једном комплетна српска јавност упознала са већ поменутом имовинском проблематиком у ФБиХ. На овом скупу било би ријечи и о новоформираним канцеларијама за правну и имовинску помоћ које ће осим Бијељине радити у још пет градова у Републици Српској: Бањалуци, Зворнику, Источном Сарајеву, Мркоњић Граду и Невесињу.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк