Програм Савеза Срба из региона

Програм Савеза Срба из региона


 

УВОД

Савез Срба из региона је политичка организација која се залаже да  Срби у региону западног Балкана постану државно и национално питање у Србији. Сматрамо да Србија треба са пуном пажњом да покуша да рјешава њихове проблеме  и  посвети се унапређењу права Срба из региона која су угрожена.

Најтежа ситуација је у Хрватској и Федерацији БиХ гдје су Срби деведесетих година доживјели етничко чишћење и велика страдања. Такође, положај Срба је тежак и у Црној Гори, Албанији, Словенији и Македонији.

Срби у Републици Српској се суочавају са покушајем наметања босанског језика и сталним отимањем државних надлежности супротно Дејтонском споразуму. Желимо да институције наше државе буду чврст ослонац Срба у региону и да буду мјесто којој у свако доба могу да се обрате и очекују помоћ и подршку за рјешавање својих бројних проблема.

Савез Срба из региона залаже се да грађанима који су родом или поријеклом из република бивше Југославије и свим другим оштећеним грађанима Србије активно помогне у повратку  одузетих имовинских, стечених и бројних других права, исплати ночвана накнада за уништену или отету имовину, успоставе исти стандарди у суђењима за ратне злочине и коначно ријеши питања несталих лица.

Сматрамо да Србија треба са пуном пажњу посвети овом проблему тако што ће формирати тимове правника и адвоката који треба да пружају бесплатну правну помоћ заинтересованим грађанима и да припреме извјештаје о конкретним примјерима кршења људских права грађана Србије у Хрватској, Федерацији БиХ и другим државама региона. Наведене извјештаје треба превести на стране језике и са њиховим садржајем упознати међународне организације,  европске и свјетске медије и интелектуалце и најширу међународну јавност.

Савез Срба из региона залаже се да надлежне државе институције активним дјеловањем помогну прогнаним Србима, који су још увијек подстанари или живе у лошим условима, да што прије ријеше своје стамбено питање у процесу интеграције.

Неприхватљиво је да прогнана лица, као највеће жртве ратова на простору бивше Југославије, више од 20 година живе као подстанари издвајајући значајна средства од својих тешко зарађених плата за кирије. Због тога је веома важно да се донаторска средства Европске уније и других држава и организација утроше на транспарентан начин за рјешавање стамбених потреба прогнаних Срба и других оштећених грађана.

Савез Срба из региона жели да допринесе изградњи национално утемељеније, економски просперитетније, боље и праведније Србије. Окренути смо будућности и очувању традиционалних националних, духовних и културних вриједности. Због тога желимо да у својим редовима окупимо способне, угледне и поштене људе, као и велики број младих и енергичних чланова који су спремни да својим ангажовањем допринесу остварењу прокламованих циљева наше организације. Оснивањем Савеза Срба из региона грађани Србије који су родом и поријеклом из бивших југословенских република и сви други заинтересовани грађани добили су нову енергију и снагу која ће, упркос свим изазовима и објективним тешкоћама, упорно и досљедно  радити на остварењу свог програма.

 

1. НАЦИОНАЛНО ЈЕДИНСТВО

Српски народ живи кроз историју у више различитих држава.  Наведена чињеница дијелом је угрозила наш идентитет и национално јединство.

Међутим, да бисмо очували и оснажили јединство српског народа неопходно је да се приступи изради јединственог српског националног програма који би дефинисао основне правце развоја нашег народа.

У изради тог програма морају се ангажовати истакнути српски научници, умјетници, правници, економисти, Српска православна црква, Српска академија наука и умјетности и политичке странке.

Израда српског националног програма претпоставља успостављање сагласности око суштинских државних и националних интереса. Једно од питања од државног и националног значаја  треба да буде активна подршка Србије опстанку и заштити српског народа који живи у региону западног Балкана и у дијаспори.

Србија треба да успостави што јаче политичке, културне и привредне везе са српским народом изван Србије.  Недостатак националног програма јесте један од узрока кризе идентитета и нестајања српског народа,  његовог заостајања и сиромаштва.

 

2. ПАТРИОТИЗАМ

Патриотизам као љубав према Србији и Републици Српској јесте легитимно право српског народа и у сагласности је са општим савременим вриједностима и начелима међународног права.

Патриотизам је и љубав према српском народу који живи изван граница Србије и Републике Српске и коме треба конкретним мјерама и активностима помоћи да опстане и сачува свој национални, вјерски и културни идентитет.

Србија је као држава обавезна да се нормалним дипоматским путевима и средствима стара о заштити њихових националних, политичких и људских права. Васпитање младих у духу љубави према Србији и Републици Српској и српском народу који живи изван граница двије српске државе представља основ националне политике Савеза Срба из региона.

Српски патриотизам укључује поштовање права националних мањина у Србији и народа који живе у региону западног Балкана и шире. Такође, истинског националног патриотизма нема без стварне бриге за све оне који су на било који начин страдали бранећи српски народ.

 

3. ОЧУВАЊЕ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА И НАЦИОНАЛНИХ ТРАДИЦИЈА

У основи дјеловања нашег народа мора бити политика националног идентитета заснована на важећим документима међународне заједнице. То претпоставља обнову и јачање националних културних институција, национално васпитање као дио образовног процеса у предшколским установама, основној и средњој школи, истинито приказивање збивања из прошлости и садашњости, афирмисање припадника нашег народа који су чинили дјела од непролазне вриједности, његовање сјећања на српске жртве и примјену уставног начела о ћирилици као националном писму.

Такође, неопходно је да Србија конкретним мјерама и активностима помогне да српски народ који живи у региону западног Балкана и у дијаспори сачува свој национални и културни идентитет. Један од начина јесте да се на јавном сервису Радио-телевизији Србије бар једном недељно приказује емисија о Србима у региону.

Потребно је заштитити српске културно-историјске споменике, српска војничка гробља и гробове српских жртава из свих ратова који се налазе изван граница Републике Србије и Републике Српске.

Сматрамо да градови и општине треба да сачувају од заборава знамените Србе који су родом и поријеклом из региона на начин да се улице и тргове назову њиховим именима. Поред тога, сматрамо да улице и тргове у Србији треба назвати по именима српских мјеста и стратишта са простора бивше Југославије и других држава региона.

Залажемо се:

– за ексхумацију из велебитских јама и других мјеста и достојанствену сахрану српских жртава из времена злочиначке Независне државе Хрватске.

– за обиљежавање мјеста страдања Срба из времена злочиначке Независне државе Хрватске и у оружаним сукобима током деведесетих година на простору бивше Југославије.

– да се у Београду изгради монументални споменик Србима који су страдали у оружаним сукобима на простору бивше Југославије од 1990. године на даље.

Српски народ у својој богатој историји има пуно блиставих примјера чојства и јунаштва, културних достигнућа који нашу традицију чине богатом и развијеном. Не вријеђајући никога и не потцијењујући ниједан народ афирмисаћемо и чувати наше националне традиције и обичаје засноване на темељима српског схватања правде, морала и слободе.

Савез Срба из региона се залаже за оснивање Крајишког културног центра са циљем очувања и афирмације крајишке културе, традиције и обичаја.

 

4. ПОДРШКА СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ

Српска православна црква је најстарија институција српског народа која је кроз историју чувала и сачувала његов идентитет и опстанак. Устројство Српске православне цркве обезбеђује духовно јединство српског народа на свим просторима гдје он живи.

Српска православна црква има  велику улогу у духовној и моралној обнови српског народа што је у складу са њеном хришћанском мисијом. Посебна подршка Српској православној цркви потребна је у епархијама изван граница наше државе како би се сачувао национални идентитет српског народа у региону западног Балкана и у цијелој дијаспори.

Неопходна је помоћ нашој Српској православној цркви, посебно на подручју данашње Хрватске и Босне и Херцеговине (Федерација БиХ) у изградњи и обнови објеката који су срушени или оштећени за вријеме злочиначке Независне државе Хрватске и у оружаним сукобима деведесетих година.

 

5. ЗАШТИТА ДЕЈТОНСКОГ СПОРАЗУМА И ПОДРШКА РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Очување и напредак Републике Српске је стратешки национални интерес Србије и српског народа. Залажемо се за досљедну примјену Дејтонског споразума и Споразума о  специјалним параленим везама Републике Србије и Републике Српске који омогућава  развијање сарадње у областима привреде и коришћења привредних ресурса, науке и технологије, образовања, културе и спорта, здравства и социјалне политике, туризма и заштите околине, информисања и др. Један од стратешких циљева државне политике треба да буде развијање свестране економске, културне, научне, просвјетне, спортске и сваке друге сарадње између Републике Србије и Републике Српске.

Република Српска је настала на идеји државнотворности, која је заснована на конститутивности српског народа у БиХ и бившој Југославији. Од тренутка настанка Републике Српске 9. јануара 1992. године њени органи и институције уживали су пун унутрашњи и међународни субјективитет. Данас Република Српска у демократски изграђеним институцијама остварује сопствену законодавну, судску и извршну власт.

 

6. ПОДРШКА ПРОТЈЕРАНИМ СРБИМА И СВИМ ДРУГИМ ОШТЕЋЕНИМ ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ ДА ОСТВАРЕ СВОЈА ИМОВИНСКА, СТЕЧЕНА И ДРУГА ПРАВА У ХРВАТСКОЈ, ФЕДЕРАЦИЈИ  БИХ И СЛОВЕНИЈИ

Тражимо од Хрватске повратак заузете покретне и непокретне имовине; обнову, ратом и терористичким акцијама, уништене имовине у пређашње стање; правичну надокнаду за уништену, оштећену и несталу покретну и непокретну имовину; повратак одузетог станарског права или правичну новчану надокнаду, без икаквог условљавања и ограничавања; исте услове откупа за лица која су добила стан кроз тзв. Програм стамбеног збрињавања; повратак одузетог пољопривредног  и шумског земљишта; ревизију проданих кућа преко хрватске Агенције за промет некретнина путем двоструких или лажних уговора; исплату доспјелих а неисплаћених пензија; признање комплетног радног стажа до 1991. и конвалидацију радног стажа са признатим доприносима  за период 1991-1995; исплату девизне и динарске штедње; новчану накнаду за неучествовање у процесу приватизације.

Тражимо од Босне и Херцеговине повратак заузете покретне и непокретне имовине; обнову, ратом и терористичким акцијама, уништене имовине у пређашње стање; правичну надокнаду за уништену, оштећену и несталу покретну и непокретну имовину; повратак одузетог пољопривредног  и шумског земљишта;

Тражимо од Словеније да врати станове прогнаним лицима над којима је постојало  станарско право (дио лица је учествовао 5-10 посто са својим средствима у изградњи поменутих станова) и исплати девизну штедњу.

Тражимо да државе насљеднице бивше Југославије реализују Анекс Г Бечког споразума о сукцесији под називом „Приватна својина и стечена права“ који је потврђен у парламентима држава насљедница бивше Југославије. У наведеном анексу се јасно каже да ће свим грађанима и правним лицима бити заштићена и враћена права која су имала на дан 31.12.1990. године а сви уговори склопљени за вријеме рата, под притисцима и пријетљама, биће проглашени ништавним.  По међународном праву и по Уставима држава насљедница бивше Југославије међународни споразуми имају јачу правну снагу од домаћих закона.

Савез Срба из региона се залаже за сазивање посебне сједнице Народне Скупштине Републике Србије о избјеглим и прогнаним лицима. Послије завршене расправе усвојила би се Резолуција о поштовању људских права избјеглих и прогнаних лица и других оштећених грађана у Хрватској БиХ и Словенији.

 

7. ПОДРШКА ПРОТЈЕРАНИМ СРБИМА КОЈИ СУ БЕСКУЋНИЦИ ИЛИ ЖИВЕ У ЛОШИМ УСЛОВИМА ДА РИЈЕШЕ СТАМБЕНО ПИТАЊЕ КАО ГЛАВНИ ПРЕДУСЛОВ ИНТЕГРАЦИЈЕ У СРБИЈИ

Захтјевамо да надлежни државни органи, прије свега Комесаријат за избјеглице и миграције, одлучно и ефикасно крену у процес рјешавања стамбеног питања прогнаних Срба који су бескућници или живе у својим објектима који се налазе у веома лошем стању.

Постоје четири модела рјешавања стамбеног питања прогнаних Срба:
– изградња станова,
– куповина сеоских имања,
– додјела монтажних кућа под условом да лице има плац са инфраструктуром
– додјела пакета грађевинског материјала под условом да је започета изградња куће.

Потребно је омогућити да све прогнаничке породице које су рјешиле своје стамбено питање путем средстава међународних организација добију право на откуп својих стамбених јединица према одредбама закона о избјеглицама.

 

8. ПОДРШКА СРБИМА У ФЕДЕРАЦИЈИ  БИХ

Срби у Федерацији БиХ, као и Срби у Хрватској, су грађани другог реда јер су доживјели етничко чишћење и велика страдања током деведесетих година.

Основни проблем је дискриминација у дијелу законодавства и од стране надлежних државних органа. Срби у Федерацији БиХ се налазе у веома тешком економском положају јер федералне власти не издвајају ни приближно довољна средства за обнову, а присутна је опструкција при запошљавању Срба у органима управе и  у јавним предузећима.

Млади Срби напуштају Федерацију БиХ у потрази за радним мјестима. Срба у великим градовима готово и нема и постоји реална опасност да српски народ нестане са тог подручја. Органи Федерације БиХ се оглушују о основне захтјеве Срба лишавајући их чак и адекватне законске и физичке заштите од напада на националној основи којима су често и изложени.  Питање положаја Срба у Федерацији БиХ треба да се стави на ниво међудржавних односа Србије и БиХ односно да буде у врху приоритета у разговорима Владе Србије о свим отвореним питањима са БиХ и Владом Федерације БиХ.

Веома важно је предузети конкретне економске мјере и активности да Срби остану већина у општинама Гламоч, Грахово, Дрвар и Петровац односно да престане исељавање младих и породица са малом дјецом.

Такође, потребно је одлучно покренути питања пропорционалног запошљавања Срба у федералним институцијама. Веома је важно да се инсистира на извршењу Анекса 7 Дејтонског споразума који се односи на повратак протјераних Срба у мјеста у којима су живјели до оружаних сукоба.

 

9. ПОДРШКА СРБИМА У ХРВАТСКОЈ

Срби у Хрватској, као и Срби у Федерацији БиХ, су грађани другог реда јер су доживјели етничко чишћење и велика страдања током деведесетих година.

Основни проблем је дискриминација у дијелу законодавства и од стране надлежних државних органа. Хрватска не поштује обавезе које је преузела потписивањем Уговора о приступању са Европском унијом крајем 2011. године а које се односе на побољшање положаја Срба, економски развој крајишког подручја, спровођење Уставног закона о правима националних мањина и процесуирање свих злочинаца без обзира на националну припадност. Хрватска не поштује законске одредбе о равноправној употреби српског језика и ћирилице у општинама и градовима гдје је учешће Срба преко 1/3 укупног становништва.

Такође, Хрватска не поштује законске одредбе о пророционалном запошљавању Срба у градовима и општинама гдје је учешће Срба преко 15 посто у становниптву и у жупанијама гдје је учешће Срба преко 5 посто у становништву.

Што се тиче економских односа добро је познато  да хрватски привредници имају слободан продор на српско тржиште и да то максимално користе. На другој страни ситуација са пласирањем српских производа у Хрватску више је него поражавајућа.

Због тога је потребно обезбедити проходност за српски капитал у Хрватској како би се смањила велика несразмјера који постоји у инвестиционим улагањима и омогућило запошљавање тамошњих Срба чиме би се створио предуслов за њихов опстанак.

Та проходност може се остварити једино на државном нивоу уз активан однос и инсистирање на политици реципроцитета са највишег државног и политичког нивоа Србије према Хрватскoj.

 

10. ПОДРШКА СРБИМА У ОСТАЛИМ ДРЖАВАМА РЕГИОНА (СЛОВЕНИЈА, ЦРНА ГОРА, МАКЕДОНИЈА И АЛБАНИЈА)

Срби у Црној Гори – Српски језик, српска историја, српска књижевност и ћирилично писмо готово су протјерани из наставе у основним и средњим школа, а свега седам посто Срба је запослено у јавној управи, иако Срби чине 30 посто становништва.

У Црној Гори се води политика дискриминације према Србима и покушаји асимилације на највишем нивоу. Залажемо се за пуну заштиту српског језика и ћириличног писма као и одбрану свих политичких права Срба у Црној Гори.

Залагаћемо се и за заштиту права имовине српских грађана који у Црној Гори посједују некретнине било да је ријеч о кућама, становима и викендицама или земљиштима наслијеђене од дједовине. Борићемо се и за заштиту имовине Српске православне цркве која је већ годинама на удару тзв. ЦПЦ.

Срби у Словенији – Не постоји настава српског језика у словеначким школама јер словеначке власти одбијају да Србима признају статус националне мањине иако чине највећу националну заједницу послије већинског народа.

С друге стране, Словенци у Републици Србији су признати као национална мањина. Такође, Словенија није извршила одлуку Европског суда за људска права из 2011. године да надокнади  штету „избрисаним“ грађанима.

Залажемо се да се српској заједници призна статус националне мањине, да се врате одузети станови прогнаним Србима и да се новчано обештете „избрисани“ грађани.

Срби у Македонији – Постоји дискриминација у образовању, науци, култури, информисању и положају наше цркве. Образовање српске дјеце је отежано јер мали број њих стичу знање на материњем језику. Књиге се штампају искључиво на македонском и албанском језику.  Потребно је да се изврши већи утицај у борби за остварење права Срба, као и заштити људских права и имовине Српске православне цркве.

Срби у Албанији – Према попису 2011. године Срба у Албанији има тек 155, али се процјењује да их има више око 30.000, највише у Скадру и Фиеру. Током XX. вијека преко 100.000 Срба је нестало из матичних књига тако што су покрштавани и називани другим именима.

Потребно је веће учешће у пружању помоћи српској заједници у Албанији, посебно у области образовања и стицања српског држављанства. Залажемо се да се Србима призна статус националне мањине и да им се омогући да  врате српска имена и презимена.

 

11. СТВАРАЊЕ УСЛОВА ЗА АКТИВНО УЧЕШЋЕ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ У ПОЛИТИЧКОМ И ПРИВРЕДНОМ ЖИВОТУ МАТИЦЕ

Сматрамо да држава мора да води рачуна о дијаспори која живи у Европи, Америци, Аустралији и на другим континетима. Због тога је потребно да се утврди њихов број, мјесто гдје живе и послови којима се баве. Такође, потребно је да  се нашим људима који живе у иностранству омогући да утичу на догађаје у матици и да се искористи њихово знање и искуство у циљу економског и друштевног напретка Србије.

Због тога треба створити услове за стално јачање веза између дијаспоре и матице јер је једини начин да припадници српске дијаспоре буду нераздвојни дио Србије.

Такође, потребно је да држава активно помогне очување српског културног, вјерског и националног идентитета кроз учење, чување и његовање српског  језика и ћириличног писма.

 

12. КОСОВО  И МЕТОХИЈА КАО САСТАВНИ И НЕОТУЂИВИ ДИО СРБИЈЕ

Савез Срба из региона  не признаје једнострано проглашену независност Косова и противправну сецесију јужне српске покрајине. Тим поступком је на најгрубљи начин прекршена Повеља Уједињених нација, Резолуција 1244 и Завршни хелсиншки акт.

Србија никада не сме добровољно да се одрекне дијела своје територије који је мjесто постанка њеног државног и националног идентитета и духовности. Косовски завjет је саставни дио идентитета српског народа дајући му снаге и истрајности да превазиђе најтеже тренутке у својој историји.

Ослобођење српског народа од вjековног ропства и стварање модерне српске државе је утемељено на косовском завјету. За Савез Срба из региона  Косово и Метохија јесте и биће увијек саставни и неотуђиви дио Србије.

У овом тренутку Србија не врши ефективну власт над Косовом и Метохијом због неповољних међународних околности, али дубоко вјерујемо да ће у будућности доћи до позитивих промјена у међународној заједници..

 

13. ВЛАДАВИНА ПРАВА

У сталној борби за слободу наш народ је отворено и искрено усвојио идеје и правној држави и владавини права. Због тога морамо градити правну државу и спречити сваки покушај понашања којим се крше људска и грађанска права.  Владавина права мора да обезбиједи једнакост грађана пред законом и санкције за све обике злоупотреба моћи.

Залажемо се за свеобухватну примјену антикорупцијских закона на све субјекте корупције, почевши од највиших органа власти до најнижих, парламентарни надзор над њиховим спровођењем, континуирано вредновање постигнутих резултата и стално унапређивање метода борбе против корупције и криминала, сарадњу цивилног друштва, медија и грађана.

Борићемо се за сузбијање свих облика дискриминације која представља неједнако поступање у односу на лица међу којима постоје расне, националне, вјерске, полне, имовинске или било које друге разлике.

Често постоји фактичка друштвена дискриминација која се врши не само у оној области која није правно регулисана него и у оној која је противна правним прописима. Сматрамо да сваки човјек треба да ужива права и слободе без дискриминације по било ком основу чиме би била обезбеђена потпуна равноправност свих грађана.

 

14. ДЕМОГРАФСКА ОБНОВА СРБИЈЕ

Демографска обнова Србије представља један од најпречих циљева и кључни предуслов националне и државне стратегије. Расту становништва треба да допринесе политика равномјерног регионалног развоја Републике Србије а посебно убрзани развој заосталих и демографски опустјелих подручја.

Савез Срба из региона залаже се за подстицајне економске, пореске и социјалне мјере са посебним третманом породица са троје и више дјеце. Родитељу који жели да се искључиво посвети породици треба обезбједити пореске олакшице на породична примања, тако да и од рада у породици има зараду.

Ово је веома важно са становишта одгајања дјеце али и са психолошког становишта како се родитељ који не ради на тржишту него је посвећен породичним обавезама не би осјећао обезвријеђен у друштву.

Савез Срба из региона сматра да породица као основна ћелија друштва треба да има најважнију улогу у животу сваког појединца али и српског друштва у цjелини. Сматрамо да у условима демографске угрожености, породица формирана на хришћанским начелима и моралу може да одигра важну улогу у борби против бијеле куге и обнови српског народа.

 

15. ЕКОНОМСКИ РАЗВИЈЕНА И СОЦИЈАЛНО ПРАВЕДНА РЕПУБЛИКА СРБИЈА

У Савезу Срба из региона сматрамо да без економских слобода и материјалне сигурности не може бити елементарних људских права. Реална економска политика треба да буде усмјерна на развој приватног предузетништва и јавно-приватног партнерства.

Темељ укупног привредног развоја треба да буду енергетика, прерађивачка индустрија, пољопривреда и сектор услуга. Плодно земљиште представља озбиљно припродно богатство које се већински налази у својини државе или њених грађана што омогућава велику развојну шансу. Развој свих дијелова Републике Србије морају бити основа економске и инвестиционе полиитке.

Економска политика мора бити прилагођена принципима друштвене солидарности и социјалне правде. Циљ је да се свим грађанима омогући достојан живот, запослење, социјална и здравствена заштита.

Социјална компонента Савеза Срба из региона произлази из солидарности проистекле из хришћанске традиције и из идеја и осјећаја доброте и бриге за ближњега. Треба да покажемо спремност и одговорност да помогнемо људима у невољи.

 

16. ВОЈНА НЕУТРАЛНОСТ

Савез Срба из региона залаже се за политику војне неутралности јер представља реалност на овом простору.

Војна неутралност смањује могућност ратних сукоба и спречава да Срби ратују и гину на страним ратиштима широм свијета за туђе војне и геостратешке интересе.

Истовремено, изражавамо спремност за цивилно учешће у мировним мисијама Уједињених нација и међународну сарадњу на пољу изградње мира у свијету.

Савез Срба из региона је против тога да Република Србија постане дио НАТО-а.  Сматрамо да је важно борити се за међународно признање неутралности по узору на Аустрију и Швајцарску.

Међутим, Савез Срба из региона као истинска демократска и народна организација пристаје на могућност референдума на којем би грађани Републике Србије дали свој став о овако важном питању. Овај референдум би био обавезујући за све институције Републике Србије.

 

17. И ЕВРОПСКА УНИЈА И РУСИЈА

Савез Срба из региона сматра да повратак одузетих имовинских, стечених и других права протјераних Срба, као и побољшање положаја Срба у Хрватској, Федерацији БиХ, Словенији, Црног Гори, Македонији и Албанији није могуће без добрих односа са Европском унијом. Србија ће, као чланица Европске уније, имати веће могућности, да се бори за поштовање људских права Срба у региону.

Ако је Србија против уласка у Европску унију онда не постоји механизам да се покрене рјешавање бројних проблема протјераних Срба и Срба који живе у региону.

Србија ван ЕУ има мање шанси да заштити своје државне и националне интересе, међу којима је и заштита права Срба у региону.

Савез Срба из региона сматра контрапродуктивним и вјештачким покушај да се Србија стави пред избор или Русија или Европска унија, јер је национални интерес Србије развој добрих односа и са истоком и са западом без наметања услова и стварања сукоба.

Србија треба да води политику најбољих односа са Русијом и одлучно се супростави сваком захтјеву појединих центара моћи у Европској унији и шире да уведе санкције Русији.

Важно је нагласити да  Русија, има тијесну и разгранату сарадњу са ЕУ што потврђују редовне сједницe посебног органа tj. сталног Савjета за сарадњу Русије и ЕУ, на министарском нивоу два пута годишње. Русија је једина земља која има такав формат да сваких шест мjесеци одржава састанак са ЕУ.

 

18. ОСУДА СВИХ ЗЛОЧИНА И РАСВЕТЉАВАЊЕ СУДБИНЕ НЕСТАЛИХ ЛИЦА

Ниједан злочин никада не застаријева нити смије бити заборављен.

Некажњени злочини охрабрују па је обавеза сваког одговорног лица да се бори да спријечи злочин а уколико се злочин догоди – да прогони злочинце. Веома је важно да при осуди злочина не правимо разлике по мјесту злочина и припадности жртве или злочинца.

Сваки злочин мора бити утврђен и индивидуализован. Неприхватљиво је заговарање колективне одоворности. Осуђујемо заборав злочина и залажемо се да се одаје почаст жртвама свих облика терора вршеног над нашим народом.

Тражимо да правосуђе у Хрватској и Босни и Херцеговини (Федерација БиХ) процесуира све ратне злочине, укључујући и оне почињене над српским цивилима и војницима. Очекујемо да Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије почне активно да ради на кажњавању злочинаца из реда хрватског, бошњачког и албанског народа.

Расветљавање питања несталих лица је цилилизацијско и хуманитарно питање. Залажемо се да се досљедно реализује Декларација о несталим лицима, који су августа 2014. године у Мостару потписали предсједници Србије, Хрватске и Црне Горе и предсједавајући Предсједништва БиХ а чији је циљ да подстакне процес проналажења несталих лица у региону и дефинише одговорност и улогу држава у рјешавању тог болног питања.

Овим документом државе су потврдиле преданост рјешавању питања несталих лица као једног од предуслова да се обезбеди трајни мир и унапреди међусобна сарадња. Залажемо се да Србија учини све што је у њеној моћи да се што прије пронађу нестала лица и њихови посмртни остаци предају породицама и достојно сахране у складу са обичајима.

 

19. ПОДРШКА ПРИПАДНИЦИМА БИВШЕ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ ДА ИМ РЕПУБЛИКА СРБИЈА ПРИЗНА УЧЕШЋЕ У РАТУ ПОСЛИЈЕ 27. АПРИЛА 1992. ГОДИНЕ ТЈ. КАДА ЈЕ ОСНОВАНА САВЕЗНА РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈА   

Тражимо да се у Скупштини Србије усвоји  „Закон о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица“ којим ће, између осталог, десетинама хиљада припадника бивше Војске Републике Српске Крајине бити признато учешће у рату у двоструком трајању послије 27. априла 1992. године тј. када је основана Савезна Република Југославија.

Важно је нагласити да је Србија признала учешће у рату до 1995. године у двоструком трајању хиљадама крајишких официра и подофицира који су били припадници бивше ЈНА, као и да је признала статус ратног војног инвалида дијелу припадника бивше Војске РСК који су рањени послије 27. априла 1992. године.

На тај начин Србија би исправила дугогодишњу неправду према Крајишницима који су једина категорија бораца на подручју бивше Југослације којој није признат ратни стаж.          

 

20. ПОДРШКА РЈЕШАВАЊУ ИМОВИНСКО-ПРАВНИХ, КОМУНАЛНИХ И ДРУГИХ ПРОБЛЕМА ГРАЂАНА КОЈИ ЖИВЕ У ПРИГРАДСКИХ НАСЕЉИМА

Залажемо се да рјешавање неријешених имовинско-правних односа у приградским насељима која су изграђена без грађевинске дозволе буде једно од приоритета локалних власти.

То би омогућило грађанима да се упишу у катастар непокретности и коначно постану власници својих кућа и пословних објеката и у формално-правном погледу. Такође, тиме би се створило подстицајно окружење који би убрзало развој привредних и других активности.

Потребно је предузети конкретне мјере и активности да се у оним насељима, гдје то још није урађено, изгради канализациона мрежа, електрификација, јавна расвјета, уради асфалтирање путева и тротоари, уведу линије јавног превоза, изграде вртићи, основне школе, спортска игралишта, домови културе за одржавање трибина, књижевних вечери, наступе и вјежбање фолклорних друштава и пјевачких група и др.

У Београду, 05. децембар 2015. године