Промовисане збирке завичајне поезије „Са звонима испод неба“ Милоша Бајића и „Кад већ журиш да порастеш“ Чеде Вукмировића
Промоција књига пјесама Банијца Милоша Бајића „Са звонима испод неба“ и његовог колеге и земљака Чеде Вукмировића „Кад већ журиш да порастеш“ одржане су 17. децембра у пуној сали општине Нови Београд. Организатори промоције били су Завичајно удружење Банијаца, потомака и пријатеља Баније и Завичајно удружење Крајишника „Никола Тесла“ које је и издавач обје књиге.
Обје књиге су завичајног карактера, кроз стихове читаоци ће бар на трен „отићи у сјећање“ , дјетињство, родни крај и оживјети успомене на вријеме прије ратног вихора, које аутори „извлаче из заборава“, поручено је са промоције.
О књизи Милоша Бајића осим аутора, говорили су књижевник Никола Корица и књижевник Милош Кордић који је казивао неколико пјесама из нове Бајићеве збирке.
Сам аутор, Милош Бајић рекао је да сјећања на природу у родном крају и њене бивше становнике чине ослонац сваке реченице и смисао књиге.
„Данас посебно жалим за опустјелим крајем чије мировање личи на најудаљенија свемирска пространства, а вама и мени остају успомене смјештене на свакој страници ове књиге“ поручио је аутор својим Банијцима у публици.
Никола Корица је у својој пјесничкој критици говорио о Бајићу као трагачу властитог сна и нагорелих слика дјетињства који је наставио да трага по петнаести пут, с обзиром да му је ово петнаеста књига. Корица је подвукао да Бајић у својим стиховима „не потпирује пламен мржње, нити горчину жучи, острашћености, освете, због истргнутог завичаја из колијевке лијепих сјећања“.
„Милош умаче своје пјесничко перо у локвице проливене прекодринске тинте, упорно се враћа у авлију дјетињства, да би чуо, наслутио грају дјеце , лупкање пракљаче, као кад мајка рубине пере, шкрипи орица, звиждукање оца док задовољан благо ћера на појило, лавеж братовог пса којег надлаја лај рафала по нашем одласку. Крчи поета Милош бујад заборава око јабуке Петроваче, штити је пјесниковим листом папира како би и даље цвјетала у његовом срцу, коси траву заборава, из године у годину, призивајући у тишини туге звона испод неба “, дочарао је Корица тематику Бајићевих стихова.
О књизи дјечије поезије „Кад већ журиш да порастеш“ осим аутора Чеде Вукмировића говорио је његов колега и лектор књиге, писац дјечије поезије Радислав Јовић, а стихове пјесама казивао је Милош Кордић и ученик 4. разреда Огњен Јовановић.
Чедо Вукмировић коме је ово друга збирка поезије за дјецу, објаснио је да је ријеч о завичајној приповјести за дјецу у стиху, разговор између оца и сина.
„Трагови из дјетињства усјечени су у сјећање као бразде и ту заувјек остају. Сви се ми у радости или када нам је радост потребна враћамо дјетињству. Завичај носи јак идентитет којег се немогуће ослободити. Носталгија је опасна за душу, па је можда моје писање о завичају и обраћање кроз дјечију поезију добар лијек за спријечавање огњене чежње“, истакао је Вукмировић, који је рођен у Лици, а на Банији провео дјетињство и младост, и то вријеме осликао је у својим пјесмама.
„Књига Чеде Вукмировића „Кад већ журиш да порастеш“ примјер је дјела које ће с подједнаком пажњом и љубављу читати и дјеца и одрасли, јер се дотичу свих људи на свјету, а посебно оних који су силом или на било који начин отргнути од завичаја, какав је случај с јунацима овог лирског дијалога, али и с многима од нас који смо овдје данас“, рекао је Радислав Јовић.
Како је Јовић навео, теме којима се књига бави, разговор оца и сина, поријеклом са Баније, није само топла слика завичаја и жеља да се градови, ријеке, језера, планине и други, оцу драги, топоними заувјек настане и у души његовог потомка, већ истовремено и људовање о вјечним животним темама као што су љубав, поштење и поштовање.
„Старији јунак Чедине пјесме, отац, не очекује да се његовом сину све каже само, кад одрасте, већ као што син жури да одрасте, тако и он жели да му што прије саопшти све што мисли да би тог момента вриједило рећи. Вукмировић је добро разумио и Фројдову тезу да је „дјете отац човјека“ или тачније човјекове личности, тј. да је за формирање личности одраслог човјека веома важно шта ће он сазнати и научити у раном дјетињству. Зато наш песник и почиње своју дијалог-причу стиховима: Вођење озбиљног разговора, вриједна је човекова особина, и мудрост, ако се води, између оца и сина“, закључио је Јовић у свом излагању.
Програм промоције обогатили су и чланови Музичке школе „Коста Манојловић“ из Земуна, Вук Вукајловић свирајући на гитари, и Михајло Петрић са хармоником, а у улози домаћина био је Никола Везмар.
новинар „Српског кола“
Весна Вуковић
Антрфиле: О ауторима
Милош Бајић:
Рођен је 1947. године у Великој Градуши, на Банији, Хрватска.
Данас живи у Београду. Поезију објављивао у листовима и часописима. Заступљен је у више антологија поезије и књижевних прегледа Срба из Хрватске.
До сада је објавио књиге пјесама: „Отетом завичају“ (1992), „Из воде и камена“ (1993), „Даље од даљина“ (1994), „Бескрају додана година“ (1996), „Пребивалишта“ (1998), „Говор планине“ (2000), „Шумски се надвио хлад“ (2001), „ Изабране пјесме“ (2002), „Прије спавања“ (2005), „С јабуком у руци“ (2006), „По полеглим травама“ (2008), „Учитељ полази на пут“ (2009), „Прије мрака“ (2011), „ Навикавање на самоћу“(2014), „Кроз јутро пробуђено“ (2016) и „Са звонима испод неба“(2017).
Чедо Вукмировић:
Рођен је 1946.године у Бунићу, у Лици, Република Хрватска. Дјетињство и младост провео је на Банији, у Глини. Педагошку гимназију завршио у Петрињи. Живио и радио у Сиску у МУП-у на пословима извршења казни. Од 1992.године живи у Београду.
Књигу поезије за дјецу под називом „Позоришни зец“ објавио је 2016. године
(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)
