Прослављена Велика Госпојина у селу Перна (општина Топуско) на Кордуну

АУТОБИОГРАФСКА ЦРТИЦА ПОТАКНУТА ГОСПОЈИНОМ НЕКАД

 

Сјећање на једно село, његове људе и обичаје


Осванула је Велика Госпојина или народно ГОСПОЈ’НА љета Господњег 2017. ! Храмовна Слава парохије Перна. Сеоски збор. Дан за који се некад живјело, ишчекивало, надало. Дан који генерације и генерације Перјана памте.  Данашња је за разлику од прије тридесет и више година другачија. Идентична лањској и прошлих година. Нема жамора у селу данима прије осванућа и у очекивању Госппој’не. Нема више сеоских шерета Пајкана „Бабуре“, Матије Божића, Љубана „Рачка“ који су посебно за Госпојину били инспирисани. Нема ни „неких нових клинаца“ који би их наследили јер су се расули широм свијета! Понекад дођу на сам дан, наврате у село очева, ђедова, прађеда, курђела, аскурђела и тако даље уназад по православном родовском стаблу.  Док је у временима „кад је Бог ‘одао по земљи“ село било пуно људи, док се пјевало, играло, веселило, док се на „цинтору“ вртио рингишпил и продавале гротуље и лицитарска срца…и много тога „док“, била је и сеоска и слава и прослава. Данас остаје тек мали „сурогат“ и борба да се и ово мало сачува од заборава. У сјећањима барем.

 

Дан за топле родбинске посјете


У мојој фамилији Госпојина је одувијек била дан када је долазила родбина…Павловићи из Подгорја, Милојевићи из Голиње, Дивићи из Пониквара, Војновићи (Вржови) из Воркапића, Војновићи (Агићи) из Црног Потока, Орешчани из Пецке, Обрадовићи и Клипе из Буковице, Врге из Вргинмоста…Исто је било и у другим перјанским кућама – свако је ишчекивао своје.

У то време није било ни „полароида“, а поготово мобитела са моћним камерама, а о величини Госпојине свједочи чињеница да се за тај дан како би се овјековјечила посјета и показао значај празника – посебно наручивао сликар!!! Највећи дио старих фотографија са „патином“ које се као драгоцјено благо чувају у сеоским кућама, осим ако нису током Олује и након се уништене – мајсторско је дјело сликара Николе из Вргинмоста.
Овогодишњи збор је „рашћерала“ киша. Таман су се људи почели окупљати, отац Миле Ристић парох „топлички“ и „перјански“ је завршавао службу на мјесту на којем је некада била импозантна црквена грађевина односно црква Успења Пресвете Богородице и спустио се пљусак. Међутим, тридесетак најупорнијих је остало у а трговини сада друштвеном дому и уз батеријско свијетло причало на разне теме и евоцирало сјећања.

 

Људи нестају, природа посустаје


Људи нестају, године пролазе а и природа се мјења. Некад је сеоска црквена порта која је у мојим генерацијама била школско игралиште била ограђена бетонским стубовима и зеленилом којег су чинило двадесетак јаблана и храстова широке крошње. Јаблани су једва одољели овогодишњем невремену ако у то не рачунамо по неку одломљену крупнију грану. Храст који је заштитни знак улази у задње фазе живота. Слично је и са мјештанима јер је Перна са некадашњих око петстотињак становника данас броји једва педесетак. Храст је вјеројатно засађен када је подигнут храм Успења Пресвете Богородице 1789. Храм је обновљен 1886. године, спаљен 1941, до темеља уништен 1995. године. Данас је на мјесту храма дрвени крст на бетонском постољу. Постоје жеље и идеје потицане од Перјана који су након Олује или раније завршили у прекоморским земљама прије свега Канади да се на мјесту некадашње сагради нова црква! Идеја хвале вриједна али за чију реализацију треба прије свега новца, времена, енергије. И надасве људи који би залазили и долазили у Храм.

Парохију Перна сачињавају : Сува Перна, Доња Перна, Црни Поток, Пољице, Рујница, Пецка и дио Пољана

                                                                                Боро Ркман

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)