Сахрањена једна од најпознатијих Банијки Маријана Борковић

Дана 21. јануара 2017. године престало је да куца племенито срце Маријане Борковић, која је била једна од најпознатијх Банијки. Сахрана Маријане Борковић је одржана 24. јануара 2017. године на Новом гробљу у Шапцу уз присуство мајке Наде, синова Душана и Николе, ближих и даљих рођака, пријатеља, познаника, представника избјегличких и завичајних удружења и народног посланика Миодрага Линте. Опроштајни говор одржао је предсједник Завичајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније Мирослав Ковјанић а опроштајну пјесму је рецитовао пјесник Никола Корица.

Маријана је рођена 20.03.1963. у Сиску, од оца Бранка и мајке Наде. Ту проводи своје дјетињство и завршава основно и средње образовање. У основној школи као одличан ученик показала је прве знаке склоности према разним активностима. Била је активни члан фолклорне секције, а почела је да пише и прве пјесме. Студије за социјалног радника завршила је у Загребу. По завршетку факултета заснива радни однос у рафинерији Сисак, гдје остаје да ради до избијања рата 1991. Године. Те године брутално вријеђана и истјерана из стана бјежи из Сиска са сином Душаном од 6 година у Двор на Уни, гдје започиње свој нови живот. Запошљава се у полицијској станици на одређено вријеме и истовремено као велики хуманитарац и емотивац укључује се у коло „Српских сестара“ гдје активно учествује. Пошто остаје без посла сели се из Двора у Нови Град, гдје бива присиљена да ради тешке послове како би прехранила себе и дијете.

Маријана Борковић

Године 1995. рађа сина Николу и са двоје дијеце, теже повређена, у колони долази у Србију, док супруг остаје на положају Војске Крајине. Свој нови избјеглички живот започиње у Барајеву и запошљава се у Герантолошком центру гдје ради све до 2003. године када сазнаје да болује од тешке болести. У том периоду свог нимало лаког живота, борећи се са болешћу, бринећи о дјеци, страхујући за њихов и свој живот, доживљава још један тежак ударац – разлаз са животним сапутником.

Све те препреке успјева савладати и изаћи као побједник. Одлази у инвалидску пензију и започиње нове активности. Потпуно се посвећује раду у удружењима везаним за нашу Крајину. Као дијете Банијаца, још од малих ногу постаје везана за своју родну Банију. Ту своју емотивну везу са завичајем наставља у „Завичајном удружењу Банијаца“, гдје својим радом као потпредсједник даје велики допринос. Настојећи да се сачувају културне баштине и обичаји, остварује се као извођач и вођа женске пјевачке групе „Банија“ са којом учествује и постиже велике успјехе на многим скуповима везаним за извођење изворних крајишких пјесама. Један је од оснивача удружења „Ново огњиште“ као и женске пјевачке групе „Уна“ из Барајева.

2008. године била је једна од оснивача „Коалиције удружења избјеглица“ и један од најактивнијих чланова Главног одбора. На ИИ Скупштини изабрана је за секретара Коалиције. Учествовала је у свим активностима које је спроводила Коалиција међу којима су обиљежавање страдања Срба у злочиначкој акцији „Олуја“, организовање спортско-културне манифестације „Крајишки откос“; организовање ликовних изложби, књижевних вечери и др. Била је једна од сарадника мјесечног листа „Српског кола“ који је намијењен нашим земљацима поријеклом са подручја Хрватске и Босне и Херцеговине.

Маријана Борковић

Изузетну креативност, смисао за умјетност и културу уопште пронашла је у сликању и писању пјесама, већим дијелом мотивисана успоменама завичаја. Објавила је двије збирке пјесама :
„Дани од мостова већи“ (2012.) и „Дочекане зоре“ (2014.), Организовала је у културном центру Барајево више изложби својих сликарских радова. Многе од тих радова је поклонила и дала у хуманитарне сврхе. Дар према лијепом писању и изражавању показала је као водитељ на многим крајишким културним манифестацијама. Остварила се у много улога, а њено највеће остварење је улога мајке (синови Душак и Никола) и баке троје унучади.

Неслутећи још увијек по други пут опаку болест, љета 2015. њен живот креће пакленим путем. Крајем 2015. и почетком 2016. године већ је претрпјела две операције. Њен немирни дух, вољу и жељу ка савршенству у сваком послу, видели смо и маја 2016. када већ тешко болесна помаже око организације Банијске вечери и наступа са групом „Банија“ у програму вечери. У међувремену ради на припремама за наступ групе „Банија“ на фестивалу „Крајишки бисери“, на који нажалост не одлази. Крајем септембра завршава у болници на трећој операцији гдје прикована за болеснички кревет прати наступ групе преко телефона. Група на фестивалу осваја прво мјесто, а она своју бол потискује задовољством и срећом. Њен последњи наступ у улози водитеља био је 29.10.2016. на манифестацији „Банијско плетено коло“.

Својим радом Маријана Борковић је оставила велик и неизбрисив траг како треба чувати и његовати успомене на Банију, а својим радом задужиле је своје земљаке да је никад не забораве.

Мирослав Ковјанић и
Информативна служба Савеза Срба из региона

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)