Скокна: Сањам да на Олимпијади у Токију понесем српску тробојку Равни Котари!

 

Потомци Смоковићана показују мајсторство у борилачким вјештинама, поштују завичај предака и освајају медаље


У Далмацији су се увијек рађали витезови који су свој врели неукроћени темперамент исказивали у сталним борбама за слободу. Нажалост, данас је у Далмацији све мање Срба. Већина је средином деведесетих година трајно напустила вјековна огњишта и свој нови дом потражила у матици Србији, али далматински ген остао је сачуван. Примјер за то су и потомци расељених Смоковићана који су данас у свом завичају постали препознатљиви као врхунски борци на татамију.

 

Далматински ген


Тај ген је наслиједио и млади Андреј Скокна. Син Виолете и оца Владе, који му је од малих ногу пробудио љубав према спорту. Љубав према спорту му је усадио отац који је сам у младости био фудбалер и кик боксер.

Андреј се опредијелио за карате и са својих тек 16 љета освојио је чак 52 медаље, од чега 36 златних 10 сребрних и 6 бронзаних.

Носилац је звања мајстор каратеа, црни појас 1 дан. Листа његових титула је подугачка. Носилац је титуле свесрпског првака, освојио је и три лиге шампиона, четири пута је освојио куп Србије, два пута првак Војводине, 2 пута најбољи кадет у ЈКА (Јапанска карате асоцијација)

Најбољи је такмичар и борац у Карате клубу Војвода Пријезда Сталаћ. Овај далматински потомак, који на својим наступима увијек носи српску тробојку са натписом Равни Котари, наступао је и за репрезентацију Србије на европским првенствима 2016. У Цириху је освојио пето мјесто, а у Чешкој је стигао до прве европске бронзане медаље.

Када је Андреј као деветогодишњи дјечак почео да тренира карате, карате није ни био у програму Олимпијских игара. Неправда према карате борцима исправљена је у августу прошле године када је Међународни комитет донио одлуку да се карате уврсти међу олимпијске спортове.

 

ОЛИМПИЈСКИ СНОВИ


Карате ће се наћи у програму Олимпијских игaра 2020. године у Токију што, је за младог Андреја само још један додатни стимуланс

– Задовољан сам постигнутим резултатима које сам остварио у претходних 7 година – каже Андреј и додаје да сада има још већи мотив.



– Сан сваког спортисте је учешће на Олимпијским играма. Захвалан сам предсједнику карате федерације и селектору на до сада указаној шанси. Урадићу све да указано повјерење оправдам – рекао је Андреј, не заборављајући људе који су му помогли у досадашњој каријери.

– Мада сам рођен у Крушевцу, велику подршку свих ових година имао сам од Смоковићана, који су ми помагали, савјетовали и храбрили у жељи да истрајем. Захваљујем се Саши Дражићу и његовој породици, као и Алену Граовцу, Стевану Вукши, Аци Ракићу – рекао је Андреј који је посебно захвалан професорима Техничке школе у Ћуприји, који имају разумијевање за његове изостанке и који су његови ватрени навијачи.

Т. Ћоровић


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк