Српско Коло на литургији за Јасеновачке мученике и на освештању храма Светог Пророка Илије у селу Млака код Јасеновца
ЈОВАН СЕЛАК ЈЕДИНИ ПРЕЖИВЈЕЛИ ИЗ ЦРКВЕ У МЛАКИ: БОГ МИ ЈЕ РЕКАО ДА БЈЕЖИМ
У малобројноим српском селу Млака код Јасеновца које данас једва да броји 15-ак сталних становника, 22. априла служено је молитвено сјећање на 73. годишњицу пробоја посљедње групе логораша из усташког концентрационог логора Јасеновац. Освештан је и након пуних седам деценија обновљени храм Светог Прпрока Илије, а Свету архијерејску литургију служио је патријарх српски Иринеј уз саслужење више епископа и свештенства. У овом селу током Другог свјетског рата налазио се усташки сабирни центар за жене и дјецу са Козаре који су одавде одвођени у јасеновачке логоре и смрт. У стравичним усташким злочинима на овом подручју нестајале су цијеле породице. “Од мог оца из три куће, њих је било 27. Други свјетски рат само је он преживио и његовог брата син, а све остало је убијено”, скушено казује Душанка Чокрлић из Млаке.
ЈОВАН СЕЛАК ЈЕДИНИ ПРЕЖИВЈЕЛИ ИЗ ЦРКВЕ У МЛАКИ
Своје трагично сјећање у препуном храму пред патријархом Иринејем евоцирао је и Јован Селак, данас 84-годишњак, а у пролеће 1942. године осмогодишње дијете из Босанске Градишке доведено на силу у Млаку, затворено у цркву и осуђено на смрт! Рођен сам 1934. у околини Босанске Градишке. У прољеће 1942 усташе су нагрнуле у село и покупиле сву дјецу и жене и довезли нас овамо у Млаку гдје су нас размјестили по кућама. Ту смо били неко кратко вријеме, а онда су сву дјецу покупили и увели нас у ову цркву у којој и данас стојимо. Сами ми је Бог рекао да бјежим из цркве. Провукао сам се испод руке једног усташе и сакрио се у црквеном дворишту. Да ли ме је тај усташа видио или није ни данас не знам, али остао сам жив. И то једини сам остао жив од свих у цркви који су скончали убијени у мјесту Јабланац, присјетио се старина! „Живот иде даље. Бог је хтио да останем жив и да свједочим о злочину. Ја сам преживио, засновао породицу и проживио живот, али су ми увијек у сјећању сви они који су побијени, прича за „Српско Коло“ старина Јован који на све комеморације долази у пратњи сина Стевана.
БОГ ЋЕ СУДИТИ ОНИМА КОЈИ СУ ПОЧИНИЛИ ЗВЈЕРСТВА
Након литургије у надахнутом обраћању вјерном народу патријарх Иринеј је позвао на праштање али не и на заборав. „Српски народ не смије заборавити своје жртве, међу којима је више од 20.000 убијене дјеце у Млаки и усташком систему логора Јасеновац, али да хришћански народ мора праштати. Овдје су убијани најневинији – дјеца. Ово је света земља натопљена крвљу Светих мученика јасеновачких – рекао је патријарх Иринеј. Он је подсјетио да су у 20. вијеку, времену науке и развоја, страдали Срби, Јевреји, Роми и антифашисти из других народа, а на најсвирепији начин су убијана ђеца и жене. Можемо само замислити како је било када измучена дјеца призивају родитеље, а бездушни човјек им сјече главе, вади очи и мучи их. Њихов плач се чуо до Загреба, али се није чуо у нашој сестринској хришћанској католичкој цркви. Из те цркве нико није реагирао да заштити барем дјецу. Срећом је њихов плач чула Хришћанка иако не рода православнога Дијана Будисављевић која је успјела да спаси чак 12 000 невине логорашке српске дјеце“, рекао је. Патријарх српски је истакао да је за српски народ важно што је храм у Млаки васкрсао. Зато се Срби са овог подручја требају вратити на свету земљу, у вјековна огњишта – додао је.
Крвнички су убијани и чланови породице Тесла. Наша стратишта се налазе свуда и зато наше жртве не смију бити заборављене – рекао је патријарх Иринеј“Да се молимо, као што је васкрсао овај храм који је данас обновљен и освећен, да васкрсне и наш народ на овим светим просторима, јер ово је земља која је плаћена највећом људском ценом, ценом крви људске”, поручио је патријарх српски Иринеј. Нисмо позвани да се светимо и нећемо да се светимо, већ да трпимо и трпљењем својим славимо Господа свога. А да све оно што носимо у себи и све што нас боли оставимо Ономе који је рекао моја је освета нека да свима оно што су заслужили, то је правда Божија, рекао је Патријарх.
ЗГРАДА УСТАШКЕ КОМАНДЕ УСКОРО ПОСТАЈЕ МУЗЕЈ
Након литургије Патријарх, епископи, свештенство и сви остали обишли су “штагаљ” односно мјесто у којем је била усташка команда Млаке али и мучилиште у којем су многи на свиреп начин изгубили животе. „Овдје су значи гладовали и жеђали наши мученици“, скрушено је и тихо, више за себе, рекао Патријарх окружен новинарима и вјерницима. Овај дерутни објект у непосредној близини цркве откупила је митрополија Црногорско-приморска и на поклон га дала манастиру Јасеновац. Ту ће према ријечима владике Славонског Јована бити музеј са сталном поставком као трајни подсјетник на невине жртве, као и метох манастира Јасеновац.
Послије Млаке више стотина окупљених су се упутили ка манастиру Јасеновац и тамошњем храму Рођења Светог Јована Крститеља подигнутom и освећенom 1984. године. Храм је у односу на лањску годину богатији за иконе рад иконосликара из околине Ваљева. Патријарха, те тројицу епископа; Порфирија, Амфилохија и Сергеја дочекало је сестринство манастира које при овом храму постоји уназад 15-ак година. Овдашње сестре у манастир су дошле из сестринства манастира Бешка на Скадарском језеру, те им је митрополит Амфилохије пренио ријечи подршке и бројне поклоне из „постојбине“!
У јасеновачком храму Патријарх је цјеливао мошти јасеовачких новомученика односно дијелове лобање једног од свирепо убијених које се чувају у крипти овога храма.
Молитвеном сјећању на обиљежавање 73 године од пробоја јасеновачких логораша и освећењу храма присуствовао је предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, изасланик члана Предсједништва БиХ Младена Иванића, Миленко Ристић, министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић, амбасадор Србије у Хрватској Мира Николић, саборски заступник СДСС-а Борис Милошевић, Саша Милошевић замјеник предсједника СНВ-а из Загреба, те бројни други представници локалних институција.
УСТАШЕ ОПЕТ ЈАШУ
Комеморација у Млаки једна је у низу комеморација које су се одвијале ових дана. Прије десетак дана код споменика „ЈасеНовачки цвијет“ својих убијених су се сјећали Јевреји. Неколико дана касније уз пратњу једног од својих савјетника из МАСПОК-а познатог Ивана Звонимира Чичка комеморирала је предсједница државе Колинда-Грабар Китаровић. Најмасовније уз око двије иљаде учесника било је у суботу када су се логораша сјећали антифашисти и српске организације у Хрватској. На исти дан када и у Млаки, односно у недјељу, у Јасеновцу је био званичпни државни врх на челу са премијером Пленковићем.
Нажалост ни овогодишње сјећање на убијене није могло проћи без усташког хепенинга. Полиција је у недјељу на улазу у Јасеновац зауставила два аутомобила у којем су били опскурни чланови, иначе ноторни усташе како се и сами декларирају, предвођени Драженом Келеминцем шефом Аутохтоне хрватске странке права. Њих десеторица су планирали извести перформанс пред Пленковићем, а можда и пред патријархом!
У самом центру Јасеновца на мјесту на којем је стајала а потом скинута плоча са усташким поздравом „За дом спремни“ демонстрирали су чланови Хрватске странке права. Пријетили су Србима, упућивали погрдне ријечи српским политичким лидерима, прозивали актуелну Владу за издају јер су како су викали „погодовали Србима и макнули плочу“.
Извјесни „Ћиро“ (лијево на слици) и аутору текста одлично познати Жељко Солдо (константно вријеђао и пријетио не само на улици већ и на званичним скуповима аутору текста док је овај био на истакнутој позицији у Сиску оп.а) урлали су како припадници Хрватских обрамбених снага (ХОС) којима је подигнута плоча – нису никада и нигдје починили никакав злочин и како рекоше – тиме се поносе. Нажалост у свирепој мржњи сужених зјеница и патолошке сужене и искривљене свијести заборавили су барем један од низа злочина које су током задњег рата починили њихови „суборци из ХОС-а“. У зиму 1991. године ХОС-овци су свирепо убили четворочлану породицу Олуић код Винковаца од којих двоје мале дијеце!!!
АНТРФИЛЕ 1
Орден протојереју Луки Босанцу
За изузетне заслуге у афирмацији и чувању Српске православне Цркве патријарх Ириније одликовао је пензионисаног протојереја ставрофора Луку Босанца орденом Јована Владимира. Прота Босанац рођен је 1949. године у Кусоњама недалеко Пакраца. „У тешким временима комунизма одлучио се за божји позив и богословију манастира Крка“, рекао је образлажући одлуку Синода пакрачко-славонски епископ Јован. Како су времена комунизма била тешка за опстанак свештеника, прота Лука је завршио историју умјетности и радио је дуги низ година као професор на средњим школама у Бјеловару. По завршетку овога рата 1996. године вратио се свештеничком позиву, а посебне заслуге има за спашавање бројног сакралног и другог умјетничког блага из пакрачке епархије током рата 1991./1995.
АНТРФИЛЕ 2
Није могло без политике
Иако је свечаност у Млаки била искључиво вјерског карактера, готово за сигурно није било за очекивати да може бити лишена дневнополитичких тема. У фокусу је био недолазак министра одбране у Влади Србије Александра Вулина на комеморацију у Млаки. Иако најављен, због неколико изјава које је Хрватска тумачила непримјереним и изјавама које омаловажавају и угрожавају сувереност Републике Хрватске, овдашње Министарство вањских послова прогласило га је персоном „нон грата“! Вулин није дошао, али зато јесу бројни новинари којима је Вулинов недолазак био важнији од основног мотива окупљања – сјећања на невине жртве логора Јасеновац.
Хрватски пренијер Андреј Пленковић је након државне комеморације јасеновачким жртвама одржаној у исто вријеме када и литургија у 12 километара удаљеној Млаки је рекао “Господин Вулин није особа која је својим изјавама у последње време придоносила развоју односа“. Он каже да тај нови дијалог неће бити могуће наставити ако се, како је рекао, континуирано настоје давати изјаве које томе не доприносе, које су, како је рекао,,увредљиве за Хрватску и штете нам“. Србија, каже, може да ради што сматра да је добро, а да његова влада чува достојанство Хрватске. Стога је ова порука коју смо јуче послали, порука става и одлучности да то нећемо толерисати”. Хрватска гледа у будућност и жели са Србијом да гради нови дијалог. Пленковић, међутим, није пропустио прилику да понови да је “Србија била агресор на Хрватску од ’91. до ’95.”
Недјељко Чубриловић предсједник Народне Скупштине Републике Српске нагласио је како је мислио да су прошла времена у којима се вербални деликт кажњавао. Сматра како би било боље да се другачије гледамо, »као сусједи и комшије«, и да шаљемо једни другима другачије поруке. »Не води ничему ни груба ријеч, а поготову груба порука. Надам се да таквих сцена ни таквих порука више неће бити на овом простору«, истакнуо је
Коментаришући актуелне односе између Београда и Загреба Борис Милошевић је рекао: “Tреба водити рачуна, ставити фокус на положај мањина у обје земље и добросусједске односе. Надам се да ће ова мини криза која је дошла, да ће се превладати”.
Текст и фото: Боро РКМАН
(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)
