У Батајничком насељу Шангај, Светом Архијерејском Литургијом и резањем колача, обиљежена је храмовна слава Светог Јована Шангајског

ИМЕ ХРАМА ПОСВЕЋЕНО СВЕТИТЕЉУ, ИСЦЈЕЉИТЕЉУ И ЧУДОТВОРЦУ


Дан уочи славе, одржано је свечано празнично бденије, а свечаном литургијом началствовао је епископ сремски Василије. Саслуживали су игуман манастира Суково (Епархија нишка) јеромонах Серафим, архијерејски намесник земунски Слободан Радојчић и архијерејски намесник старопазовачки Миле Јокић, као и протојереј – ставрофор Велизар Живановић, а поред њих и Радоје Вукотић, старешина Храма Архангела Гаврила, Споменко Грујић, старешина Храма Рођења Пресвете Богородице, пароси батајнички и протођакон сремскокарловачки Слободан Вујасиновић. Кум овогодишње славе био је Предраг Јефтић, а касније на трпези љубави, великом броју присутних обратили су се парох при овом храму јереј Дарко Кончаревић, Миодраг Линта, предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору Србе у региону и Његово преосвештенство владика Василије.

 

ВЛАДИКА ХРАМУ ПОКЛОНИО НАРУКВИЦУ СВ. ЈОВАНА ШАНГАЈСКОГ


Епископ сремски Василије је заблагодарио Господу и Светом Јовану Шангајском на Богом подареном светковању и дану у којем се сви радују због настајања храма у славу и част овог Божјег угодника. За кратко време од освећења темеља 2014. године, до данас, подигнут је величанствени храм у којем се сада изводе унутрашњи радови.

Својим изванредним појањем чланови хора Светог Георгија који дјелује при истоименом Храму у Бежанији, и уз свештенство и монаштво манастира Сукова, професора мр Предрага Миодрага и богослова, увеличали су литургијско сабрање. Апостол је читао професор појања у Карловачкој богословији Јован Стојановић. После свете Литургије, на којој је вјерни народ приступио Причешћу, владика сремски Василије је пререзао славски колач.

Честитајући храмовну славу и свим свечарима овај богоугодни дан, епископ сремски Василије говорио је о животу Светог Јована Шангајског.

„Његов савременик Свети владика Николај Охридски и Жички говорио је да је, и онда кад је Јован Шангајски био професор Битољске богословије, а Владика Николај епархијски битољски архијереј, он по свему био живи светитељ. Био је и велики подвижник и духовник, а затим и велики мисионар у Шангају и тако пројавио ријечи Јеванђеља у Кини, а потом у Америци гдје данас у Сан Франциску пребива његово нетрулежно тијело “, испричао је владика Василије.

Владика је поклонио Храму наруквицу Светог Јована Шангајског, док ће честица моштију бити уграђена у часну трапезу када храм буде освећиван. Чудотворни Јован Шангајски је светитељ којем се обраћају за помоћ и Руси и Срби и кога оба народа доживљавају као свога, јер је уточиште нашао у Србији и у Српској православној цркви, после промена у Русији 1917. године. Владика Василије је подсетио и на значај Првојерарха Руске Заграничне Цркве, митрополита кијевског и галицког Антонија (Храповицког 1863-1936), који је Јована Шангајског увео у Цркву Христову као јерођакона, а потом као епископа Руске Заграничне Цркве у Шангају.

Након литургије за помоћ и свесрдну подршку храму уручене су захвалнице Миодрагу Станишићу, Драгану Суботићу, Момчилу Граорану и Младену Томићу.

 

ТРПЕЗА ЉУБАВИ


По завршетку литургије, приређена је трпеза љубави у парохијском дому при храму Светог Архангела Гаврила у Батајници. Сабрању су присуствовали многи свештеници Епархије сремске, међу њима протојереј-ставрофор Милорад Нишкић, исповједници јереји Александар Чавка, старешина храма у Угриновцима, и Чедомир Грујић из Јаска, замјеник Гградоначелника Новог Сада Срђан Кружевић, предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодраг Линта и многи други. Домаћини су били пароси при Храму Св. Јована Шангајског јереји Дарко Кончаревић и Драган Зорица.

Присутне је поздравио јереј Дарко Кончаревић захваливши им се што су увеличали овај скуп. Говорећи о Светом Јовану Шангајском поновио је ријечи владике Василија да смо ми савременици једног великог светитеља и чудотворца, а да су управо он и отац Драган свједоци свега тога.

„Градећи храм Светог Јована Шангајског, а са нама и драги кум Предраг Јефтић, који непрекидно прати ток изградње, слободно можемо да тврдимо да се заиста чуда дешавају у храму, што би се народски рекло, да се из немогућег ствара могуће. Наш храм својим изгледом свједочи да се у једном кратком року урадило много, а када бисте мене питали како, вјерујте да не бих знао да одговорим. Сигуран сам да то зна једино наш владика Јован Шангајски“, казао је отац Дарко.

 

НЕ СМИЈЕМО ЗАБОРАВИТИ СВЕТИЊЕ И СВОЈА ИМАЊА У ЗАВИЧАЈУ


Присутнима на трпези љубави обратио се и Миодраг Линта, рекавши да у околини храма, прије деведесетих, готово да није било ни једне куће.

„Доласком протјераних Срба, углавном са подручја Крајине, насеље Шангај у Батајници, поред Београда, се полагано изграђивало и сада има, колико сам чуо, преко двије и по хиљаде становника. Драго ми је да видим како ово насеље сваким даном све више напредује, а заједно са насељем и овај велелепни Храм. Чуо сам да ће у порти храма бити изграђено игралиште за дјецу, што представља заиста један хвале вриједан пројекат. Вјерујем у будућност овога насеља и драго ми је што у њему има доста младих људи, поготово дјеце. Сигуран сам да сви становници Шангаја поштују своју вјеру, своје обичаје, своју традицију и да то преносе на млади нараштај. Свакако не смијемо никада да заборавимо и да се одрекнемо својих крајева, треба, кад год смо у прилици да их посјетимо, да обновимо наше цркве у Крајини, на КиМ, да обновимо наша гробља, наша имања и да барем једном годишње одемо у наша села и на тај начин шаљемо поруку да је то наше. Шта ће бити за 20 -30 година, то нико не зна, али битно је, ако се ми тога не одрекнемо, то ће увијек бити наше“, рекао је Миодраг Линта, поздрављајући свештенство сремске Епархије и вјерни народ у своје и у име Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије на чијем се челу налази.

 

НАСЕЉЕ НИЈЕ СЛУЧАЈНО ДОБИЛО ИМЕ


Владика Василије се такође захвалио домаћинима, свештеницицма, кумовима и уваженим гостима, наводећи да није важно да ли неко овдје долази као представник црквених или државних власти, већ је битно да служе на добробит српској дјеци којa очекују смјернице које би требало и црква и држава да им дају.

„Дозволите да и овдје за овом трпезом љубави ,која је наставак овом великом слављу подсјетим на Св. Јована Шангајскога, чудотворца који нас мирује и који нас сабира. У овом новом подигнутом храму, њему посвећеном, биће похрањен његов дио моштију и дио тијела, који ће нас и нашу дјецу вијековима сабирати. Зато се радујем овом великом дану, овој светињи пониклој у нашој епархији и сматрам да се ово мјесто не зове сасвим случајно Шангај. Вјероватно је Св. Јован Шангајски идући за Охрид, или долазећи у Сремске Карловце код митрполита, који га је замонашио, рукоположио и школовао, овуда пролазио и својом енергијом и односом према људима на неки начин допринио да се ово насеље зове Шангај“, рекао је, између осталог, владика Василије, похваливши хор Светог Георгија и појце из манастира Суково за њихов доринос на литургији.

 

Тај људски глас је божији дар, како је истакао владика сремски, од кога су настали сви каснији инструменти, могли смо чути и на трпези љубави. Уз гитарску пратњу ђакона Дарка Богдановића, сестре Јана и Дуња Михајловић, пјесмама са Косова и Метохије, крај ове свечаности учиниле су још богоугоднијим.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк