У Београду обиљежено 27 година од страдања Срба из западне Славоније у злогласној акцији „Бљесак“

У Цркви Светог Марка у Београду 1. маја је обиљежено 27 година од страдања Срба из западне Славоније у злочиначкој акцији хрватске војске „Бљесак“ који су упркос томе што је то била зона под заштитом УН-а доживели погром. Ове године се за разлику од ранијих на парастосу страдалима окупио знатан број оних који су посвећени овом врло важном сегменту колективног памћења Срба.

Међу присутнима је био народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта. Он је истакао да је хрватска акција „Бљесак“ завршни чин етничког чишћења Срба из западне Славоније. Током јесени 1991. године са већег подручја западне Славоније протјерано је преко 70.000 Срба а опљачкано, спаљено и минирано је око 200 села у којима су Срби били апсолутна или релативна већина.

-Нажалост, ситуација је и гора него прије јер Хрватска није спремна да се суочи са злочинима и себе представља као жртву која је водила наводно ослободилачки рат. Докле је то тако не можемо очекивати ништа од Хрватске која мада члан НАТО и ЕУ не поштује људска права и темељне људске вриједности. Али  не вриједи се уздати ни у тзв. међународну заједницу, изјавио је Линта многобројним медијима на платоу испред Цркве Светог Марка.

Богдан Лалић (60) из Окучана каже да се тамо Србима није ништа десило што им се није дешавало и раније .Овај бивши радник предузећа „Танг“ из Нове Градишке огорчен је не само на Хрвате и УН него и на тадашње српске власти у Београду.

-Било је то чисто расуло.Били смо УНПА зона и разоружани, требало је да нас штите „плави шљемови“. Наши тенкови су били 15 километара иза првих линија. Сад пуно тога знамо о позадини тих догађаја, али мени је жао невиних који су се уздали заштити снага УН које су нас разоружале, каже Лалић који не жели да се фотографише јер често одлази у западну Славонију.

-Не би требало да причам за новине, па ако чујеш да су ме ухапсили, дигни галаму, рекао је новинару Српског кола. На питање шта га је највише погодило и због чега је највише пропатио тих дана каже да је то заустављање на Рачи, граници са Србијом.

-Тада осјетиш да си нико и ништа, тамо су се неки договорили и играли се с нама као са пијунима.

Ђорђе Савановић из Окучана, био је радник пилане.

-Гађали су нас као глинене голубове, били смо потпуно незаштићени.На асфалту је остала српска крв који су Хрвати спирали водом из цистерни. Нико није одговарао за тај геноцид, каже са сузама у очима Ђорђе.

Д. Башовић

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк