У Београду одржан Меморијални турнир у бућању Милан Мишо Судар

Меморијални турнир у бућању Милан Мишо Судар одржан је у суботу 24.  јуна на терену код кафане „Дашчара“ у Кошутњаку, недалеко од Конака кнеза Милоша.  Судар, који је преминуо прије годину дана, био je оснивач и предсjедник Удружења Госпићана „Никола Тесла“.

Према рjечима Бранка Мандарића, Мишо је умио да окупи људе и био је човјек од иницијативе и идеја, добар организатор, од свих прихваћен.  Организовао је вечери Госпићана у Сава центру, излете и сличне акције.  У Апатину је организовао вишебој у старим сељачким надметањима као што је пењање уз стожину.

Његов дугогодишњи пријатељ из дјетињства Милорад Судар Суђо рекао је да је Мишо био  ентузијаста у окупљању Крајишника, познат и омиљен у друштву.

-Ми његови пријатељи одржавамо овај турнир на коме учествује седам екипа – три личке, три далматинске и једна херцеговачка. Турнир финансира 15 Мишиних пријатеља и три-четири донатора. Награде су прелазни пехар и пехари за прво, друго и треће мјесто, док остали добијају дипломе за учешће. Овдjе са нам је Мишина супруга Весна , кћи Меланија, брат Јовица – Лола, брат од ујака Милан и Мишин кум. Гајимо сjећање на нашег покојног пријатеља. На овом игралишту крај Дашчаре од касних дведесетих година Мишо је иницирао окупљања Личана уз ову нашу традиционалну игру.

Док разговармо са Бранком Мандарићем и Mилорадом Сударом придружују нам се Милан Контић, Станко Илић, Гојко Ћурувија, Славко Лежаја, Станко Матић, Никола Тесла, Дане Сурла, Стево Грбић, Стево Вуксан, Милан Стикић, Радановић Гашо и други земљаци …Ту је и Мишин вјенчани кум Владимир Црнобрња.

-Мишо је дошао у Госпић у моју улицу из Острвице. Све смо прошли заједно. Он  није  правио разлику међу људима, све нас је спајао неовисно из којих смо крајева. Удружење Гопићана функционише захваљујући њему, тежио је да се организације добију кровни ниво, он је био копча свих удружења. Био је врло , врло поштен човјек, ведрином је привлачио људе. Знао је рећи: Ако нема зајебанције, одох  ја. Ево сви смо садa ту, то је снага, то је Мишо направио – прича нам кум Владо.

Испољила се жестина темперамента Личана, Далматинаца и осталих Крајишника.

Док лете кугле и такмичари вичу са краја на крај шта и као гађати (црвена је пунат; мораш тући бијелу; играј на ову црвену; нек дође ође; играј слободно;, ја гађам булина; Лалићу гађај бијелог…) на клупама уз терен воде се распре свих врста. Ко је, када и гдје био на ратишту, ко је заслужан, а ко крив. Ко је био на пробоју Коридора…Како је ове године  протекла косидба на Бусијама. Стигне се и до тема крађе духовног наслеђа Срба. Никола Тесла поријеклом из Радуча прича нам  да су комунисти украли Крајишницима пјесму која се обраћала краљу Пери, а не Титу. Ријеч је о оној“ Са Овчара и Каблара“.

-Ту пјесму испјевали су они који су живјели у Аустро-угарској, а који су жељели ратовати за Србију и старог краља. Оригинал пјесме гласи: „Са Овчара и Каблара чобаница проговара, краљу Перо прими наске у редове србијанске“ .

Надметање екипа окончано је врло узбудљивим финалом у коме су „Непобjедиви“ за мало били бољи од  „Дреновине“ тј. побиједили су са резултатом 21:20.  Трећи су били „Почетници“.  Oстале екипе које су учествовале на турниру су: Залутали, Ријетко добри Далматинци, СШС и Далмош.

Било је и повремених приговора на судије, али се све завршило у лијепом и позитивној атмосфери. Након подjеле пехара реч је узео Дане Сурла:

-У жару борбе искре врцају, а не треба тако.  Треба да се канемо речи које не приличе овом дану. Мишина тамбура и усна хармоника одзвањаће у нама. За ово друштво он је живио. Био сам с њим и он је заслужио да будем с њим и због њега  и заслужио је такав однос да све буде како ваља…

Послије завршетка турнира и додјеле награда организовано је заједничко дружење свих учесника и посјетилаца по старом личком обичају уз јагњетину и прасетину до касних ситних сати. На крају је заједнички договорено на овај Меморијални турнир прерасте у традиционалан и да се одржава сваке године.

Драган Башовић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)