У Београду одржан округли сто „Oдговорност држава насталих распадом Jугославиjе према последицама ратова деведесетих“

У Београду је 7. јула 2016. године одржан округли сто „Oдговорност држава насталих распадом Jугославиjе према последицама ратова деведесетих“ који је организовала Kоординациjа српских удружења породица несталих, убиjених и погинулих лица с простора бивше Jугославиjе из Београда и Центар за суочавање с прошлошћу „Документa“ из Загреба. Модератор скупа је био Драган Пјевач, предсједник Координације српских удружења несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије. Учесници скупа су, између осталог, оцијенили да се регион због национализама jако лоше суочава са прошлошћу и оправдана jе боjазан да jе ситуациjа по том питању лошиjа него пре 10 година.

На округлом столу су учестовали Jово Бакић, доцент на Филозофском факултету у Београду; историчар из Института за новију историју у Београду Mилан Гулић; доцент на Филозофском факултету у Загребу Хрвоjе Kласић; водитељка организације „Документа“ из Загреба Весна Тершелић; предсједник Грађанског одбора за људска права из Загреба Зоран Пусић; члан организације „Документа“ из Загреба Еуген Јаковчић; члан Центра за ненасилну акцију Ивана Франовић; предсједник Управног одбора Координације Душко Челић; народни посланик Миодраг Линта; представници Комисије за нестала лица Владе Србије, Међународне комисије за нестала лица, Тужилаштва за ратне злочине, завичајних и избјегличких удружења и удружења несталих лица. Скупу се нису одазвали представници Државног тужилаштва Хрватске и Управе за заточене и нестале из Загреба.

Jово Бакић је истакао да је кључно питање да ли смо спремни да признамо оно што jе рђаво учињено у наше име, проблем jе колективно сjећање укорењено у националистичкоj идеологиjи и онда имате рат сjећања, зато што су национализми у међусобном рату. Према Бакићу таj се „рат сjећања“ не може се разумjети без узрока, а то jе – национализам и обjашњава да jе било „нормалних и хрватских и српских националиста“, али постоjе утицаjне струjе и код jедних и код других, коjе су заправо – „истребљивачке“. Tо се, како каже, показало 1941. када jе НДХ истребљивала Србе, као и што се показало у акциjама неких четника у Другом свjетском рату, где су муслимани „jош грђе“ прошли од Хрвата.

Mилан Гулић такође сматра да се у региону ниjе рашчистило ни са ’40-им, а камоли са ’90-им. Према Гулићу нисмо чак рашчистили ни са Првим свjетским ратом јер су се 2014. године у свијету водила сукобљавања око карактера рата 1914. године. Гулић је истакао да са jедне стране, Срби углавном са простора Хрватске рат посматраjу као продужетак хрватске политике из времена НДХ, а, са друге стране, постоjи у Хрватскоj општи медиjски консензус да се радило о великосрпскоj агресиjи. Он сматра да ниjедно ниjе тачно, али потребно jе да разговарамо, да поменемо жртве Oлуjе, протjеране Хрвате из Kраjине, протjеране Србе из Хрватске, жртве на обjе стране, да постоjи бар сагласаност шта jе злочин и шта jе жртва. Наjвећи проблем управо jе у томе, наводи, што нема сагласjа да jе и она друга страна имала жртве, а jесте.

Хрвоjе Kласић каже да, док год постоjе наше и ваше жртве и наши и ваши злочинци и злочини, као и док год су наше жртве веће од ваших и док год су ваши злочини већи од наших, ништа од тога. Kласић сматра да сви већином гледаjу искључиво своjу жртву и туђе злочинце – „њихове злочинце“, као и да су се ствари у региону погоршале, па смо тако последњих годину дана свjедоци да нисмо рашчистили ни са четрдесетима, а не са деведесетима. Он је истакао да при томе, не говори о броjкама, што се помиње као кључни проблем, него велики jе проблем то што нема консензуса о садржаjу. Да ли jе толико и толико хиљада људи убиjено у неком рату 1941, седамдесет година касниjе, у овом тренутку, мање jе битно. Битна нам мора бити осуда садржаjа. То значи да морамо имати консенсус око тога да је НДХ зло и да је оно што је учињено у Јасеновцу геноцид.

Миодраг Линта је, између осталог, истакао да није могуће успоставити искрене добросудсједске односе, међусобно поштовање а камоли помирење у региону све док буде доминатна лажна теза да су Срби главни кривни за све што се догађало на простору бивше Југославије, да су они агресори и злочинци а да су Хрвати, Бошњаци и Албанци жртве који су тобоже водили ослободилачке ратове. У Загребу, Сарајеву и Приштини величају само сопствене жртве и ратне злочинце чему је у великој мјери допринио Хашки трибунал својим скандалозним пресудама. Хашки трибунал није ни независтан ни непристрасан суд јер је, упркос бројним и неспорним доказима, ослободио ратне злочинце Анту Готовину, Младена Маркача, Насера Орића и Раумша Харадинаја. Због наведеног није могуће прихватити несхватљиву и неразумну одлуку Хашког трибунала да се ратни злочин у Сребреници прогласи геноцидом и на тај начин српски народ прогласи геноцидним народом. Линта је истакао да у Хрватској нема стварне воље за суочавање за тамном страном историје већ је на дјелу процес рехабилитације усташке идеологије.

Информативна служба
Савеза Срба из региона

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк