У Београду одржана промоција збиркe пјесама Личанке Милке Ј. Шолаја „Да сам птица“

„Птица је иначе симбол слободе, елеганције, брзине, висине, међутим птице имају још једну карактеристику, коју је човјек искористио… Оне памте изглед терена који су прелетјеле и туда се увијек враћају, без могућности да залутају. Тако наша Милка, у тренуцима пјесничког надахнућа жели да буде као птица како би брзо и непогријешиво стигла до свих оних предјела који су је инспирисали да напише ову збирку, а то је наш завичај, Лика“, на самом почетку је рекао Ђорђе Пражић, говорећи на промоцији књиге Милке Ј. Шолаје под називом „Да сам птица“. Промоција је одржана у Дому РВИ у Београду, 10. aвгуста 2017 године, у оквиру програма Удружења избјеглица из Хрватске „Да се зна ко смо и одакле смо“,који је финансијски подржао Kомесаријат за избјеглице и миграције Србије.

Милка је почела да пише пјесме завичајног карактера 2014. године али обзиром да су финансије увијек препрека за издаваштво, захваљујући разумјевању и подршци Комесаријата за избјеглице, дошло је до реализације.

Низали су се стихови пјесама „Избјегличка колона“, “Камен мог дјетињства“, „Сјећање“, „Можеш ли заборавити“, „Вукови у мом крају“, „Можда сутра“… које је ауторка рецитовала, а неке су рецитовали њене колеге и пријатељи. Публика је сваку наградила бурним аплаузом, а било је и суза на лицима оних који су се пронашли у стиховима и подсјетили сретних али и тужних тренутака из завичаја.

Ђорђе Пражић, Милкин пријатељ истакао је да је она „са својим пјесничким изразом и тематском разноврсношћу захватила много тога из њеног живота, али и својих сународника, Крајишника. Лика је описана готово из свих углова. Ту су планине, зиме, вуци, трешње, ораси, шљиве, брезе, орање, коњи, пси итд. Ипак најдубља пјесничка осјећања уочавају се у опису мајке, оца, баке. „Много нашег народа пати за својим изгубљеним завичајем, имањем и некадашњим животом. Наша дружења се своде на разговоре о оним временима „тамо“. Патњу изазива бол, а бол ако се не лијечи доводи до фаталног исхода. Пјесници су доктори за људске душе“, објаснио је Пражић.

„За мене је географски простор између Велебита, Мале и Велике Капеле, Пљешевице и Зрмање само катастарска категорија. Моја Лика се налази тамо гдје сам ја и моји пријатељи, било гдје на свијету. Права Лика се налази у Милкиним пјесмама и у нашим сјећањима. Та Лика је већа, љепша и слободнија од ове коју сматрам катастарском категоријом“, закључио је Пражић.

Дјевојка с камена, како је за себе рекла ова пјесникиња, поријеклом из Лике, није крила одушевљење посјећеношћу и са задовољством је потписивала књиге публици. „Мало сам узбуђена кад вас видим у толиком броју, али немам трему вечерас“, навела је она за „Српско коло“. „Почела сам да пишем дјечију поезију ,а онда ме је љубав према завичају одвела на сасвим другу страну. Низале су се пјесме једна за другом,свака окупана мојим сузама …сјећања су ме враћала у родни крај,у моје дјетињство,у родну кућу која више не постоји… Схвативши да око мене има много људи који су изгубили завичај и да воле такве пјесме, почела сам да објављујем пјесме на Фејсбуку. Пријатељице су ме дуго наговарале да објавим пјесме ,да буду доступне читаоцима“, објаснила је Милка чије се пјесме налазе у великом броју међународних и домаћих зборника. Она је додала да је ова збирка богата сто једном пјесмом, а да ће ускоро изаћи нова, у којој ће се наћи око 130 љубавних пјесама, у оквиру пројекта „Књига пјесама Снови у огледалу“, издавач Удружење избјеглица из Р. Хрватске, а уз финансијску подршку Секретаријатa за културу Града Београда. Дружење је послије промоције настављено евоцирањем успомена уз пјевачку групу „Ћиро- Личка калдрма Дрвар“.

Антрфиле:

Милка Ј.Шолаја рођена je 08.08.1951.год. у личком градићу Кореница гдје је живјела до завршетка гимназије. Након тога одлази на студије у Загреб, гдје остаје да живи и ради. Ратни вихор вратио је у родну Кореницу где остаје до августа 1995. Због познатих дешавања одлази у Београд гдје и данас живи. Освојене награде: 2015.године на Конкурсу у Смедереву „Мајко, ја ти песмом вечни спомен дижем“. Њена пјесма о мајци уврштена је у 10 најљепших пјесама, зa коју је добила признање – Повељу. Исте године на Конкурсу Карловачког листа, са пјесмом о „Сремским Карловцима“ освојила је треће мјесто и награђена Плакетом . Диплому „Поетске искре“ добила је на конкурсу у Гостивару са пјесмом „Мајчине речи“. На фејсбук фестивалу у Хрватској освојила је девето мјесто са пјесмом „Нема ме више“. Њене пјесме објављиване су у бројним међународним и домаћим зборницима поезије, а поема „Избјегличка колона“ објављена је у великом броју часописа, информатора и брошура. Члан је Културне књижевне заједнице Крајине, Књижевног клуба Раковица, Креативне радионице Балкан и Савеза књижевника у отаџбини и расејању.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк