У Београду одржано „Вече Личанки“

Поводом 8. марта – међународног празника жена, а на основу иницијативе чланица Удружења Госпићана „Никола Тесла“ из Београда, у ресторану „Тесла“ у Београду је дана 10. марта ове године одржано „Вече Личанки“. Намјера Удружења је била да окупи своје чланице и њима драге особе, а вече и дружење су посветили са дужним поштовањем „небеским Личанкама“, оним мајкама и бакама, које више нису живе, а које су нас рађале, одгајале и васпитавле.

У име Удружења, свим присутним дамама, празник је честитао Ђорђе Пражић.

Пражић је истакао примјер див-жене као што је била Ђука Мандић Тесла, мајка Николе Тесле, која је била неписмена а знала је „Горски вијенац“ напамет. Својом природном интелигенцијом и мајчинском упорношћу је сина Николу упутила на пут образовања и у свијет науке. Истакао је и жене-хероје, као што су биле Нада Димић, Ката Пејновић, Савка Јаворина и Смиља Покрајац, које су са пушком у руци постале легенде у борби против фашизма.

Подсјетио је и на најбројније жене домаћице које су са „вучијом“ (дрвени суд за воду) или другим бременом на леђима и мотиком у руци одживјеле свој мукотрпан живот. На њима је почивало породично огњиште, а живот им се састојао од једног до другог посла, не одвајајући који је мушки а који је женски. Оне и када би се навече одмарале, то би чиниле са преслицом у руци, док би ногом њихале дјечију кољевку. На њима се није могла видити туга, када би ведра лица и одлучног погледа, испраћале мужеве на рад у далеке крајеве и дијецу на школовање. Знале су да то доноси бољи живот, а оне су свој жртвовале за бољитак породице.

Пражић се метафорично осврнуо на брзу промјену друштвених и историјских околности, гдје су у не баш нормалним условима у времену од сто година, Личанке доживјеле трансформацију од „личких цуретина“ до „београдских дама“.

Вече и дружење су протекли у веселој атмосфери, коју је добрим музицирањем загријао Раде Тртица. Њему се придружила и група крајишких пјевача, који су својом пјесмом доњели дух личког завичаја у овај крајишки популарни ресторан. Посебно су биле веселе жене, које су играле, пјевале и уживале у њиховој вечери. У тој групи веселиле су се и младе Личанке, које су у Београд дошле у избјегличкој колони као дјеца, а сада су усјешне и школоване младе жене.

У угодној београдској ноћи дружење је прошло као трен. „Видимо се догодине у још већем броју“, говориле су присутне даме одлазећи елегантним ходом уз Балканску улицу.

Ђорђе Пражић


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк