У Београду организован трећи сусрет ученика, наставника и професора из Гацке долине и Врховина у Лици

Одбор за организацију сусрета ученика, наставника и професора из региона Гацке долине и околине (Лика) приредио је у Београду трећи традиционални сусрет 19. маја у ресторану „Атос“ на Бежанијској коси, гдје се окупило око 200 земљака из ове регије који данас живе у разним крајевима свијета. Многи од њих на скуп су дошли чак из Америке, Канаде, Немачке, Аустрије, Хрватске и бројних других земаља.

Поздравни говор у име професора одржао је професор Момчило Диклић који је признао да до скоро није вјеровао у могућност да се оволики број пријатеља окупи на једном мјесту као и да ће му се указати част и привилегија да се као професор, али и ђак Средњошколског центра из Оточца обрати уваженом скупу.

„То је био мој најљепши радни период, вријеме великог ентузијазма и наде. Прошли смо као народ пуно историјских криза. Проживљене су разне трагедије али се одољевало и успјевало претрајавати. Задесио нас је један страшни историјски вртлог, а пут до рата био је краћи него што се могло замислити. Ми смо за све то били неприпремљени. „Нигдје горег јада нема до свој завичај изгубити“, цитирао је Диклић грчког трагичара Еурипида и подсјетио да се то нажалост и њима десило.

„Почело је трагично бјежање избјегличким конвојима од 1990.до 1995.године али и касније. Велики број напустио нас је биолошким редом. Они више нису међу нама али биће док буде живих избјеглих и прогнаних. Данас у многим нашим селима „убија тишина“. Ми смо расељени по читавом свијету од Аљаске до Патагоније у Америци, има нас у свим европским земљама и Исланду, Русији, сјеверној и јужној Африци, Блиском истоку, Јапану, Новом Зеленду и Аустралији. Наши људи у расијању исказују велике способности. Међутим постоје одређене врлине које су трајна вриједност нашег народа и које припадају свим генерацијама“, рекао је Диклић и позвао земљаке да записују о свом прошлом и садашњем живљењу, о фамилијама, засеоцима, селима и свему осталом што знају из памћења и предања.

Диклић је подсјетио и на значајан допринос Гацке долине и Врховина у укупном опусу српске културе мислећи на културно- историјске споменике, од којих су цркве најмоћнији и захваљујући којима су Срби и опстали на крајишким просторима.

На крају дирљивог говора Диклић је позвао окупљене да се редовно сусрећу и створе традицију коју не би смјеле заборавити ни младе генерације.

„Вјерујем да сви порази нису поразили наш дух. Хајде да се не изгубимо у простору и времену, овако расути по свјету, да не погубимо трагове куда су нас животни рукавци одвели. Ако успијемо донекле сачувати карактеристике нашег духа то би било наше највеће богатство“, поручио је Диклић и завршио обраћање изреком „Нека дух наших предака остане са нама али и после нас“.

У име ученика обратила се Невенка Узелац која је истакла да сви који су на скупу треба да буду поносни на свој „коријен и на свој цвијет“.

„Сви ви који сте данас овдје само сте дио бисера наше велике растрнуте бројанице, расуте по цијелом свијету. Ми покушавамо да вас повремено сакупимо у што већем броју, да се дружимо, евоцирамо успомене на лијепе дане нашег дјетињства, школовања и живота у нашем подручју“, рекла је Узелац пожеливши окупљеним пријатељима добар провод и поновни сусрет.

На овогодишњем свечаном сусрету додјељене су захвалнице свим учитељима, наставницима и професорима из Гацке долине и околине за вишегодишњи допринос и рад у васпитавању и образовању младих генерација. Захвалнице је додјелило удружења у коме се већ 20 година од прогнанства окупљају људи из ових крајева а зове се Српско удружење Личана Гацке долине и Врховина „Завичај“. Захвалнице је уручио адвокат Ђорђе Миховиловић.

Чланови организационог одбора скупа су Момчило Диклић, Невенка Узелац, Славица Срдић, Јованка Алексић Дракула, Ђорђе Миховиловић, Саша Влаисављевић и Бранко Јањатовић.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк