У Београду представљена књига Љубице Жикић „Љубав светове спаја“

Љубав према ближњима и завичају нико нам не може отети!


У организацији Удружења Срба из Хрватске “Никола Тесла” Крагујевац у Београду је 5. јуна 2018. године представљена књига Љубице Жикић “Љубав светове спаја”.

У име издавача госте је поздравио предсједник Удружења Срба из Хрватске “Никола Тесла” Крагујевац Милан Љубовић и присутне упознао са капацитетима Удружења подијељеног у више секција са циљем да сачувају традицију и изворне обичаје.

 

НАГРАДЕ ЗА ХУМАНИТАРНИ РАД


Новинар и публициста Данко Перић је Жикићеву назвао настављачем кордунашке књижевности коју је створио Сава Мркаљ, али и подсјетио на њему хуманитарну мисију. Наиме, Жикићева је и на челу Кола српских сестара због чега је добила и вриједно признање Града Крагујевца у коме није рођена.

– Љубица је основала и Фондацију која носи име њеног супруга др Радослава Жикића који је био декан на крагујевачком Природно математичком факултету.

 

БЈЕЛАНОВИЋ: ПОЕЗИЈА БОГАТА ФИЛОЗОФСКИМ ПОРУКАМА


Раденко Бјелановић, уредник издања ове књиге изразио је велико задовољство што је она окупила велики број завичајаца.

– Завичај ће вас стално звати док се њему и не вратите, а ако се будете у њему окупљали, као и око књиге Љубице Жикић, испунићете свој наум – рекао је Бјелановић цитирајући Његошеве стихове “нека буде оно што бити не може”.

Бјелановић је истакао да је аутор ове књиге, као врхунски интелектуалац кроз свој педагошки рад у једној од најстаријих српских гимназија одгајила велики број учених и доказаних стручеака у бројним областима. Према његовим ријечима, управо је њено образовање која се ослања не само на језик, него и на филозофију дало специфичну вриједност ове књиге.

– Њене пјесме су отаџбинске, патриотске, завичајне, љубавне, настале као плод дугогодишњег промишљања. Поезија која почива на стубовима језика, занатски ослоњена на Ракића и Дучића, али веома оригинална и са пуно нових идеја и порука – рекао је Бјелановић који је са поносом истакао да је Удружење писаца у Крагујевцу, чији је предсједник, основано давне 1953. године, а да су њени чланови. међу којима је и Љубица Жикић, дали велики допринос српској књижевној ријечи.

 

ИВАНИЋ: ГЛАС ПЈЕСНИКИЊЕ ЈЕ ГЛАС КОЛЕКТИВА


Проф. Душан Иванић је рекао да је на прво читање књиге која му је повјерена за рецензију осјетио топлину и чисту емоцију. Као специјалиста за српску књижевност 18 и 19 вијека, потакнут крајишком несрећом на крају двадесетог вијека професор Иванић се посебно заинтересовао за књижевност Срба у Хрватској.

– Суочио сам се са пјесничким именима од Саве Мркаља и Петра Соларића до Даре Секулић, Милоша Кордића и других стваралаца. Крајина је богата пјесничком традицијом – рекао је Иванић који се осврнуо и на сам назив књиге “Љубав светове спаја”.

– Назив књиге носио је и велики ризик аутора како да остане аутентичан и свој истичући тему љубави о којој су писали сви велики пјесници. Ауторка је успјела да одговори свим изазовима и да искреност личног осјећања обликује у необичну природност – рекао је Иванић и додао да је књига подијељена у пет циклуса пјесама (Светиње, Завичај у грлу, Ластавица у срцу, С тобом у песми, Рука на камену).

– Збирка носи собом јеванђељске мотиве љубави. Аутор пише неримованим стихом, без ограда, ствара пјеснички смисао мирном реченицом – рекао је Иванић и додајући да пјесникиња прича стиховима, а да је најкомпактнији дио књиге који се односи на завичај.

– Колико год је личан лирски пјеснички глас Љубице Жикић, то је и глас колектива -глас судбине избјегличке колоне, попаљених и напуштених кућа, бескућника и радника на туђим имањима – рекао је Иванић уврштавајући Љубицу Жикић у широк круг крајишких пјесника који су морали да напусте завичај.

– Историја је након 1995. године толико ушла у наш живот да се више није могла избјећи. Више се није могло остати у оклопу већ су сви људи од пера и ријечи морали о томе проговорити – рекао је Иванић и подсјетио да су након Другог свјетског рата села на Кордуну, Банији, Лици и даље живјела, док је данас стање онакво каквим га је описала пјесникиња “нигдје стада, нигдје гласа”. 
Дирнута пажњом и бираним ријечима, ауторка Љубица Жикић је истакла да нас управо љубав држи на окупу.

– Завичај јесте остао многима “тамо негдје, гдје се нећемо вратити”, али љубав према њему нико не може отети, баш као што нико не може отети љубав према ближњима који су напустили овај свијет – закључила је пјесникиња.  

У склопу програма могле су се чути изворне народне пјесме са Кордуна у извођењу пјевачке групе “Петрова гора”.

Т. ЋОРОВИЋ /М. ШАПИЋ

БИЉЕШКА О ПИСЦУ


Љубица Жикић рођена је у Блатуши (Општина Вргинмост) на Кордуну 1949. године. На филозофском факултету у Загребу је дипломирала југословенске језике и књижевност, да би од 1972. године радила у Гимназији у Пазину. Од 1981. године живи и ради у Крагујевцу. Објавила је књигу речник Цветник женских имена, приповјетке за дјецу Приче од којих се расте, а за свој хуманитарни рад у Колу српских сестара награђена је Ђурђевданском наградом Крагујевца.


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк