У Београду промовисана књига „Ливањски Срби – просвјетна и духовна заоставштина“

Књига под називом „Ливањски Срби – просвјетна и духовна заоставштина“, аутора проф. Бранка Докића и Радована Јовића, промовисана је 8. октобра у сали Вазнесењске цркве у Београду. Организатор промоције ове књиге је било Удружење Огњена Марија Ливањска. Поред аутора проф.др Бранка Докића, на промоцији су говорили проф.др Радивој Радић, проф. др Никола Рамић и др Милош Дамњановић. Промоцији је присуствовао Миодраг Линта, предсједник Савеза Срба из региона, народни посланик и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије. Скуп је благословио отац Михајло.

Књига, како је речено у уводном дијелу, „даје једну хронологију, односно историјат Ливањских Срба. Говори о изградњи прве српске школе и православне цркве у вријеме турске власти, о стваралачкој моћи овог народа, раду, и богатој заоставштини. Једном ријечју, ливањски Срби овом књигом желе својим сународницима у новом животном простору да открију шта су све оставили у завичају, а у срцу и сјећању понијели“.



Град Ливно смјештен је у југозападном дијелу Босне и Херцеговине, у подножју Башајковца, на самом извору Думан, крашке рјечице Бистрице, у народу познатије као Рика.

Страдање Срба Ливањског поља деценијама је било мало познато широј јавности. Ливањски Срби током своје дуге историје страдали због етничке и вјерске припадности у којој су поникли, на подручју и у околностима које им нису биле наклоњене. Слабљење биолошке снаге је последица тог дугог страдања чији су врхунац, раван физичком истребљењу, доживели љета 1941. године, у данима око Огњене Марије. Након последњег рата, потврда кобних последица страдања је једва 2% Срба у општини Ливно“, неке су од историјских чињеница, које су организатори на почетку навели.

„Аутори ове књиге су истину о стању у прошлости и садашњости људи у тим крајевима уредно сложили. Културна и просвјетна прошлост Ливањских Срба представљена је хронолошким редом од аустроугарског периода, преко времена југословенских држава, а онда у централним поглављима даје сагледавање просвјетне и духовне баштине“, објаснио је Никола Рамић, професор Филолошког факултета у Крагујевцу, који је рођен у селу Богдаши код Ливна. Он је говорећи о књизи истакао основну идеју аутора, „да се на једном мјесту објави што већи број података који свједоче да су Срби били фактор просвјетног развоја у Ливну и у БиХ. Томе свједоче чињенице попут те да је у Ливну 1820.године отворена српска православна школа, као прва основна школа у Босни, и да је у тадашњим школама на територији Босне у употреби био искључиво српски језик и ћирилично писмо“.

Радивој Радић, професор Филизофског факултета у Београду, рођени Ливњанин, као историчар, рекао је да је ова књига добра, посебно што се у историји новијег доба често заобилазе завичајне теме. „Историја најчешће запоставља области духовности, школства и културе. Нису историја само битке и ратови, државници и војсковође, већ и живот обичног народа“, нагласио је он додајући да ова књига треба да буде путоказ будућим генерацијама да наставе да продубљују ову тему.

„Књига не пати од патетике или неког аматеризма који су често присутни када поједини аутори пишу о свом завичају“, подвукао је Милош Дамњановић, политиколог, школован на Окфорду, који преко баке вуче коријене из Ливна. Говорећи о књизи он је навео значај дијела који говори о 19-вековној борби српских православних трговаца из Ливна за изградњу цркве и школе. То је дио једне шире приче о борби српског народа у Босни, а и широм Балкана, за већа права, за свој идентитет, за своју слободу. „Ливањски Срби живе и кроз оне који су расијани широм свијета, кроз нове генерације, а живјеће и ако будуће генерације будемо учили да буду свјесне свог поријекла, да обиђу цркве које су њихови преци подигли, те да у њих удахну мало живота и на тај начин их спрече да постану пуки камени споменици једног прохујалог времена“, на крају је поручио Милош, који се у Удружењу Огњена Марија Ливањска, истиче активним радом.



Један од аутора, проф. Бранко Докић, професор Електротехничког факултета у Бања Луци и амбасадор БиХ у Атини, испричао је шта га је мотивисало да пише ову књигу:„Прије 10 година био сам именован од стране владике дaбробосанског, Хризостома, на чело Одбора за обиљежавање стогодишњице српског пјевачког друштва Сундечић, а затим и на чело Одбора обиљежавања 150 година СПЦ. Трагом тих догађаја, почели смо радити на књизи, јер смо увидјели велики значај ливањских Срба и за Ливно и за читаву БиХ“.

Овом приликом он је покренуо иницијативу да професори Рамић и Радић буду носиоци научног скупа који би се одржао 1.септембра 2020.год. када се навршава 200 година од настанка прве школе у Ливну, односно БиХ.

На крају свог обраћања нагласио је да се историја мијења. „Ко зна каква ће ситуација бити за 200 година. Тако и порука књиге каже „Нашим прецима, племенитој лози, да из ливањског камена поново никне и род свој изобилно роди.“ Кажу да ако вјерујете у нешто , то ће се и десити, а ја бих волио да вјерујемо у то да ће Срба тамо бити“, закључио је професор Докић.

Радован Јовић, други аутор, није присуствовао промоцији из објективних разлога.

У програму су учествовали Стефан и Никола Раду – студенти Богословског факултета, Снежана Јолић – студент фармације, а у народним ношњама, да подсјете на прошлост и завичај, поздравили су публику Марија, Анђела и Урош. Водитељ програма била је Весна Радета.

Антрфиле: Кратке биографије аутора


Проф. Бранко Докић, професор Електротехничког факултета у Бања Луци, признати стручњак у међународним круговима, огледао се и на терену политике, сада амбасадор Босне и Херцеговине у Атини, поред свих обавеза има вољу и налази времена да пише и књиге које осветљавају материјалну и духовну заоставштину његовог и нашег народа у његовом и нашем завичају.

Радован Јовић, дугогодишњи новинар и дописник Вечерњих новости, Независних, СРНЕ. Својим новинарским пером обогатио је Ливњане за факта и сјећања о српској заоставштини на подручју Ливна.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк