У Београду промовисане књиге академика Василија Крестића у којима је разобличио политику Хрватске према српском народу

У оквиру програма Трибина Библиотеке Српске академије наука и умјетности , 21. новембра у Београду, приказане су књиге историчара и академика Василија Ђ. Крестића. Ријеч је о обновљеним издањима књига „Знаменити Срби о Хрватима“ у издању Кола Српске књижевне задруге и „Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину“ на српском и енглеском језику у издању САНУ.

Један од најпризнатијих историчара нашег времена, познат и као експерт за историју Срба у Хрватској и српско- хрватских односа, академик Крестић у својим књигама „разбија заблуде о Хрватима“. Као плод вишедеценијског истраживачког рада аутор је у својим књигама „разобличио политику Хрватске према српском народу и српској територији уназад вијек и по“, закључено је на трибини.

 

Историчарка др Софија Божић


Историчарка др Софија Божић, говорећи о књизи „Знаменити Срби о Хрватима“, објаснила је да ту ријеч о 11 најистакнутијих представника српске политичке и ителектуалне елите од прве половине 19. вијека до краја Другог свјетског рата. То су Илија Гарашанин, Јован Суботић, Светозар Милетић, Светозар Марковић, Јован Јовановић Змај, Јаков Игњатовић, Димитрије Руварц, Јован Скерлић, Слободан Јовановић, Јован Дучић и Стојан Новаковић.

„Kњига показује како се нашим великанима може приступити увјек изнова и, посебно, како је тема њиховог односа према Хрватима у досадашњој историографији била или потпуно неистражена, или тек дотакнута, или пак обрађивана на потпуно погрешан начин, према диктату текуће политике“, рекла је Божићева.

Општи утисак послије читања књиге “Знаменити Срби о Хрватима“ како је закључила историчарка Софија Божић, јесте да су врхунски српски интелектуалци увјек имали разумјевања за интересе Хрвата, да су их подржавали и жељели да у заједници граде са њима будућност српског народа. Приступали су им искрено и отвореног срца, тражећи за себе само елементарно, једнакост и равноправност, а освјешћивали су се и протестовали тек када би схватили да је правда у хрватској политици недостижна.

 

Проф. др Мира Радојевић


Проф. др Мира Радојевић говорила је о књизи „Великохрватске претензије на Војводину и БиХ“ наводећи да српска историографија не може и не смије да заборави вишевјековну драму, током чијег трајања су вођени ратови и проливана крв недужних људи. „Због тога што се историја често понављала на овим просторима, савремена дешавања изазивају све већу зебњу и намећу питање гдје је крај искушењима и страдањима српске нације“, запитала се професорка Радојевић.

Кроз анализу претензија хрватске националистичке политике на Војводину и БиХ у периоду дужем од два вијека, што ову књигу чини јединственом у српској историографији, аутор је указао да се намеће сазнање да је једна агресивна национална политика окренута туђим земљама понекад посустајала и мијењала форму испољавања али да никад није одустајала од циља, како је навела Радојевићева.

Проф.др Мира Радојевић је закључила да ова књига отвара безброј питања, а вриједност им задире у суштину српско- хрватских односа, хрватских претензија,тамошњих граница између екстремне хрватске деснице, грађанства и комуниста,српских заблуда, илузија, недопустивих историјских заборава, закаснeлог реаговања и праштања.

 

Aкадемик и историчар Василије Ђ. Kрестић


Сам аутор, академик и историчар Василије Ђ. Kрестић, рекао је да знаменити Срби о којима говори прва књига, нису одабрани случајно.

„То су личности без чијих ставова се односи Срба са Хрватима не могу добро ни разумјети. Њихов однос према Хрватима није био уједначен. Срби су углавном сматрали да су Хрвати и Срби један народ, да им је будућност заједничка, да различите вјере неће донијети потешкоће. Избјегавали су расправе, попуштали су и вјеровали да вријеме све лијечи, да ће Хрвати увидјети да су у заблуди и да ће измјенити своје понашање. Међу знаменитим Србима било је и оних који су занијети слогом, братством и југословенством, заједничким животом у заједничкој држави, били спремни на фалсификате чињеница“, објаснио је историчар Крестић.

Он је нагласио да књига има задатак да уз пуно поштовање великана само научно провјерене податке о њима објави, и да без пардона и без намјере да доведе у сумњу њихове заслуге у раду, изрекне оцјене које су заслужили. Књига, како је додао, нема намјеру да обезвриједи било које истинске вриједности Хрвата, али има циљ да разобличи њихове противсрпске и великохрватске намјере, националну и вјерску искључивост и мржњу.

„Kроз књигу разбијамо заблуде на којима је грађена југословенска идеја и на којима је настала заједничка држава. Ова књига је више него потребна данас“, истакао је Kрестић.



Он је навео да је у књизи „Великохрватске претензије на Војводину и БиХ“ показао и доказао да су више од једног стољећа ширене неистине из Хрватске о плану „Велике Србије“ што је до данас остало и пред свјетском јавношћу као главна оптужба према Србији.

„Србе сам ослободио кривице која им се намеће за распад Југославије, а српску политику сам снабдјео доказима помоћу којих се успјешно може носити са непрестаним хрватским оптужбама до данашњих дана“, рекао је Kрестић.

„Као агресоре великих апетита Србе су представили да би прикрили сопствену агресију и претензије на туђе етничке и историјске територије. Та тактика је позната али и у српској и у свјетској историографији није добила мјесто и појашњење. Хрвати су током вијекова испољавали велике империјалне амбиције. Хтјели су да се докопају Војводине зато што су то плодне области. Нису крили своје намјере да БиХ припоје Хрватској. Системски су подривали Србију, и уносили раздор између становника Војводине и Србије. Свјесно су тиме дестабилизовали заједничку државу зато што у њој нису намјеравали да остану. Циљ им је био да разарањем заједничке државе створе што већу Хрватску“, завршио је Крестић.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић

.(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)