У Цркви Светог Марка служен парастос српским жртвама у „Бљеску“

У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос поводом 21 године од страдања Срба у Западној Славонији у хрватској злочиначкој акцији „Бљесак“, када је за три дана убијено 283 Срба, међу којима 57 жена и дјеце, а протјерано око 15.000, а за тај злочин још нико није одговарао. Хрватске војне, паравојне и полицијске снаге под водством Фрање Туђмана 1. маја 1995. године спровеле су акцију етничког чишћења на територији Западне Славоније, која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине и налазила се под заштитом УН. Вјерски обред, који је до сада увијек био одржаван 1. маја – на дан масовног прогона и убиства западнославонских Срба, данас је уприличен раније због Васкрса, који ове године пада на тај дан. Послије парастоса у Ташмајданском парку је положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима.

Парастосу су присуствовале породице жртава и протјерани Срби из Хрватске, предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, директор Веритаса Саво Шрбац, предсједник Координације српских удружења несталих са подручја бивше Југославије Драган Пјевач, секретар Удружења „Славонија у срцу“ Милан Милаковић са женском фолкорном групом, предсједник Коалиције удружења избјеглица Миле Шапић, предсједник Удружења „Сана-Грмеч“ Драган Дивјак, предсједник Завичајног удружења Крајишника „Никола Тесла“ Никола Везмар, те представници Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“.

Предсједник Удружења „Суза“ Драгана Ђукић рекла је новинарима да је битно обиљежити овај дан да се не заборави, те додала да су прошле пуне двије деценије, а многи случајеви се још воде као нестали и многе породице још увијек нису нашле мир.
„Ми као породице смо овдје да памтимо, да се сјећамо да се никада више не понови“, рекла је она. Што се тиче „повампирења“ усташтва у Хрватској, она је рекла да избјегли Срби најбоље осјећају те ствари на својој кожи и да су то прије двије деценије највише осјетиле породице које су неког изгубиле.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта је рекао да, нажалост, суве чињенице показују да у Хрватској апсолутно нема политичке воље да се казне починиоци и налогодавци злочина, не само над Србима у војној акцији „Бљесак“, него и над Србима у другим хрватским злочиначким акцијама. „Откос“, „Масленица“, „Миљевачки плато“, „Медачки џеп“ и „Олуја“. Он је додао да у Хрватској нема политичке воље ни да се казне злочинци и налогодавци злочина у низу хрватских градова, на првом мјесту у Сиску, гдје је убијено више од 600 Срба, као и на десетинама других мјеста, гдје је Хрватска имала контролу од 1991 до 1995. године.

Линта је изразио жаљење због чињенице да ЕУ, не врши притисак на Хрватску да поштује преузете обавезе из уговора о приступању са ЕУ крајем 2011. године, а једна од тих обавеза је да Хрватска мора да процесуира све злочинце без обзира на националну и вјерску припадност. „Очигледно је да је Хрватска охрабрена таквим нечињењем и пасивним односом европских институција, тако да не само да не кажњава злочинце, припаднике хрватске војске и полиције, него у Хрватској имамо на дјелу отворени процес обнове усташке идеологије, велики број проусташких инцидената, а министри у Влади Хрватске отворено говоре да је антифашизам флоскула“, навео је он.

Линта је оцијенио да због тога није реално очекивати да Хрватска у погледу кажњавања ратних злочина учини било какав помак. Он је истакао да је због тога изузетно важно да Србија ни по коју цијену не пристане на хрватски услов за наставак европских интеграција да укине регионалну надлежност својих судова за ратне злочине, јер кажњавање ратних злочинаца је цивилизацијска обавеза. „Половина чланица ЕУ има ту одредбу у свом законодавству и Србија има моралну и цивилизацијску обавезу да прогони све злочинце без обзира на националну и вјерску прпадност“, рекао је Линта.

Информативна служба
Савеза Срба из регионa

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)