У МЗ „Жaрково“ oдржана трибина на тему рјешавања проблема избјеглих лица из Хрватске и Федерације БиХ

Удружење „Егзодус 90-их“ организовало је 24. фебруара 2018.године јавну трибину на којој се говорило о проблемима избјеглих и прогнаних лица из Хрватске и Федерације БиХ.

У скоро пуној сали Мјесне заједнице Жарково, oпштина Чукарица, у Београду са грађанима су разговарали Миодраг Линта, предсједник Савеза Срба из региона и народни посланик у Скупштини Србије, Срђан Коларић, предсједник Градске општине Чукарица и Момир Марушић из Комесаријата за избјеглице и миграције Рeпублике Србије, а уводну ријеч дао је предсједник Удружења „Егзодус 90-их“ Вукашин Тишма.

На самом почетку Тишма је указао на најважније проблеме избјеглица, попут проблема рада на црно, затим угрожене групе пензионера који имају веома мала примања, као и низак проценат наталитета.

„Само Удружење не може да се избори са овим проблемима, потребна нам је подршка и овим путем апелујем на предсjедника Општине Чукарица да Општина помогне избјегличким насељима и овим људима по питању рјешавања проблема струје, воде, асфалта, канализације и инфраструктуре у цјелини“, рекао је Тишма.

Предсjедник Општине Чукарица Срђан Коларић у свом обраћању истакао је активности попут помоћи у материјалу и алату за избјеглице коју Општина сваке године одређује у сарадњи са Комесаријатом за избјеглице и миграције, као и другу помоћ у самозапошљавању и економском оснаживању избјеглих лица која живе на територији општине.

„Трудимо се да сарадњу са Комесаријатом унапредимо, а последња акција коју смо заједно започели и већ приводимо крају је изградња 32 стамбене јединице у Остружници. Заједно са Градом Београдом обезбједили смо земљиште, направљене су куће, а кренуће и изградња улица између тих стамбених јединица. Општина Чукарица је завршила планове за изградњу Макишког поља гдје ће бити стамбено насеље, а други дио биће комерцијално- пословна зона, што је важно јер ће се ту отворити нова радна мјеста. Према најавама одатле ће кренути и прва станица метроа“, најавио је Коларић и подсјетио да иако надлежности Општине нису велике, руководство се труди да буде сервис грађана и да су његова врата увијек отворена за сваку врсту помоћи грађанима.



Предсједник Савеза Срба из региона и народни посланик Миодраг Линта нагласио је важност овакве трибине гдје се могу размјенити мишљења и сагледати могућности рјешавања бројних проблема избјеглица.

„Наши проблеми везано за Хрватску били су у фокусу у претходном периоду везано за посјету предсједника Вучића Загребу и Вргинмосту. Добро је што је дошло до састанка, иако је томе претходила прљава кампања. Ово је корак напријед и велико охрабрење нашим људима који тамо живе“, рекао је Линта и додао да је на том састанку тражено да се обнови рад неколико међудржавних комисија које се баве конкретним проблемима

„То су на примjер Комисија за нестала лица, затим Комисија за заостале и неисплаћене пензије, Комисија за ратне злочине, Koмисија за границу. Требало би обнови рад некадашње Комисијe за накнаду штете која је основана према Споразуму o нормализацији односа између СР Југославије и Хрватске из 1996.године, с обзиром су преко 10.000 порушених српских кућa и објектата у десетинама градова Хрватске гдје није било ратних дејстава . Оно на чему посебно инсистирамо јесте активирање Aнекса Г Бечког Споразума о сукцесији под називом „Приватна својина и стечена права“ , у коме се говори да сва права која су стечена прије рата морају да се врате, а да се уговори који су склопљени током рата, под притисцима и пријетњама, прогласе ништавним“, објаснио је Линта.

Линта је подсјетио да је важно стално говорити о проблемима Срба избјеглих и протјераних из Хрватске и Федерације БиХ, као и оних који су се вратили на своја огњишта али су и даље „грађани петог реда“.



„Ми морамо читавом свијету да показујемо шта нам се десило у Другом свјетском рату, као и у егзодусу 90-их. Пола милиона протјераних Срба из Хрватске, пола милиона протјераних из Федерације, преко 200 хиљада протјераних Срба и других неалбанаца са Косова и Метохије… о томе морамо да говоримо. Први пут од Другог свјетског рата имали смо изложбу о Јасеновцу у Њујорку, и сматрам да такву изложбу треба приказати и у десетинама других градова широм свијета“, поручио је Линта.

Говорећи о проблему интеграције избјеглица у Србији, избјегличким насељима и становању, Линта је поручио да је већ апеловао на надлежне органе, посебно Министарство спољних послова и Комесаријат за избјеглице, да се ти процеси максимално убрзају.

„Велики је проблем што 235 избјегличких породица чека више од два мјесеца на усељење у своје станове у насељу Овча, јер се датум уручења кључева већ неколико пута одлаже. Многи су већ отказали приватне станове, нису купили огрев, дјецу су премјестили у школе на Палилули, купили су намјештај који немају гдје да смјесте… очекујући да ће се уселити прије неколико мјесеци, како је било најављено“, рекао је Линта указујући на проблеме у комуникацији међу државним органима чије се рјешавање мора максимално убрзати како би се коначно завршио процес стамбене интеграције.

На трибини су се избјегла и прогнана лица углавном јављали са питањима везано управо за датум уручивања кључева за споменуте станове, као и са захтјевима за ријешавање питања подјеле грађевинског материјала који је многима,за сада додјељен само на папиру.

На питања у вези са Регионалним стамбеним програмом одговарао је Момир Марушић из Комесаријата за избјеглице Републике Србије.

Весна Вуковић

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк