У организацији Савеза удружења Личана и КСИОЦ “Тесла” у Србу је 29. јула одржан 9. Лички вишебој

ЛАУРЕАТИ ДОБРОСЕЛО У ЕКИПНОЈ И ДАНИЈЕЛ ПОПОВИЋ У ПОЈЕДИНАЧНОЈ КОНКУРЕНЦИЈИ

У организацији Савеза удружења Личана и КСИОЦ “Тесла” у Србу је 29. јула одржан 9. Лички вишебој. Пред више од хиљаду гледалаца, у конкуренцији девет екипа, Добросело, село надомак Доњег Лапца, за нијансу је било боље од прошлогодишњег побједника Грачаца, док је треће мјесто заузела екипа „Ћиро“ из Личке Калдрме. У појединачним надметањима и ове године Данијел Поповић, члан екипе Грачац, надмашио је све учеснике. Освојио је три прва и једно друго мјесто поставивши и нови рекорд Личког вишебоја у скоку у вис из мјеста са резултатом 1,57 метара. Више од 150 такмичара узело је учешће у 10 дисциплина, а организатори су најбоље наградили пехарима, медаљама и захвалницама, док је најбржем у пењању на стожину припао и пршут окачен на њеном врху. Најмлађи и најстарији учесник такође су добили пригодне поклоне.

Ово традиционално народно надметање одржава се у Србу већ девету годину за редом, као наставак предратних „ОКА“, велике манифестације одржаване у селу Дивоселу поред Госпића.

 

ИСТОРИЈАТ

---

У Дивоселу су се поводом 4. августа, Дана устанка народа Дивосела, Читлука и Орница, сваке године прве недјеље августа, одржавале личке сеоске спортске игре, под називом “ОКЕ”. Назив ОКЕ потичу од мјеста одржавања. То је простор у центру села, мјесто великог извора хладне питке воде, званог Оке. Ова два извора по свом природном изгледу подсјећају на очи у глави или “оке”, како их Личани од миља зову, па је по њима и названа ова манифестација. Први пут је 1956. године организовано такмичење у древним спортовима, бацање камена с рамена, скок ступе, потезање конопа, коњске трке (јахање без седла)… Каснија такмичења прерастају у манифестацију спортског, културног, политичког и туристичког карактера. Број такмичара и посјетилаца је из године у годину растао, све до избијању ратних сукоба 1991. године када је ова манифестација престала да се одржава. Важно је напоменути да је током ратних дешавања, по угледу на ову, слично окупљање одржано 1994. године у селу Залужница, поред Оточца, у Републици Српској Крајини, скоро на самој линији раздвајања. Велики број такмичара узео је учешће на том скупу, а организован је и пригодан културно-умјетнички програм пред великим бројем посјетилаца. Тема ОКА завређује више пажње, па ћемо о томе писати у неком од наредних бројева.

 

НА МЛАДИМА СВИЈЕТ ОСТАЈЕ

---

Такмичење у Србу почело је дефилеом. Једна за другом, на борилиште су изашле екипе ”Ћиро” Личка Калдрма, Кореница, Срб, Заклопац, Купирово, заједничка КСИОЦ “Тесла”- Книн, Добросело, “Лички манекени” Апатин и као посљедњи прошлогодишњи побједник, Грачац. По завршетку постројавања, уз велико одобравање и аплауз присутних, сви такмичари су отпјевали пјесму “Нема раја без роднога краја”, коју је прихватила и многобројна публика смјештена уз саме ивице борилишта.

Част да отворе игре добили су они најмлађи. С правом, јер ако у њима не буде побуђена жеља да наставе ову традицију, она ће врло брзо изумријети. Малишани су својом борбом, пожртвованошћу и жељом за побједом на најљепши могући начин то и оправдали. У дисциплини трка у врећама дали су све од себе да стигну до циља, мада нажалост некима то и није успјело. Хоће догодине…

 

НЕИЗВЈЕСНО И УЗБУДЉИВО ДО КРАЈА

---

Након тога почеле су и такмичења старијих. Ређале су се дисциплине, све једна занимљивија од друге. Ношени подршком својих екипа, као и њихових навијача, адреналин је растао из часа у час. Колико је жеља за побједом била јака можда најбоље илуструје дисциплина трчање по брвну, гдје су од девет пријављених, само тројица успјешно стигла на циљ. Прошлогодишњем побједнику Николи Драгичевићу недостајала су два корака до првог мјеста, а још горе је прошао Бојан Родић из Апатина који се приликом пада и лакше повриједио. Ништа мање занимљива није била ни дисциплина навлачење кличка. Велики број такмичара желио је да се домогне првог мјеста, па су и судије морале да интервенишу. Ипак, као шлаг на торту дошла је дисциплина навлачење конопа. Сјевале су варнице на многим странама, а разлог више је тај што је ова дисциплина одлучивала о првом мјесту. У директном сусрету Грачац је добио Добросело, али због ранијих резултата ово село поред Доњег Лапца постало је коначни побједник такмичења. Добросело, подсјећа на Дивосело…

Много учесника, публике, млађих нараштаја, витешка борба и добра организација су најбоља најава новог сусрета за годину дана на јубиларном 10. Личком вишебоју у Србу на борилишту испод велелепног споменика устаницима 1941. године.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

ОНИ СУ ПОМОГЛИ

И поред велике жеље организатора, добре воље учесника и гледалаца, ова манифестација би се тешко могла одржати да није било оних који су је финансијски помогли. Велике заслуге за њено одржавање припадају Комесаријату за избеглице и миграције Владе Републике Србије, Српском националном вијећу Загреб, Завичајном удружењу Срб, Представништву Владе Републике Српске у Београду, Скупштини општине Апатин о чијем трошку су стигле и екипа и судије из овог најмногољуднијег личког града.

 

ТРКА У ВРЕЋАМА
1. Родић Бојан, „Лички манекени“ Апатин
2. Баук Небојша, „Ћиро“ Л. Калдрма – Дрвар
3. Јазић Душко, Добросело

СКОК У ДАЉ ИЗ МЈЕСТА
1. Поповић Данијел, Грачац
2. Пећанац Давор, Добросело
3. Лабус Милан, КСИОЦ ”Тесла” – Книн

ПОТЕЗАЊЕ КЛИЧКА
1. Тубин Љубиша, КСИОЦ ”Тесла” – Книн
2. Новаковић Горан, Грачац
3. Вукша Илија. Добросело

ТРЧАЊЕ ПО БРВНУ
1. Лазић Горан Добросело
2. Баук Небојша, „Ћиро“ Л. Калдрма – Дрвар
3. Фундук Зоран, Кореница

ОБАРАЊЕ РУКЕ
1. Вигњевић Драган, Грачац
2. Кантар Милан, Добросело
3. Његован Јован, Кореница

СКОК У ВИС ИЗ МЈЕСТА
1. Поповић Данијел, Грачац
2. Јазић Душко, Добросело
3. Лабус Милан, КСИОЦ ”Тесла” – Книн

ПЕЊАЊЕ УЗ СТОЖИНУ
1. Прица Никола, Грачац
2. Јазић Душко, Добросело
3. Његован Јован, Кореница

БАЦАЊЕ КАМЕНА С РАМЕНА
1. Радун Душан, „Ћиро“ Л. Калдрма – Дрвар
2. Поповић Данијел, Грачац
3. Пећанац Давор, Добросело

НАДВЛАЧЕЊЕ КОНОПА
1. Грачац
2. Добросело
3. Срб

Коначан пласман
1. Добросело
2. Грачац
3. „Ћиро“Л. Калдрма – Дрвар

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)

[inpost_fancy thumb_width=“220″ thumb_height=“220″ post_id=“9792″ thumb_margin_left=“10″ thumb_margin_bottom=“10″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=““ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“220″ album_cover_height=“220″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1502582340126″]