У организацији Завичајног клуба Билећана у ресторану Дома војске у Београду, 1. децембра је одржано Пето Билећко сијело

 

КАД СТЕ СВОЈИ СА СВОЈИМА, СВАКО ЈЕ ЗЛО МАЊЕ И СВЕ ВАМ ЈЕ ПОТАМАН


Овим ријечима, уз добродошлицу на саборовање, присутнима је пожелио пријатну вече и добро дружење пјесник, филозоф и једна од симбола херцеговачких сијела Божо Глоговац, који је уз Сању Вуковић, водио програм Билећког сијела за које се и ове вечери тражила улазница више. Велики број гостију и узваника присуствовао је овом завичајном дружењу, од првог човјека oпштине Билећа Миљана Алексића и његових сарадника, до великог броја Билећана који живе у Београду, као што су проф. др. Петар Сворцан, др Милован Пецељ и многи други. Гости Сијела били су и Миодраг Линта, народни посланик у Скупштини Србије и предсједник Савеза Срба у региону и Милан Глушац , предсједник општине Врбас. Програм је отворила билећка изворна женска пјевачка група Василисе, а осим њих запажен наступ имао је и гуслар Срђан Авдаловић, док је оркестар Богољуба Бошковића – Болета држао атмосферу на завидном нивоу до раних јутарњих сати.

Први се, како и ред налаже, присутнима обратио Миодраг Дунђеровић, предсједник Завичајног клуба Билећана у Србији, позивајући све „завичајце“ на сарадњу са Удружењем које је, како је навео, спремно да прихвати сваку идеју, али и добронамјерну критику у циљу унапређења његовог дјеловања.

 

У новом простору са својом славом


„Ове године имали смо два подухвата у нашој активности. Одржали смо врло успјешно донаторско вече за обнављање Саборног храма „ Свети Сава“ у Билећи на којем је прикупљено 60 хиљада марака и по први пут били издавачи једне књиге. „ Дом небоземни“ је назив књиге некадашњег пароха билећког, али срцем увијек оставшег, протојереја-ставрофора Рада Зеленовића. Као непосредни очевидац прота описује поратно вријеме на тлу херцеговачком у тешким временима и приликама за цркву Божију и њен вјерујући народ. Клуб је добио и своје просторије, опрему у улици Деспота Стефана 15 чије зидове красе фотографије Билећана који су оставили најдубљи траг у научном и културно-историјском насљеђу нашег града и васколиког српског рода. Писац Шћепан Алексић био је учесник прве књижевне вечери коју смо организовали у Клубу, а скоро је своје слике на истом мјесту излагао и наш Синиша Џелетовић“, рекао је , између осталог, Дунђеровић, посебно истакнувши да је Завичајни клуб , на приједлог оца Рада Зеленовића, изабрао и своју славу –Пренос моштију Светог Саве, која се обиљежава 19 маја.

Из Билеће је на сијело стигао и њен први човјек Миљан Алексић. У кратком обраћању Алексић се захвалио, у своје и име свих грађана ове херцеговачке општине, на хуманитарним акцијама и добрим дјелима које чине Билећани у Београду и Србији за свој град.

„ Овим што радите ви, прије свега, не заборављате одакле је ваша дједовина, ваши коријени, стара Херцеговина,. Не заборављајући имена својих предака који су вас послали у свијет, а Београд је за нас из херцеговачког крша увијек био велики свијет, овим акцијама на неки начин им то и враћате и не само њима него и нашем граду“, рекао је начелник Билеће Миљан Алексић, да би свој говор завршио парафразирајући једну народну пословицу. „У завичај се враћај славан или мртав, као што је урадио Јован Дучић, а ја бих вама могао поручити, за ово прво вам је свима рано, а за ово друго вам никад неће бити касно“, закључио је Алексић.

„Са нама је један човјек чије је гесло да се преко Дрине не праве мостови да се спајају обале, већ да би се спојили људи“, овако је Божо Глоговац највио Миодрага Линту народног посланика Републике Србије, уз опаску да ће га Билећани ове вечери промовисати Херцеговцем.



„Имао сам привилегију да будем присутан на донаторској вечери за обнову Саборног храма „ Свети Сава“ и да дам свој скромни допринос овој акцији. Вјерујем да ћемо се врло брзо окупити у много већем броју у порти Храма по завршетку његове обнове. Као Крајишник родом са Кордуна заиста се већ осећам Херцеговцем, јер се зна да су наши преци у те крајеве досељавали из Херцеговине ,тако да констатација мог пријатеља Боже није далеко од истине и драго ми је то што ме је вечерас промовисао Херцеговцем“, рекао је, између осталог, у свом обраћању Линта. Oн је истакао да су Билећани познати по свом јунаштву, да су поносни на своје српство и да у својој историји имају много знаменитих људи: оскаровце Младена Секуловића и Душана Вукотића, чувеног режисера Емира Куструрицу, књижевнике Мешу Селимовића и Мому Капора, револуционара и иделогога организације „Млада Босна“ Владимира Гаћиновића и познату нашу одбојкашицу Тијану Бошковић и др.

Милан Глушац, предсједник Општине Врбас, такође је поздравио присутне истичући да му је задовољство што види велики број младих људи, који ће сутра бити прави настављачи културе, обичаја и традиције Билеће и херцеговачког краја.

 

Знаменити Билећани


Када се Билећани састану, било кад и било гдје, као што је то случај вечерас, онда се по неком неписаном правилу сјете својих славних предака говорећи, као конферасије Божо Глоговац „да на овом зрнцу свемира, кога зовемо земљом, нема мање вароши од Билеће, а да је више изњедрила оних који су на планетарном нивоу задужили човјечанство на пољу науке, умјетности, спорта…“.

О сваком од њих у својој бесједи говорио је новинар Никола Тркља, али и о 85 кадрова Билеће чија је презентација од доба Римљана до данашњих дана ишла читаво вече на видео биму.

„Многи веле да нас Билећане бије глас да добро глумимо зашто постоје необориви докази. Рођени Билећани и њихови потомци имају више оскара и златних палми него цијела бивша Југославија, а богами и шире. Разлог томе најбоље знају Младен Секуловић, Душан Вукотић и Емир Кустурица, мада додуше има и оних који тврде да је за то крив билећки камен. Чињеница је да знамо са покретним сликама, али богами и са ријечима. Момо Капор је говорио да његове приче долазе из Милојевића, а за Билећу је увијек говорио да је најлепши град на свијету, иако у њој није рођен само зато што су од четворице браће, управо његовог оца послали да учи школу. Зато се Момо родио у Сарајеву, а не и Милојевићима. За Мешу Селимовића, иако га нико није видио да носи црвене чарапе, сви у знали, а и сам је то поносно говорио, да је од братства Вујовића. За Матију Бећковића још нису сигурно утврдили да је Билећанин, али чим тако мудро збори сигурно јесте“, не без поноса је ређао познате Билећане Тркља, додајући тој плејади „првог револуционара, хајдука са западним манирима Владимира Гаћиновића идеолога покрета за ослобођење југословенскоих народа у БиХ. Тркља није заборавио поменути епископа Николаја Јокановића, владику херцеговачко захумског, који је на трону био у најтежим годинама Другог свјетског рата, али се посебно осврнуо на двије даме које су у свијету умјетности и спорта прославиле Билећу.

„Наш понос и дика су наше Билећанке, Рајка Мерћеп или Рајка Билећанка, највећа и најљепша херцеговачка умјетница. Рођена у Билећи 1904. године, а њена вајарска дјела налазила су се у великим галеријама Париза, Београда, Сарајева… И на крају, али не по важности, је наша Тијана Бошковић, најбоља одбојкашица на свијету. У тренуцима највећег славља, наша Тијана не заборавља своју родну Билећу, него се пред милионским аудиторијем огрће српском заставом на којој је писало име нашег града“, закључио је Тркља плејаду познатих Билећана, позивајући присутне да помогу Завичајном клубу који је ове године урадио заиста много, а посебно се захваливши онима који су дали свој велики допринос тој чињеници.

До краја вечери уручене су и захвалнице Завичајног клуба заслужним Билећанима, а око поноћи извучене су награде богато организоване томболе.

Тект и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ



Зaхвалнице најзаслужнијим


Завичајни клуб Билећана и ове године наставио је традицију додјеле захвалница заслужним члановима клуба. Дејан Вуковић, испред Завичајног клуба уручио је захвалнице Петру Милинићу, Радомиру Албијанићу, Мају Самарџићу, Дарку Вукоју, Миленку Ђелетовићу и Божи Глоговцу.

 

Велики допринос младих


Ми млади из Завичајног клуба Билећана у Србији, баштинимо традицију нашег краја и као што можете видјети, велики број нас се одазвао овом скупу вечерас. Завичајни клуб има Одбор за младе у чијем раду учествује шест чланова и они су окосница удружења, поготово у оваквим приликама када се организује Билећко сијело, али и књижевне вечери, изложбе или било које друге манифестације“, рекао је за Српско коло Срђан Чомић, предсједник Одбора за младе Завичајног клуба. Ни старији нису заборавили на њих, а велики аплауз присутних добио је Неђо Тркља, добитник главне награде на томболи, печеног прасета, кога је поклонио студентима из Билеће који студирају у Београду.

 

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)