У Самошу, поред Ковачице, одржано Прво крајишко посијело

ДА ТРАЈЕ НА МНОГАЈА ЉЕТА


У организацији Удружења Крајишника општине Ковачица „Завичај“, у пуној сали Дома културе у Самошу, средином децембра, одржано је Прво крајишко посијело. „Завичај“ је једно од најмлађих удружења у Србији, а броји преко 370 чланова углавном из Црепаје, Идвора, Уздина, Дебељаче, Путникова, Самоша, као и општинског сједишта Ковачице. Крајишком игром и пјесмом, на најљепши начин, обиљежили су годишњицу оснивања. Дамјан Пенић, предсједник Удружења, најзаслужнијима је уручио захвалнице, а у кратким цртама осврнуо се на досадашње активности и изнио оквирни план рада за наредни период. Овом дружењу присуствовали су представници Српске православне цркве, општинских власти, а окупљенима се обратио и Миодраг Линта, народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона.



„Најважније је да почнемо да се окупљамо и дружимо на овим манифестацијама, да се чују наше завичајне игре и пјесме и да у вишенационалној општини Ковачица, у којој живе и друге заједнице од словачке, мађарске, румунске, ромске, представимо нашу културу, језик, традицију“, рекао је, у уводној ријечи, Дамјан Пенић.

 

КАСНИМО, АЛИ СМО КРЕНУЛИ


„Ми смо 18. новембра обиљежили годишњицу постојања. Можда смо касније кренули од других да се на организован начин представимо свима онима који живе у овој средини, али никад није касно. У свему томе можда смо ми избјегли и протјерани са простора бивше Југославије и највише оштећени, јер нисмо на прави начин били представљени пред органима локалних и републичких власти и сигурно смо били закинути у многим видовима помоћи које су остварили наши сународници у другим општинама Србије. Многи ни данас немају свој кућни праг, а нису имали прилике ни да учествују у разним пројектима финансираним за те намјене. Учинићемо све што је у нашој моћи да, у сарадњи са локалном и републичком власти, учествујемо, у прије свега, стамбеном збрињавању наших људи, али и другим видовима помоћи, од оних у економском оснаживању до очувања и његовања наших обичаја и традиције“, истакао је, у свом обраћању Дамјан Пенић, наглашавајући да је општина Ковачица аплицирала за грађевински материјал за пет породица колико је локална самопуправа могла да издвоји како би учествовала на конкурсу, и то је сада у фази реализације.

Удружење очекује да ће ускоро добити и свој канцеларијски простор у коме би се лакше могли окупљати и осим наведених активности његовати културу и традицију оних крајева из којих је овај народ стигао на просторе општине Ковачица. То се, прије свега, односи на млађе генерације, а управо велики број њих је присуствовао овом посијелу.

Пенић је нагласио и прву активност Удружења када су 6. августа, на температури од 42 степена, у Ковачици одржали парастос свим онима који су страдали у ратним догађањима деведесетих година прошлог вијека. На парастосу се окупио велики број људи, а свештеници су по канонима Српске православне цркве одржали помен страдалима.

 

ЗАСАДИТЕ СТАБЛА КОЈА ЋЕ ДАТИ ПУНО ГРАНА СА ПУНО НАДА


Очито да су руководећи људи Удружења то имали на уму када су и међу првима захвалнице за досадашњи рад и сарадњу додјелили Веселину Тодоровићу и Момчилу Вукотићу, представницима СПЦ у Ковачици.

 „Захављујем се, прије свега, што сте се сјетили и нас из СПЦ у Ковачици. Наша дужност и обавеза је била да одржимо поменути парастос, али друга ствар што ме радује јесте то што сте се окупили у овако великом броју, што морам признати за мене представља велико изненађење. Сваки пут када се окупљате треба да чувате оно ваше, одакле потичете, да чувате своје коријене и традицију и све оно што је остало иза вас. Управо зато постоје оваква удружења да иницирају да се људи окупљају, да евоцирају успомене на стари крај из кога потичу и да уче младе ко су и одакле су“, рекао је отац Веселин Тодоровић. У сличном тону говорио је и свештеник Момчило Вукотић, наводећи да очекује да ово дивно дружење прерасте у једну традицију и да „на многаја љета то траје“.



Међу онима који су добили захвалницу удружења „ Завичај“ нашао се Андреј Иванаш, предсједник Удружења голубара општине Ковачице, који је на парастосу пустио голубове, симбол мира и заједништва свих националних заједница на подручју Ковачице.

„Драги Крајишници необично ми је драго што сам по други пут са вама. Први пут на парастосу и сада овде у свечарској атмосфери. Хвала вам што ми је указана ова част и трудићу се да са вама будем у свим вашим активностима и даље. Хтио бих само да повучем једну паралелу између вашег удружења и нас који смо исто некада давно дошли на ове просторе. Словак сам из Ковачице, пореклом из Словачке, и 215 година ми се исто овако налазимо чувајући традицију и све ово што ви управо почињете да радите. Нека вам је са срећом, а ја вам желим да стабла која засадите на овом простору дају пуно грана са пуно нових нада“, бираним ријечима, попраћеним великим аплаузуом, обратио се присутнима Иванаш.

 

СА МАЛО ПАРА, АЛИ СА ПУНО ЖАРА


Захвалнице су предате и представницима локалних власти, младим спортистима и истакнутим члановима Удружења.

„Ми смо све ово успјели да организујемо са 40 хиљада динара, али уз велику помоћ свих наших породица и очекујем да ће нешто пара од продаје пића да преостане. Та средства која се добију биће усмјерена дјеци до осмог разреда за поклон пакетиће. Један велики дјечији осмјех за један пакетић тешко може да се мјери било чим материјалним. Нажалост, 22 године ниједан крајишки Дјед Мраз није ушао у њихове куће. Сигуран сам да ове хоће“, с поносом је истакао Дамјан Пенић, припадник МУП-а рођен 1970. године у Загребу, чија је мајка Славонка, отац Кордунаш, а супруга овдашња Словакиња.

Након тога, почело је народно весеље које је трајало дуго у ноћ. Група Крајишки соколови, са вокалним солистима Милом Ђоковић и Дивномиром Кукобатом, знала је како да дође до срца сваког Крајишника, од оних најмлађих, до оних најстаријих. За сваког се пронашла нека пјесма, осмјех или лијепа ријеч. До неке нове прилике, надамо се већ наредне године на Другом крајишком посијелу у организацији удружења „Завичај“ из Ковачице.

Текст и фотографије: Жељко Ђекић

 

 

РАДИТИ НА КОНКРЕТНИМ ПРОЈЕКТИМА


Најављујући народног посланика Миодрага Линту, Пенић је рекао да је то човјек који је много помогао удружењу „ Завичај“ у остваривању њихових циљева.

„Заиста ми је драго да могу да вас поздравим овдје у Самошу на Првом крајишком сијелу, гдје се окупљају Крајишници и њихови пријатељи, са подручја општине Ковачица. Сматрам да је велика ствар што сте ви на овом подручју кренули да се организујете и окупљате са циљем да не заборавите своји традицију, своје коријене и своје обичаје. Оно што посебно апелујем је и да Комесаријат за избјеглице, као државна институција, далеко брже и ефикасније ријешава проблеме наших људи и око куповине сеоских имања и грађевинског материјала и других видова помоћи. Мислим да су наши Крајишници на подручју општине Ковачица били дуго времена запостављени и крајње је било вријеме да се крене са конкретним пројектима који су још увијек у зачетку. Желим такође, да се дружите и окупљате. Видим да овдје има доста младих и сигуран сам да је добро да на оваква окупљања доводимо нашу дјецу, наше синове, наше кћери, наше унуке, да преносимо једну дугу традицију на њих и да они једног дана преузму на себе одржавање оваквих окупљања“, рекао је Миодраг Линта, потпредсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије, који се, у име свих оних који су добили захвалнице, обратио скупу најављујући нека боља времена у скорој будућности.

 

КРАЈИШНИЦИ БРАЋА КРКЉУШ РЕПРЕЗЕНТАТИВЦИ СРБИЈЕ


Двојица најмлађих добитника захвалнице удружења „ Завичај“ су Дејан и Александар Кркљуш рођена браћа, спортисти, репрезентативци Србије.

Млађи Дејан, иако има само тринаест година, већ пет се активно бави каратеом. До прије четири мјесеца тренирао је у Ковачици, а сада је прешао у КК „Динамо“ Панчево. У својој досадашњој каријери освојио је 30 златних, 11 сребрних и 14 бронзаних медаља. Двије године је проглашаван за најбољег каратисту Ковачице, а највеће успјехе остварио је на покрајинском првенству Војводине гдје се окитио титулом шампиона, док је на републичком нивоу за сада морао да се задовољи другим мјестом. Овом врло добром ученику, како нам је рекао, дугорочни циљ је да се пласира на Олимпијске игре.

Старији Александар три године је члан рагби клуба „Динамо“ из Панчева. Иако има 15 година, игра за годину дана старију генерацију репрезентације Србије. Са клубом је освојио двије титуле, са кадетима и старијим јуниорима. Као и брат и он је врло добар ђак Пољопривредне школе Јосиф Панчић, а жеља му је да ускоро стигне и до дреса сениорске репрезентације Србије.

Браћа Кркљуш, чији су родитељи из Сјеничака са Кордуна, живе у Скробари на домак Панчева и сваки дан путују на тренинге, што им, како кажу, не представља веће оптерећење, јер су свјесни да без рада и одрицања нема резултата. Пут им је добро трасиран, само нека наставе, иду у правом смјеру.

 

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк