У Сремској Каменици, Литургијом и резањем колача, обиљежена слава Рођења Пресвете Богородице

СВЕТИЊА ДОБИЈА НОВО РУХО


У Сремској Каменици, поред Новог Сада, Светом Архијерејском Литургијом и резањем колача, обиљежена је 21. септембра слава Рођења Пресвете Богородице. Један од највећих хришћанских празника који се у народу још назива и Мала Госпојина, у Сремској Каменици почео је свечаним бденијем и концертом хорова „Свети цар Давид“ и „Сион“, вече уочи славе. Свечаном литургијом, у присуству великог броја вјерног народа и гостију, началствовао је епископ сремски Василије уз саслужење великог броја свештеника Епархије сремске. Кум овогодишње славе био је Дамир Манчић, а Игор Мировић, предсједник покрајинске Владе, са задовољством је прихватио обавезу да то буде наредне године. Послије Свете Архијерјске Литургије, на којој је вјерни народ приступио Причешћу, око храма је кренула литија, а након тога, владика сремски Василије је пререзао славски колач.

На Малу Госпојину слави се успомена на дан када је у Назарету, у дому Јоакима и Ане, рођена Света Дјева Марија. Овај дан убраја се у 36 великих празника у црквеном календару обиљежених црвеним словом.

 

ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА КАО НАДАХНУЋЕ И ИНСПИРАЦИЈА


Већ у трећој години, Марија која је настала као плод молитви, је одведена у храм Јерусалемски, а од седме је живјела у атмосфери богослужења, уз молитву, ручни рад и читање Светог писма. Са 15 година примила је благу вест од арханђела Гаврила да ће родити сина Божијег, а на четрдесети дан по рођењу Христовог одњела га је у храм. Тридесет година које описују јеванђеља, Марија је провела у Назарету, а Исуса је пратила на путу до распећа. После његовог вазнесења, живјела је још 24 године, љечила болесне, помагала сиротињи и удовицама. Према предању, када је положена у гроб, постала је невидљива.

Храм Рођења Пресвете Богородице у Сремској Каменици грађен је у периоду од 1737. до 1758. године и налази се под заштитом државе као споменик културе у категорији непокретних културних добара од великог значаја. Обраћајући се вјерницима након литургије, владика Василије говорио је о животу Свете Дјеве Марије, али и о историји овог храма, једног од многобројних подигнутих у њену част.

„ Ова црква посвећена рођењу Пресвете Богородице слави своју 272 годину. Можете замислити колико је литургија овдје испојано, колико је молитви Богу и Пресветој Богородици упућено, колико је овдје суза проливено и радости доживљено. Многи пјесници и многи писци просто су се надахњивали и инспирисали пјевајући пјесме Пресветој Богородици, почевши од Светог Јована Дамастина, па до данас“, рекао је, између осталог, владика Василије наглашавајући да ова светиња сада добија ново рухо и свој преображај захваљујући Влади Војводине, предсједнику Игору Мировићу и његовим сарадницима. Владика је истакао да је зграда која се налази у порти цркве била прва српска народна школа коју је између осталих похађао и Јован Јовановић Змај и да се она треба преуредити у музеј. Како би овај дан што свечаније био прослављен епископ сремски Василије је рукоположио тек свршеног студента Богословског факултета Слободана Кузмановића, распоређеног на службу у Батајници.

 

ВЈЕРОНАУКУ У ШКОЛАМА ПОДИЋИ НА ВИШИ НИВО


О историјату цркве говорио је и протојереј-ставрофор Гавро Милановић, архијерејски намјесник подунавски, нагласивши да је прије 272 године, када је слављена прва слава храма, у Сремској Каменици било двије хиљаде људи, а седам свештеника и један ђакон.

„Овај свети храм је само посљедица њихових дјела која су имали, а то је била брига за вјерски живот, повјереног им народа, то је била брига за државу, брига за духовни статус својега народа . Они су ову цркву држали у туђој земљи, али њиховим трудом и молитвама, и оним којим смо их ми препознали, данас живимо у својој држави и овај велик празник славимо са својим народом. Ништа мање није ни дјело које ми данас чинимо и зато, у име парохије, позивам вас све да најприје чинимо добро нашој дјеци. Да не запоставимо наше ученике на вјеронауци, јер они су данас оскудни у томе. Морамо сви заједно смоћи снаге да на виши степен поштовања и уважавања подигнемо вјеронауку у школама“, закључио је отац Гавро.

Отац Гавра се захвалио куму славе Дамиру Манчићу ријечима: „једном кум, вазда кум“, истичући да његово кумство не престаје данас, него остаје стално. Поздравио је и новог кума Игора Мировића, истичући: „да је у разговору са њим доживио лијепе и пријатне тренутке, његово дубоко разумијевање како за нашу националну и вјерску прошлост, тако и за нашу стварност, за духовне потребе српског народа у Сремској Каменици и њиховог светог храма“.

Дамир Манчић је, како обичају налажу, парчетом славског колача кумство предао новом куму Игору Мировићу. На крају свечаности заслужнима за обнову ове цркве додјељене су грамате, а између осталих њих су добили кумови славе, Влада Војводине и Град Нови Сад.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

 

ПОКЛОН ЗА ЈУБИЛЕЈ ОЦУ ГАВРИ


Јереј Жељко Кусић, парох друге сремскокаменичке парохије, за 35 година службовања у Српској православној цркви предао је пригодан поклон протојереј –ставрофору Гаври Милановићу пожеливши му добро здравље и наставак радног вијека. Награда је стигла у праве руке јер је само у послиједњих 15 година Сремска Каменица добила још двије цркве, што, како је сам отац Гавро рекао: „свједочи да овдашњи људи у Сремској Каменици личе на људе прије 272 године по својој вјери, по својој љубави и по својој оданости Богу, нацији и држави“.

Парох протојереј-ставрофор Гавро Милановић, рођен је 20. јуна 1960. године, у Бања Луци. Основну школу завршио је у Поточанима, општина Прњавор, а Богословију у Сремским Карловцима. Епископ бањалучки Јефрем рукоположио га је у чин ђакона, на Вранијем брду 18. септембра, а у чин презвитера, у манастиру Гомионици, 21. септембра 1983. године. Од 1983. до 1992. године служио је као парох у мјесту Дабар (општина Сански Мост). Такође, обављао је дужност архијерејског намјесника, у Епархији бихаћко-петровачкој од 1993. до 1995. године. У парохији у Босанском Грахову био је од 1992. до 1995. године, а од 1995. до 2000. године у Сремској Митровици, одакле прелази у Сремску Каменицу. Чином протојереја одликовао га је владика бихаћко-петровачки Хризостом 27. септембра 1993. године, а напрсни крст доделио му је владика сремски Василије, 16. октобра 2011. године. Дужност архијерејског намјесника подунавског повјерена му је од 15. августа 2013. године. Ожењен је Смиљком и отац је Александре, Милице, Владимира (свештеника) и Љубомира.

 


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк