Удружење “Eгзодус 90-их“ из Београда организовало је трибину на тему расподеле станова у насељима Oвча и Kамендин

 

БЕЗ КОНКРЕТНИХ ОДГОВОРА


Велики број избјеглих лица са подручја Општине Чукарица заинтересованих за добијање крова над главом , разишао се након трибине са доста гњева и разочарења јер на њихова бројна питања, уводничари нису имали одговоре. Ни Комесаријат за избјеглице и миграције, ни Општина Чукарица, нису послали адекватна лица задужена за ту тематику, а Град Београд није се удостојио ни да пошаље свог представника на овај скуп. Тако да су се, ни криви ни дужни, у небраном гожђу нашли организатори трибине, примајући на себе салве критика и прозивки већ много пута извараног народа. Joш теже им је то пало јер су имали најбољу намjеру да учесници трибине, али и они сами, јавно чују рокове за завршетак изградње зграда, коначно ријешење жалбеног поступка и када ће се они који се налазе на усвојеним ранг листама уселити у предвиђене станове и под којим условима.

Управо отварајући трибину то је нагласио и Вукашин Тишма, предсједник удружења “Егзодус 90-их”, наводећи да се већ дуго чека одговор на ова отворена питања и да је управо овај скуп имао за циљ да се подстакне ријешење нагомиланих проблема везаних за усељење у, како се касније сазнало, још недовршене станове у Овчи и још незапочете у насељу Камендин у Земун Пољу.

 

ОПШТИНА НЕНАДЛЕЖНА


Тишма се на почетку трибине захвалио Гордани Ћушић представници Комесаријата за избјеглице и миграције и Стани Лукић,, представници Општине Чукарица, Милану Гомирцу  представнику Коалиције удружења избјеглица, Вељку Жигићу предсједнику Удружења избјеглица из Републике Хрватске, а прије свега онима који су дошли да чују шта је урађено по питању наведених станова, помоћи у индивидуалној стамбеној изградњи и откупу сеоских домаћинстава. Тишма је прнио  и поздраве Миодрага Линте, предсједника Савеза Срба из региона који је нажалост био на путу у Хрватској тј. присустовао је устоличењу новог владике далматинског Никодима у манастиру Крка и у Шибенику па није могао да присусуствује овом скупу.

Стана Лукић, члан Општинског вијећа Чукарице задужена за предшколске установе, особе са инвалидитетом и здравство, социјална политика и ромска питања, рекла је у уводном излагању да ово није њен ресор, али је дошла прије свега да учеснике трибине поздрави у име председника општине Срђана Коларића, који нажалост није могао да присуствује овој трибини. На сва питања која су постављена од стране учесника трибине везана за стамбену проблематику, Стана Лукић је рекла да је Општина само техничка служба Комесаријата.



“Када Комесаријат распише конкурс за додјелу грађевинског материјала, или неку другу активност, Општина Чукарица се уредно јави и чека резултате. Последње три године смо добијали грађевински материјал, али ове године нисмо, а речено нам је управо због тога што треба ту помоћ да добију и друге општине. Као општина немамо право да дајемо материјалну помоћ било ком лицу, што је законска основа коју општинска власт поштује, а сва надлежност по овим питањима припада Граду”, истакла је у свом излагању представница Општине Чукарица.

 

НАЈУГРОЖЕНИЈИ ПОДСТАНАРИ


Вељко Жигић је затражио од представнице Општине Чукарица да локална самоуправа мора да врши већи притисак на Град како би се ова питања рјешавала, јер не може се тако олако прелазити преко њих. Навео је да су у највише угрожене избјеглице који од доласка у Београд живе као подстанари, а то представља проблем преко кога се олако прелази ма која странка била на власти у Граду Београду.



У сличном тону је говорила и Рајка Ивковић избјегла 1991. године из Дуге Ресе.

“Жалосно је што се нико није појавио из Града да, ако не могу да нам помогну, бар покушају да разјасне шта је урађено по овим питањима. Ово не траје од јуче. Код мене и моје породице подстанарство траје већ 26 година. Колико смо пара дали станодавцима могли смо већ исплатити сопствени стан. Нажалост за то ни ранија власт, а ни ова сада, нема слуха. Очито да некима одговара наша неорганизованост и то што нисмо сложни, па је лако са мањим групама манипулисати. Није ми јасно како још увијек нема ранг листа и како још увијек нису ријешене жалбе”, питала је Ивковић на крају свог излагања.

Већина оних који су конкурисали за стан су болесна лица, многи од њих више пута оперисани од карцинома. Немају довољно пара ни за лијекове, а посљедњи динар дају за неусловне подстанарске собичке, истакли су многи учесници трибине.

 

ДОСТАВИТИ ПИТАЊА КОМЕСАРИЈАТУ


Гордана Ћушић, представница Комесаријата је у свом обраћању истакла да ово није њен ресор којим се бави у овој државној институцији, а да су колеге задужене за Регионални програм стамбеног збрињавања на терену И не могу да стигну на све овакве скупове. Она је предложила да се сва постављена питања сортирају и упуте на адресу Комесаријата од којих ће касније добити адекватне одговоре, а она сама ће помоћи да се то уради што прије.


Напоменула је да Регионални програм стамбеног збрињавања траје још двије године, али да има и других пројеката као што су донације из међународних организација и Европске уније. У тим пројектима Комесаријат служи само као подршка приликом избора корисника, а највећи терет пада на оне људе који раде са избјеглицама, односно са општинским повјереницима и на комисије на нивоу локалне самоуправе. Па ако неко није задовољан избором комисија, на свако ријешење може се упутити жалба. Она се такође сложила да су сви прије подстанара добили одређена стамбена рјешења, од бораца,  инвалида до оних којих су становали по колективним центрима.

На крају предсједавајући Вукашин Тишма се сложио да се формулишу сва постављена питања и доставе Комесаријату, а да ће одговори бити прослијеђени свим учесницима трибине, али и другим заинтересованим за ову проблематику.

Текст и фотографије: Жељко Ђекић

 

НЕКА ОД ПОСТАВЉЕНИХ ПИТАЊА


Да ли се зна колико се породица тачно налази на листи за станове у Овчи и Камендину? Да ли је то 505 породица или 575 како се шире најновије информације? Да ли је усаглашена ранг листа? Да ли је комисија за жалбе завршила свој посао? Када ће бити готове зграде у Овчи и када ће људи почети да се усељавају у њих? Колика ће бити цијена закупа тих станова? Колика ће бити откупна цијена по квадрату тих станова? Шта је са људима испод црте? Када ће почети да се прави насеље у Камендину, јер по ријечима представника удружења, оно још није почело са изградњом и не планира се ускоро? Да ли су тачне информације да треба да се почне са изградњом још једног насеља за избјегла лица? За кога се гради 60 станова у Остружници и да ли су избјегла лица предвиђена у том пројекту?

Ово су само нека од постављених питања, а конкретан списак свих питања представници Удржења “Егзодус 90-их”, доставиће надлежним органима, а након добијених одговора биће објављени и у Српском колу.