Удружење Срба из општина Босанске Крајине које се налазе у Федерацији БиХ у Београду је организовало завичајно вече

 

ВИШЕ СЛОГЕ И ЈЕДИНСТВА


Циљ овог дружења, одржаног средином новембра у ресторану Дома Војске Југославије,  како је у поздравном говору рекао Драган Дивјак, предсједник Удружења, био је евоцирање успомена на крајишке обичаје, историју, језик, културу, као и упознавање присутних са оним штo је урађено у овој и штo Удружење планира да уради у наредној години на побољшању услова преосталих Срба у Босанској Kрајини. Дивјак је посебно истакао да у преко 25 села, у којима је под Грмечом, до посљедњих ратних догађања, живјело искључиво српско становништво нико није преостао, а што је најгоре тај тренд ће се изумирањем старије популације бити настављен. Присутне је поздравио народни посланик Миодраг Линта, замјеник предсједника Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону, а након тога, почео је забавни програм, чији је главни протагонист био Боро Дрљача, познати пјевач из тих крајева.

Дивјак је, у нешто ширем уводном говору, поздравио све оне који су се одазвали позиву да присуствују овој вечери и нагласио да се овај скуп, поред опструкција појединаца, као и оправданим разлозима недоласка неколико десетина гостију, може сматрати успјешним.

 

ЛОЦИРАЛИ СМО ПРОБЛЕМЕ


„ Чланови нашег Удружења редовно су и ове, као и претходних година, обилазили готово све општине из којих се највећи број српског народа под притиском иселио и сагледали смо тренутно стање у којем се налазе Срби повратници. Нажалост, оно није нимало добро. Срби се у појединим мјестима осјећају небезбедно, нису здравствено збринути, а у тим срединама гасе се полицијске станице и Домови здравља, што још више усложњава и онако тешку ситуацију. Управо зато, циљ нашег Удружења је изналажење рјешења за превазилажење оваквог стања, а то се може постићи разговорима и конкретним програмима које треба понудити тамошњим структурама власти, кроз стварање неке врсте аутономности у општинама гдје су Срби у већини“, рекао је Дивјак, а као један од примјера навео је да би од Министарства шумарства Федерације БиХ требало затражити одређен проценат од искоришћавања шумског добра, а добијена средства би била усмјеравана у побољшање услова живота преосталог српског народа у тим крајевима.

Дивјак је посебно апострофирао да је ово можда посљедња генерација која покреће оваква питања и да им је то морална и људска обавеза, прије свега, према онима који живе тамо, али и великом броју Крајишника настањених у Републици Србији.

„Ми смо ова питања покренули пред представницима државе Србије, Републике Српске, као и Федерације БиХ, а Удружење ће, по први пут, имати и састанак са начелницима општина са простора Босанске Крајине, који би требало да се одржи у Београду. Уз њихову помоћ, као и подршку Комесаријата за избјеглице и других тијела задужених за ову проблематику у Републици Србији, увјерен сам да ће резултати бити знатно бољи од досадашњих. Највећи проблеми које смо сагледали и предложили односе се на рјешавање преко пет хиљада захтјева за поправак девастираних кућа, довод електричне енергије у поједина села и засеоке, ревитализацију привреде, као и обнову порушених споменика и гробаља током посљедњих трагичних дешавања“, закључио је Драган Дивјак, додајући да је за све то неопходно више слоге и јединства и међу самим Србима, него што је било до сада.

 

ПРЕКО ПОЛА МИЛИОНА ПРОТЈЕРАНИХ СРБА


Поздрављајући присутне Миодраг Линта, замјеник предсједника Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону, истакао је да је и сам са подручја Кордуна, општина  Вргинмост и самим тим је свједок трагедије 90 – их година.

„Срби са подручја 14 крајишких општина протјерани су са својих вјековних огњишта, а уз то су преживјели страшне злочине, док је њихова имовина систематски пљачкана и уништавана. Дио нашег народа се вратио на то подручје. Међутим,  кантоналнe и федерална власт воде политику дискриминације, с циљем да спрече да се Срби врате у што већем броју. Веома је важно  да Република Србија и Република Српска далеко више и активније помогну опстанак протјераних Срба на том подручју, да помогну да се покрену одређени погони, да се обнове наши споменици, наше цркве, наша гробља и да помогну повратак наших имовинских права. Од 550 хиљада Срба колико их је живјело на подручју данашње Федерације БиХ, сада их по попису из 2013. године има свега 56 хиљада. Дакле пола милиона Срба је протјерано са подручја БиХ и то је заиста једна велика трагедија. Без обира на ту трагедију, веома је важно, као што је то случај вечерас, да се Крајишници окупљају, друже, да не забораве своје обичаје и своју традицију, своју културу и да све то преносе на своју дјецу, на своје унуке. Да барем једном годишње оду у своје крајеве, јер то је најбољи начин да преносимо са кољена на кољено наш идентитет “, пригодним ријечима обратио се окупљенима Линта, пожељевши им добро дружење,  расположење и да се у наредној години виде у далеко већем броју.

Дружење је настављено уз музику, пјесму и игру, а госте су забављали Крајишници, са једне и друге стране Уне, Борислав Зорић Личанин и Боро Дрљача.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)