Удружењe Срба поријеклом из крајишких општина ФБиХ посјетило Босански Петровац, Бихаћ и Грахово

Шта је будућност Срба са простора Босанске крајине и који је то оптимални вид њиховог битисања данас у условима када им егзистенција зависи од одлука других? У трагању за одговором на ово суштинско питање чланови београдског Удружења Срба поријеклом из крајишких општина Федерације БиХ (Ф БиХ) посјетили су Босански Петровац, Бихаћ и Грахово, мјеста у Ливањском, односно Унско-санском кантону Ф БиХ. Основни позитиван утисак Драгана Дивјака, Уроша Вукобрата и Слободана Калабића са тог путовања су дјечица које је било можда више него одраслих приликом Свете архијерејске литургије у обновљеној петровачкој цркви где је присуствовао и Његова светост патријах српски господин Иринеј.

Браћа Марјановићи из Смољана имају четворо, односно двоје дјеце. Ето, као да се успоставља неко правило да се више Срба рађа тамо где је најтеже, на у ратовима изгубљеним српским просторима Косову, Федерацији БиХ, Крајини.

-Запослен сам у Дринићу (Република Српска), а овдје у Петровцу имамо куће. Све у свему задовољан сам. Долазимо недјељом на литургију, има нас двадесетак редовних, а празницима још више. Начелник је добар човјек, ослањамо се на њега, каже Милан Марјановић отац двоје дјеце, кћери и сина, док његов брат Ђорђе који има четворо, два сина и двије кћери додаје:

-Вратио сам се 2000-те добро живим. Од тада стандард нам се поправио. Имам стају по ЕУ стандардима, два аута, прикључке, а дошао сам са коњем и пет кокошака. Мало је теже зими због школе па се дјеца пребацују како када – некада „нивом“, некада трактором, а некада морају пјешке да пређу 3-4 километра.

Ово је био други долазак Његове светости у Петровац, где га је дочекао владика бихаћко-петровачки Сергије.Патријах је подсјетио да је у готово сваком месту тог прелијепог краја проливена крв нашег народа:

-Радујем се што долазим поводом освећења нове цркве, то је добар знак да се полако овде враћа живот, и заиста у овако дивне предјеле и нормално је да се живот враћа, да живот буја, да цвјета, да расте. Радујем се да видим ову дивну дјечицу, нашу будућност и наше цркве што значи да имамо пуно наде у своју будућност и молимо Господу да нас прати благодет и милост његова. Ријетко је видети овако лијеп иконостас овако лијепу цркву, а најљепше је што вас видим у овоме храму. Некавас господ благослови, вас и дивну дјечицу, да се множите и да рађањем и множењем владамо овом земљом. Владамо не злим и злом, него добром љубави и надом. Поштујмо себе и ближње. То је најбољи пут у будућност и живот. Дај Боже да дјечица наслиједе најбоље од вас родитеља, водите их што чешће у цркву јер што у цркви прихвате и у дому то је највеће богатство које ће их пратити читавог живота.

Отац Предраг је вјероучитељ у средњој школи је уз Бојана и Немању који су вјероучитељи у основним школама у Петровцу. Водио је Светосавски камп у селу Вођеница надомак Петровца,током седам дана љетне школе уз предавања из веронауке, духовности, историје, културе и традиције а под покровотељством Управе за сарадњу са Србима у региону Владе Србије.Водио је дјецу и на поклоничка путовања. Обишли су манасртире Острог, Крупу, те Студеницу, Жичу, Милешеву и Добрун.

-Овде сам стигао из Рибника у РС по благослову тадашњег владике Атанасија. Одушевила ме јачина њихове вјере и љубав са којом савлађују све препреке и надомјешћују све недостатке, каже Предраг.

Немања Давидовић из Босанског Петровца носилац је Српске листе за изборе у Унско-санком кантону ФедерацијеБиХ (Ф БиХ). Овај младић сматра да су наредни избори највећа шанса од краја рата да Срби да имају своје људе у власти. Он позива све који имају право да не буду равнодушни и да гласају јер је сваки глас драгоцјен.

-Мени је пре двије године на локалним изборима фалило само два гласа да постанем одборник, каже.

Давидовић истиче да Влада Републике Српске гарантује да ће српске породиље у овом кантону имати субвенцију, а гарантује и стипендије за студенте.

-Тако јачамо ове крајеве овде,а тако јачамо и Универзитет у РС, каже Давидовић.

Пролазићи високом Крајином примјећујемо стабла шљиве која је родила ове као мало које године деценијама уназад, али опустела српска домаћинства немају руку да то оберу. Тако је и у селу Јасеновац десетак километара источно од Петровца, али не и код Богдана Марјановића који у свом завичају проводи пезионерске дане, осим оних зимских када је у свом стану у Приједору. Направио је Богдан све сам, својим рукама, неколико помоћних објеката, два резервоара за воду, а десетак великих црних пластичних каца пуни шљивама.

У близини улаза у пећину Леденица у Ресановцима прије годину дана, 9. септембра Удружење Срба из општина Ф БиХ поставило је спомен плочу великој српској добротворки Мис Ирби која је у вријеме устанка Голуба Бабића помагала Србе.

Урош Вукобрат је поријеклом из Ресановаца. Велика неколико деценија стара јабука испод његове куће расцијепила се под тежином плодова на двоје.

-Овде у Ресановцима 33 године заредом за 1. мај окупљало се преко тридесет мојих. Имам сам шест браће и двије сестре, један брат је погинуо на Динари пред крај рата. Сада је ту само мој брат Ђуро, а ја повремено долазим из Београда гдје ми из Босанске крајине имамо своје удружење. Главни циљ нам је да не дозволимо да други својатају оно што је наше. Посебну пажњу посвећујемо порушеним споменицима и трудимо се да их обновимо и поставимо нове који ће свједочити о српској историји. Резултат тога је између осталог, да је Дрвар донио одлуку да се постави споменик Голубу Бабићу који је подигао устанак у Крајини 1875. године Требало би обновити споменикна Тичеву и споменик жртвама фашизма и устанку Граховљана 1941. године на Градини које су оштетиле хрватске снаге, каже Вукобрат.

Сада се на мјесту гдје је подигнут устанак Срба против усташке власти уз дио некадашње статуе партизана на високом јарболу вије велика српска застава на којој је лик Гаврила Принципа. Предсједник Удружења Срба из крајишких општина Ф БиХ Драган Дивјак истиче важност предстојећих избора.

-Желимо да помогнемо помогнемо нашим људима овдје и да их потстакнемо да гласају како би Срби имали представнике у локалним властима општина и кантона, каже Дивјак.

Градоначелник Грахова Душко Радун нас је упознао са својим највећим достигнућем одкако је на челу општине, а то је водовод у који је уложено 3,2 милиона КМ којим је са врела Гудеја вода доведена у Грахово. Грахово припада Ливањском кантону који ће од октобра као и сви остали кантони, као ентитети БиХ, дистрикт Брчко и заједнички ниво имати новоизабране власти.

 

-Мислим да имамо добре изгледе да имамо четири српска заступника у Ливањском кантону, а ако будемо јединствени имаћемо и представника у Представничком дому Ф БиХ, каже нам Радун.

Досада није било среће са српским заступником у кантону који је био министар савјетник за здравство, али је вријеме углавном проводио у Београду. Након избора у октобру Радун би могао да буде у скупштини кантона.

-Не бјежим од тога,али желим да останем на челу општине да рјешавам што сам замислио, да проблеме, да завршим водоводну мрежу, реконструкцију канализације, Дом културе. Тај неко ко оде за посланика у кантон биће вјетар у леђа за неке ствари, каже Радун.

Са кантоналног нивоа финасирано је неколико пројеката у Грахову. Помогнуто је Планинарско друштво, балоташки клуб, Удружење Граховљака које је добило 600.000 КМ за библиотеку, његовање српског језика, пројектор и народне ношње за КУД. Србија је помогла да се обнови и фискултурна сала у школи која је проширена трибинама у оквиру гранта који је, према рјечима предсједника Вучића, износио 250.000 евра за четири општине Крајине.

-Нама овде најбитније да имамо доктора за сваки дан да би живјели нормално, каже Радун.

Представници Удружења Срба из крајишких општина Ф БиХ присуствовали су освећењу нове цркве Свете Тројице у Бихаћу. Ту прилику је предсједник Удружења Дивјак искористио за сусрете са градоначелником Бихаћа и предсједником Унско-санског кантона.

Бихаћ поново има српски православни храм 80 година након што је претодни изграђен крајем 19 вијека порушен као први током усташког шпогрома српског народа. Литургију је уз саслужење архијереја СПЦ служио патријах Иринеј. Освећењу је присуствовао предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Орденом Светог Саве за заслуге у изградњи храма и обнови односа између Срба и Бошњака добио Сеад Липовача чијег дједа Јусуфа су бихачки Срби памтили по добру учињеном у зла времена НДХ. На ручку који је приређен за све испод огромног импозантног шатора у који је стало више од хиљаду људи, он се захвалио српском народу „што је остао уз његову породицу у времена монтираних процеса“.

-Драга српска браћо и сестре, помаже Бог. Ја сам можда изгубио изборе 2014. јер сам вјеровао у љубав између српског и бошњачког народа. Ја то халалим зато што знам да сам уложио у будућност, рекао је Липовача. Он и Додик нису крили да су у срдачним односима.

Патријах Иринеј је подсетио да се много страшног десило, али да треба да се окренемо будућности.

-Ово је велики дан, дан који је требао овом граду, овом народу, рекао је патријах и наставио:

– Радује ме данашње сабрање, нека ово буде почетак новога односа најприје овде у Бихаћу, а полако нека се то пренесе по цијелој БиХ Србији,Црној Гори,Македонијии у читавом свијету. То је што Господ жели од нас. Немојмо да служимо ђаволу да будемо његови и сарадници, него будимо сарадници божији. То господ очекује од нас. Нека је хвала свима који су учинили да се после 80 година чује православно звоно у Бихаћу и да се одслужи Света литургија, овдје у овоме новоме храму у коме се сабирају прије свега православни хришћани и сви други људи добре воље. То је божија жеља од нас да то расположење, тај однос међу нама ширимо по свијету који заиста у великом злу лежи. Нажалост, многи сарађују на том злу и зато се шири и зато је тако велико. А позвани смо да ширимо добро, да ширимо љубав Оно што Бог чини према нама, да то чинимо према другима.

Да сте благословени. Нека ово наше заједништво буде нова пракса, да гледамо у будућност да буде љепша, савршенија и боља за све нас . Треба да чинимо да добро тријумфује у нашем животу и нашем времену.

Д. Башовић


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк