Удружење „Завичај“ из Ковачице организовало трибину у Дебељачи. За прогнане Србе у Ковачици долазе бољи дани
У дому културе “Јожеф Атила” у Дебељачи (општина Ковачица) 3. јуна 2017 године одржана је трибина на којој је расправљано на који начин прогнани и протјерани Срби, који су настањени у овој општини, могу ефикасно да искористе све могућности које нуди Регионални програм стамбеног збрињавања. Трибину је организовало недавно основано удружење “Завичај” које дјелује на територији свих мјесних заједница ове општине.
Како је у уводном дијелу објаснио предсjедник овог удружења Дамјан Пенић направљен је попис домаћинстава свих протјераних Срба на територији ове општине.
– На територији Ковачице, Дебељаче, Црепаје, Уздина, Идвора, Самоша и Путникова евидентирали смо 184 домаћинства Срба које чине прогнани са разних територија бивше Југославије. Грађани су се у анкети највише занимали за пакете помоћи грађевинског материјала – рекао је Пенић и додао да је евиденција ових података на територији цијеле општине још у току. Он је изнио податак да УКОК “Завичај” до овог тренутка броји 360 чланова. Он је рекао да 103 породице траже пакете грађевинске помоћи док су 23 заинтересоване за сеоска домаћинства, а 17 потражује помоћ економског оснаживања.
– Ова листа није довршена, јер евиденција је још у току, а постоје и породице које се још нису јасно изјасниле – рекао је Пенић констатујући да је велика штета нанијета и због тога што се Крајишници и раније нису боље организовали.
– Нећемо се бавити историјом и оним што је било. Морамо да дјелујемо ефикасно и мислимо на будућност- поручио је Пенић и напоменуо да Удружење неће заборавити породице којима је потребно економско оснаживање.
По ријечима самих Крајишника, Зоран Саванов, потпредсједник Скупштине општине Ковачица, спада у ред оних који су се деведесетих година са пуно разумијевања пронашли да помогну своју протјерану браћу.
Он се подсјетио тог времена у коме су у Дебељачи била направљена два колективна смјештаја након чега се велики дио протјераних Срба успио скућити и прилагодити новим околностима. Саванов је напоменуо да су, поред Срба и други народи на територији ове општине пружили подршку и помоћ прогнаним породицама.
– Увјерен сам да за протјеране Србе који живе на територији Ковачице долазе бољи дани, јер претходна власт није водила апсолутно никакву бригу о потребама ове популације – рекао је Саванов.
Са посебним занимањем окупљени су слушали излагање Иване Ћурко, окружног координатора Комесаријата за избjеглице и миграције. Она је подсјетила да је данас сваки десети становник Србије након 1992. године дошао са неког од ратом захваћених подручја и да је КИРС у претходних 25 година збринуо велики број породица и одговорио изазовима у којима се налазила и Србија свих тих година.
– Од 2008. године општина Ковачица је тек на задњем конкурсу добила шест милиона динара за пет грађевинских пакета помоћи – рекла је Ивана Ћурко и подјетила да је локални акциони план усвојен још 2011. године, али је стајао у нечијој фиоци.
– Очигледно није било истинске воље, јер је свака општина морала да аплицира и учествује са одређеним процентом који се креће од 5 до 10 одсто – рекла је Ћурко. Ипак, она је нагласила да још увијек није касно и да се кооперативном сарадњом Удружења, општине и Комесаријата све може надокнадити.
– Обавеза је општинског повjереника за избjеглице да свакодневно ажурира стање и потребе на терену – рекла је Ћурко.
Она је детаљно објаснила процес око неопходне документације и стицања права.
– Комесаријат расписује јавни позив за који треба да аплицира општина Ковачица. Вријеме потребно за прикупљање документације углавном је 15 дана, док је рок за сеоске куће дужи. Најприје се грађани обавијесте 45 дана раније, а потом је рок за прикупљање документације 30 дана – рекла је Ивана Ћурко и додала да је најважније да се сви заинтересовани пријаве тако што ће попунити образац.
– Не брините уколико нисте сигурни да ли имате сва потребна документа. У случају било каквог недостатка Комисија је дужна да реагује на вашу пријаву и да таксативно наведе шта све недостаје од докумената које потом морате доставити у року од 8 или 15 дана – рекла је Ћурко и навела читав низ критеријума који се разматрају приликом додијеле помоћи почевши од броја чланова, број несталих и погинулих чланова породице, неких болести, висине примања, услова становања итд.
Предсједник Савеза Срба из региона и народни посланик Миодраг Линта је изразио велико задовољство, јер први пут борави у Дебељачи.Он је поздравио напоре Удружења “Завичај” да уједињени организованим путем дођу до правих резултата.
– Циљ је да у Србији у наредне двије три године ниједно избјегло лице нема свој кров над главом – рекао је Линта уз коментар да је држава пропустила да још 1995-96 године донесе државни програм којим би још могла да насели пуста села, а од избјеглих лица која су деценијама уназад плаћала кирију и бацала паре у бунар, наплати имања у ратама и да дaнас буду своји на своме.
– За разлику од претходног периода, срећна је околност што садашња локална власт итекако жели да се укључи у рјешавање ових проблема. Незаинтересованост претходне локалне власти довеле су Ковачицу у ситуацију да само зато што општинска администрација није хтјела да аплицира за помоћ, сва прогнана лица имала су директну штету и на неки начин били су таоци једне потпуно погрешне политике – нагласио је Линта и додао да је за све протјеране Србе у Ковачици добра вијест што је садашња локална власт показала спремност да се активно укључи у проблеме рјешавања избјегличких проблема.
– Резултате рада видимо из чињенице да је на претходном јавном позиву Комесаријат додијелио 6 милиона динара помоћи за грађевинске пакете. Сваки појединац треба да се потруди да комплетира документацију и да се на наредном јавном позиву тражи још већа помоћ – рекао је Линта и присутне упознао са досадашњим напорима да као народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона наметне теме везане за ратни стаж Крајишника “који су данас једина непризната борачка категорија на простору СФРЈ”.
– Крајишници се нису борили само за себе и РСК, него и за Србију и наша је обавеза да ово питање потенцирамо посебно из разлога што се већ дуго припрема Закон о ратним ветеранима и гдје сматрамо да ова категорија бораца никако не смије да буде прекочена- нагласио је Линта.
Taкође, Линта је говорио о отетим имовинским и другим правима протјераних Срба и потреби да држава активно улогом спречи да се крајишки Срби хапсе на основу хрватских потјерница.
Окупљене је поздравио и предједник Коалиције избјегличких удружења Mиле Шапић који је из свог богатог искуства рекао да су проблеми које имају прогнани Срби у Ковачици карактеристични и за многе друге општине у Србији.
– Нико се други неће бавити нашим проблемима уколико се сами не ухватимо са њима у коштац – поручио је Шапић и удружењу „Завичај“ пожелио да сабира енергију и уз добру комуникацију са институцијама система рјешава проблеме.
У наставку трибине грађани су постављали питања везана за процедуру око прикупљања документације за јавне позиве КИРС-а, а великим аплаузом поздрављено је обећање Зорана Саванова да ће Удружење у догледно вријеме добити канцеларију која ће умногоме олакшати њихов рад.
Скупу су присуствовали бројни чланови Удружења “Завичај”: Мирјана Ешкутић, Славица Андрејевић, Слободан Арсеновић, Јелена Вујасин, Драган Бајић, Борислав Вујковић, Момчило Марић, Жељко Букшић, Душан Паунов и многи други…
Трифко Ћоровић/Српско Коло
КОЈА ДОКУМЕНТА СУ НЕОПХОДНА
Подносилац пријаве на јавни позив за доделу Помоћи и чланови његовог породичног домаћинства треба да испуне следеће услове:
- да имају избеглички статус и поднет захтев за пријем у држављанство Републике Србије или да им је престао статус избеглице јер су стекли држављанство Републике Србије (наведени условје обавезан за Подносиоца пријаве и чланове његовог породичног домаћинства који су у статусу избеглице или су били у статусу избеглице);
- да имају пријављено пребивалиште/боравиште на територији Општине пре дана објављивања Јавног позива;
- да подносилац пријаве на јавни позив има у својини 1/1 или у сусвојини, са неким од чланова породичног домаћинства који је наведен у пријави, непокретност са грађевинском дозволом или да је за наведену непокретност поднет захтев за легализацију, као и да је на земљишту на коме се непокретност налази дозвољена индивидуална стамбена изградња;
- да непокретност из тачке 3. не испуњава основне услове становања, а да ће се уградњом додељеног грађевинског материјала непокретност оспособити за употребу и становање;
- да од момента стицања избегличког статуса нису отуђили, поклонили или заменили непокретност у Републици Србији, држави порекла и/или другој држави, а којом би могли да реше или су решили своје стамбене потребе;
- да немају у својини непокретност у држави порекла, другој држави или Републици Србији, а којом би могли да реше своје стамбене потребе, осим непокретности из тачке 3.;
- да немају приходе којима би могли да реше своје стамбене потребе;
- да нису корисници другог програма стамбеног збрињавања у процесу интеграције у Републици Србији, као и да нису корисници порограма стамбеног збрињавања у процесу повратка у државу порекла, којим би могли да реше или су решили своје стамбене потребе;
- да нису на коначној листи реда првенства по неком од јавних позива Регионалног стамбеног програма – Стамбени програм у Републици Србији
(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)
[inpost_fancy thumb_width=“220″ thumb_height=“220″ post_id=“8310″ thumb_margin_left=“10″ thumb_margin_bottom=“10″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=““ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“220″ album_cover_height=“220″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1497214155791″]
