ВАШАЛИЋ ЈЕ АМБАСАДОР СРПСКЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ У СВЕТУ Милан с гајдама обишао пола земаљске кугле

Милан свира седам типова гајди и пет жичаних инструмената

Милан Вашалић из Банатског Великог Села с правом носи титулу чувара традиционалне музике и етно-баштине. Свира на седам типова гајди и пет жичаних инструмената, а потврде његовог рада стижу из свих светских метропола. Нова предавања и наступи очекују га у јуну у Стокхолму, а након тога у Њу Делхију.

Виртуоз на гајдама, Милан Вашалић (37) из Банатског Великог Села, крај Кикинде, прави је пример да се велики успеси постижу срцем и искреном емоцијом. Васпитач по струци, запослен у предшколској установи, постао је врхунски уметник захваљујући раскошном таленту, истанчаном слуху и неуморном вежбању. Ентузијаста и острашћени заљубљеник у традиционално фолклорно стваралаштво његових предака, колониста из Босанске Крајине, победом у емисији „Шљивик“ РТС-а понео је титулу чувара српске нематеријалне културне баштине.

Ћерку успављује свирањем

Принова у кући Вашалића, у којој се стално игра, пева и свира, стигла је пре годину дана. Ћерка Мирјана уз звуке гајди, фруле и усне хармонике увелико цупка и успављује се. Осмогодишњи син Вид усвојио је такав начин живота док је још био узраста у којем је његова млађа сестра, уз очеву огромну радост и закључак да је због тога срећан човек.

О томе да ништа у животу није случајно сведочи и податак да је Миланов деда свирао на диплама, инструменту сличном гајдама, које је као колониста донео у Банат након Другог светског рата.

– Препознавши моју жељу да свирам, деда ми је рекао да узмем његове дипле. Имао сам и мали касетофон, којим сам снимао људе по селу како певају, бележио велики број игара, песама и обичаја. Могло би се рећи да сам био потпуно опседнут традиционалном музиком и инструментима – присећа се Милан времена када је као 10-годишњак обема рукама стискао меху од козје коже и уз смех додаје:

– Док су моји вршњаци играли фудбал и видео-игрице, ја сам правио инструмент од јастука и варјача, везивао их канапом, и дувао у то. Мој отац је мислио да је то само пролазни хир, као и код многих дечака.

Са 12 година направио је први инструмент према свом нахођењу, од поломљених делова гајди и пробушене коже коју су нагризли мољци. Жеља да има своје прве професионалне гајде била је јача од свега и запечатила је његово животно опредељење.

– Звао сам наше министарство за културу, покрајинску владу. Ма ко ће слушати тамо неког клинца. Није било разумевања. У том тренутку очаја назвао сам бугарску амбасаду у Београду, јер су гајде музички симбол Бугара. Причао сам са Ивајлом Кировим, аташеом за културу Амбасаде Бугарске. Кажем да ми требају гајде и у том тренутку навале емоција почнем да плачем. „Добро, јеси ли сад завршио?“, питао ме је. Оставио сам своју адресу, мислећи да ме је само куртоазно саслушао. После неколико дана стигла ми је позивница да будем гост на

Данима бугарске културне баштине у Београду. Пред крај програма водитељ ме прозове да дођем на бину. Ноге су ми се одсекле. Господин Киров ми, уз објашњење ко сам, поклони нове новцате гајде са посветом: „За Милана од бугарског народа.“ Одмах сам засвирао на њима и расплакао све присутне.

Након првог освојеног признања – за најбољег инструменталисту на фестивалу „Златни опанак“ у Ваљеву, низали су се успеси и награде. Временом је Милан овладао и свирањем на седам врста гајди, али и на још пет жичаних и дувачких инструмената. На престижним фестивалима традиционалног народног стваралаштва освојио је бројне награде. Као гостујући предавач и једин представник из Србије стигао је до Сан Франциска 2014, на највећи светски фестивал гајдаша – „Магиц оф Багпипес анд Дронес“. На позив Краљевске академије, у Амстердаму је пре две године одржао предавања о српском нематеријалном културном наслеђу кроз традиционалне игре и инструменте са простора Србије и обредне ритуалне поворке и маске.

– На позив Михаела Барета, кустоса Етнографског музеја у Стокхолму, у јуну ове године одржаћу предавање и концерт. А у новембру ме већ очекује Индија, Њу Делхи и велики Фестивал народне традиције – са жаром и несвакидашњим ентузијазмом прича Вашалић.

АУТОР: Мирослава Обадић


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк