Велики дан у Горњим Дубравама

Пригодним црквеним обредом, епископ бихаћко-петровачки Сергије и домаћи епископ горњокарловачки Герасим осветили су новообновљену цркву Преподобне мати Параскеве – Свете Петке у Горњим Дубравама. Потом су оба епископа служили Свету архијерејску Литургију. Цјелодневној свечаности и народним збором, ове недјеље у Дубравама је, уз домаће људе из околних градова, мјеста, опћина и Карловачке жупаније, присуствовало више стотина људи пристиглих из Србије, БиХ, те европских држава. Домаћин свечаности је био надлежни парох из Огулина Милан Симић.

Владика Герасим захвалио је свима који су судјеловали у обнови овог храма изграђеног 1730. што значи да ове године обиљежава 288 година постојања. Истакнуо је добру сарадњу са огулинским властима и Министарством културе.

Црква је била знатно оштећена у Другом свјетском рату и није била обнављана до 70-тих година прошлог вијека када ју је донацијом обновио рођени Дубравчанин Милојко Вуцелић из Детроита, који је радио у америчкој НАСА-и на свемирском програму Аполо. Црква је страдала и у посљедњем рату, а како се ради о заштићеном споменику културе, у обнови је судјеловало и Министарство културе. Помогли су и грађани овог краја; не само Срби већ домаћи Хрвати, како у новчаним прилозима тако у раду, транспорту и осталим активностима. Свечаности је зато присуствовало доста католичких вјерника. Приликом радова на обнови храма пронађен је метални новчић из 1730. године који се сада налази на рестаурацији.

Посао унутарњег уређења икона, портрета Светог Николе и Свете Петке на порталу на улазној капији израдили су Владо Марковић, теолог катехет и Дејан Миличевић, академски сликар, обојица из Крушевца, а радови су трајали више од два мјесеца. Њих двојица имају још неколико дана посла у цркви у Огулину па се враћају кући. Кроз смијех говоре како живот може бити непредвидив и донијети изненађења: њихови очеви су 60-тих година прошлог вијека служили ЈНА у Огулину.

– Бити изабран за кума на оваквом догађају за свакога представља велику част. Цијела моја фамилија живи православље – каже кум ове свечаности Синиша Перић (1960), лугар из Горњих Дубрава. Задовољан је садашњим уређењем и изгледом храма, додајући да ће увијек бити посла око одржавања. Планирано је још направити надстрешницу гдје би након богослужења људи могли сјести и подружити се.

– Садашња обнова започела је прије десетак година, а задња је била 1972. године. Када ју је иницирао наш Милојко Вуцелић из НАСА-е. Око цркве је много радио његов отац, који је живио донедавно и умро је с непуних сто година. Тада је црква стављена под кров, јер од краја Другог рата није било учињено ништа и храм је био рушевина, а страдао је 1942. године. Колико знам изградња ове цркве је почела 1718. и завршена је 1730. године. Врло упоран у пословима око изградње је био наш парох Милан Симић – рекао је кум Перић изражавајући жаљење што је у Горњим Дубравама преостало мало људи, као и у цијелом мјесном одбору гдје још спадају Попово село, Муњаси, Гојак и Доње Дубраве.

– Код нас није било рата у дословном смислу, али нам и није било угодно. Било је различитих притисака, звања телефоном, пријетњи, бојали су се људи за животе, имовину. Било је пуцања по цркви, по антифашистичким споменицима и обиљежјима, ХОС-овци су развалили споменик на жељезничкој станици у Горњим Дубравама. Није нас нитко малтретирао али је атмосфера била лоша, бојазан је владала, но, преживјели смо – присјетио се Перић.

Извор: Милан Цимеша; Портал Новости
Преузето са: БанијаОнлине


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк