Високи представник Владе Србије за сукцесију проф. др Родољуб етински примио делегацију избјегличких и војних пензионера на челу са Миодрагом Линтом

Високи представник Владе Србије за сукцесију проф. др. Родољуб Етински примио је у Министарству спољних послова делегацију избјегличких и војних удружења на челу са народним послаником Миодрагом Линтом. Циљ састанка је био да професор Етински информише делегацију избјегличких и војних удружења о садржају четвртог састанка Сталног мјешовитог комитета за спровођење Бечког споразума о сукцесији који је одржан 12. новембра 2015. године у Сарајеву.  Стални мјешовити комитет чине високи представници Влада Србије, Словеније, Хрватске, Бих и Македоније а препоруке владама држава насљедница бивше Југославије могу да се доносе само консенсусом а не прегласавањем. Подсјећамо да је претходни тј. трећи састанак Сталног мјешовитог комитета одржан још септембра 2009. године у Београду. У делегацији су, поред Линте, били Јован Каблар, Радмила Никшић, Саво Обрадовић, Нада Павичевић и Миле Шапић.

Професор Етински је информисао делегацију избјегличких и војних удружења да се у Сарајеву разговарало о спровођењу шест анекса Бечког споразума о сукцесији (Анекс А – Покретна и непокретна имовина бивше федерације, Анекс Б – Дипломатско-конзуларна представништва, Анекс Ц – Финансијsка актива и пасива бивше федерације, Анекс Д – Aрхиве, Aнекс Е – Пензије и Анекс Г – Приватна својина и стечена права).  Није се разговарало једино о Анексу Ф – Остала права, интереси и обавезе. Делегацију избјегличких удружења највише је интересовало шта је договорено у вези спровођења Анекса Г у којем јасно стоји да ће свим грађанима и правним лицима бити заштићена и враћена права која су имали на дан 31.12.1990. године а сви уговори скопљени за вријеме рата под притисцима и пријетњама биће проглашени ништавним, као и Анекса Е.

Према рјечима професора Етинског хрватска представница у Сталном мјешовитом комитету Андреја Метелко-Згомбић је одбила да прихвати препоруку да све државе које су насљеднице бивше Југославије  обезбеде  директну примјену Анекса Г без икаквих разлика. На крају је усвојена компромисна препорука владама која садржи три става: да се закључе билатерални споразуми за сповођење Анекса Г између држава насљедница; да се сви уздрже од мјера којима се омета спровођење Анекса Г и да државе насљеднице усвоје акте којима ће сповести Анекс Г.  Што се тиче Анекса Е – Пензије професор Етински је рекао да је тражио да се усвоји препорука којом би се Хрватска обавезала да исплати заостале а неисплаћене пензије преко 50.000 крајишких пензионера. Међутим, и овог пута хрватска представница у Сталном мјешовитом комитету Андреја Метелко-Згомбић је то одлучно одбила.  Потребно је истаћи да и у случају усвајања препорука оне нису обавезујућег карактера за државе насљеднице и нису гаранција да ће доћи до конкретног рјешавања проблема.  Договорено је  да се слиједећи састанак Сталног мјешовитог комитета одржи за шест мјесеци у Загребу.

Миодраг Линта је подсјетио професора Етинског  да је готово идентична ситуација била на трећем састанку Сталног мјешовитог комитета који је одржан септембра 2009. године у Београду. Хрватска страна је и тада одбила принцип дирекне примјене Анекса Г. На крају састанка словеначка  и српска страна су прихватиле хрватски став да није могућа директна примјена Анекса Г већ да је претходно потребно закључити билатералне споразуме између држава насљедница о његовом спровођењу. Влада Србије је три мјесеца касније тј. 31.12. 2009. године послала нацрт билатералног споразума о спровођењу Анекса Г хрватској Влади с молбом да изнесе своје примједбе и сугестије. Пуних 5 година хрватска страна је упорно одбијала да се изјасни о нацрту билатералног споразума иако је она на томе инсистирала. Било је јасно да Влада Хрватске купује вријеме да заврши процес преговора са Европском унијом без поштовања људских права протјераних Срба и српских повратника. Влада Србије је коначно 2014. године повукла свој нацрт билатералног споразума о Анексу Г јер је било очигледно да Хрватска неће послати никакав одговор.  Линта је изразио своју бојазан да се не понови иста ситуација  и послије недавно одржаног четвртог састанка Сталног мјешовитог комитета у Сарајаву.

 (Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)

[inpost_galleria thumb_width=“211″ thumb_height=“200″ post_id=“428″ thumb_margin_left=“1″ thumb_margin_bottom=“10″ thumb_border_radius=“1″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=““ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“211″ album_cover_height=“200″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“yoxview“ sc_id=“sc1449258873027″]