15. Традиционално окупљање Ливњана и Граховљана у Бачком Јарку

Традиционално 15. дружење земљака пореклом из ливањско-граховског краја “Чувајмо завичај од заборава“ одржало се 23.11.2024. године у Бачком Јарку у свечаној сали “Код Шмеке“. Већ познати слоган постао је знак препознавања Ливњана и Граховљана који су се , као и претходних година, окупили да евоцирају успомене, присете се игранки и прела како се то раније радило у Иветића гају, Црном Лугу, Врбици, Пеуљама, Грахову, Губину, Боровачи и другим местима на којима су се окупљали Крајишници. Тако се “завичај чува кроз сећања, али и окупљања која нас воде тим путем прошлих дана од којих смо саткани.“

Међу гостима су били помоћник министра у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Душко Ћутило, народни посланик у Народној скупштини Републике Србије и председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, председник Општине Темерин Младен Зец и начелница Општине Босанско Грахово Смиљка Радловић. Tакође, скуп су увеличали и представници пријатељских и сродних удружења.

Председник Управног одбора Завичајног удружења Ливњана и Граховљана Александар Јојић поздравио је скуп и пожелео свима добродошлицу:

Желим да се захвалим свима који су дошли на вечерашње дружење, да вам пожелим пријатно вече, добро расположење и да се још много година у здрављу и весељу окупљамо и чувамо завичај од заборава, истакао је Јојић.

Председник Општине Темерин Младен Зец упутио је речи добродошлице и подршке активностима удружења:

Ту смо да помогнемо оваква удружења. Завичајно удружење Ливњана и Граховљана је једно од активнијих удружења у Општини Темерин, зато ће локална самоуправа бити ту и у наредним годинама да пружа подршку, како за редовну делатност тако и за манифестације. Ја се надам да ће ово удружење наставити да негује традицију, културу и обичаје. Хвала свим члановима удружења, надам се да се видимо и следеће године у још већем броју, нагласио је Зец.

Новоизабрана начелница Општине Босанско Грахово Смиљка Радловић се обратила скупу и захвалила на позиву:

Задовољство ми је што сам вечерас овде са вама и хвала на позиву. Напокон после дужег времена пробудила се свест свих нас у Босанском Грахову да се сложимо, да се не свађамо и да покушамо сви заједно да нађемо нове правце и да променимо парадигму у којој се налазимо. Босанско Грахово је једно од најсиромашнијих општина у оним крајевима и немамо услове за нормално функционисање јер им нисмо приоритет. Зато позивам све оне који могу да се са својим идејама, знањем, струком и финасијским средствима удруже и да заједно са нама оживимо наш град и да створимо повољније услове за квалитетнији живот, саопштила је Смиљка Радловић.

Председница Савеза крајишких удружења Ранка Срдић Милић позвала све да буду достојни својих предака:

Јако сам поносна на неке витешке и племените наше особине. Хајде да нас дух Светосавља, љубави, уважавања и толеранције вуче навише. Срећна сам што мој народ налази у себи разлога и начина да се радује, дружи и да осмишљава нове идеје за добробит нације и народа коме припада, нагласила је Срдић Милић.

Народни посланик у Народној скупштини Републике Србије и председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истакао шта је неопходно за завичајна окупљања:

Једно од најважнијих вредности завичајних вечери јесте да се вратимо у свој завичај, да се сетимо својих предака, да пошаљемо поруку да се нећемо одрећи својих корена и порекла и да своју децу и унучад учимо ко смо, шта смо и одакле смо, да будемо поносни на свој идентитет, да чувамо наше песме, игре, музику, народну ношњу, старинска јела и традиоционалне спортске игре. То је набољи начин да опстанемо као народ и да пошаљемо јасну поруку да ћемо бити оно што су били наши преци, истакао је Линта.

Такође, Линта је саопштио да се он као народни посланик труди да помогне људима у решавању низа проблема. Кроз те разговоре са људима уочава се чињеница да би око 90 посто проблема грађана било лако решиво, али је важно да надлежне институције покажу одговорност што често није случај. Инстистуције би требало да буду сервис грађана. Зато се он труди да буде једна врста посредника између људи који имају проблеме и институција, што није једноставно. Проблема је много, посебно за људе који су прогнани. Такође, Линта предлаже да имамо једну посебну државну институцију која би се на један озбиљан начин бавила тим питањима и проблемима интеграције, као и питањима бораца.

Линта је поручио да је потребно да се боримо, да будемо упорни јер једнино кад се боримо постоји нада да се нешто и уради.

Након обраћања званица, скуп је благословио и отворио отац Предраг Црепуља.

У културно-уметничком делу програма учествовали су КУД “Петар Кочић“ из Нових Козараца, Бранко Ђенић који свирао тамбурицу самицу и гуслар Вид Змијанац.