78. годишњица масакра у Пркосу
У Пркосу Ласињском и овог се 21. децембра окупио поприличан број људи како би судјеловао на комеморацији за 1.500 невиних цивилних жртава сјевероисточног дијела Кордуна које су усташе убили првог дана зиме 1941. године.
Како извјештава „Портал Новости“, комеморацији су присуствовали предсједник СКД Просвјета Миле Радовић, Анета Владимиров и Раде Косановић из СНВ-а, представници САБА РХ, опћина Војнић, Вргинмост и Крњак, начелник Ласиње Жељко Пригорац, предсједник ВСНМ-а Карловачке жупаније Илија Матијевић и бројни потомци жртава. Двоје младих становника Пркоса у просторијама бивше школе, залијепили су папире с именима убијених. У овом злочину убијено је и 278-оро дјеце млађе од 15 година старости, казала је Анета Владимиров.
– Иако се многима може учинити да су комеморативна окупљања узалудна и да је политичка борба негдје другдје, нама је свакако јасно да се овдје боримо и за своје достојанство. Људи су, гоњени страхом ратних збивања деведесетих, погнули главе одавно, склонили се с пута утјецајнима, моћнима, насилнима и богатима, све некако у нади да ће насилника умилостивити, све некако мислећи да ће их можда мимоићи самовоља и бијес које ничим скривили нису. Управо је зато одважност оних који су се четрдесетих година прошлога стољећа супротставили усташком садизму данас готово незамислива, а нарочито оних који нису припадали прогоњеним народима – истакнула је Владимиров, осудивши и српске злочине над хрватским народом, старцима у Пркосу и Банском Ковачевцу у рату деведесетих.
– Ако на жртве заборавимо, заборавили смо на себе и на генерације које долазе. Жртвама не треба наше сјећање, оно треба нама самима као одбрана здравог разума против национализма и производње рата која до дана данашњег не престаје. Зато смо 21. децембра у Пркосу, зато смо у мају на Петровој гори, зато не дамо Дан устанка у Србу – закључила је Владимиров.
О самом злочину је говорио Миле Кнежевић из загребачке секције Осме кордунашке ударне дивизије. Он је подсјетио што је у књизи ‘Пркос у пламену’ навео доктор повијести Душан Кораћ.
Текст преузет са: banija.rs
