81 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА ГЕНОЦИДНЕ НДХ: Хрватска још жали за усташким кољачима

ПРОШЛА је тачно осамдесет и једна година када је на данашњи дан стари, расходовани аустроугарски официр Славко Кватерник, на иницијативу Немаца, прогласио злогласну Независну Државу Хрватску.

Држава која је најмање била независна, а није била ни држава, осим што је практично озваничена усташка кама, па је у наредне четири године побијена маса недужног света, Срба, Јевреја и свих који нису били по мери злогласног Анте Павелића. Оног који је кукавички чекао да види како ће то проглашење НДХ да прође, да би тек који дан после, под окриљем ноћи, дошао из Италије.

Данас, толико година касније, ускоро у Хрватској одлази у трајни заборав куна, новац тако назван у НДХ, јер ће га за неколико месеци да замени евро. Али, остаје усташки поздрав „За дом спремни“, који остаје и за време власти левих, или десних… Тако ће, чини се још остати, упркос што јеврејске, српске и ромске организације то упорно траже.

Готово истовремено док је Кватерник у згради Радио Загреба 10. априла 1941. читао „на круговалу“, како су усташе назвале радио, проглас о „успостави НДХ“ кренуо је терор, а први на мети били су баш загребачки Срби. Усташе су у данима који су долазили упадали у њихове станове, редом их исељававши. Хапсили су виђеније Србе у Загребу, а на ред су одмах потом дошли и Јевреји. Забрањена је ћирилица, а Србима ограничено кретање градом од 21 час до 6 ујутро. Експресно су после успостављања НДХ затворене све српске организације, забрањен је рад српским школама и вртићима, а сви Срби одмах су морали да предају радио-апарате.

Имућни и угледни Срби одведени су у логор Керестинец и у Јадовно где су многи погубљени. Од тада терор није стао, уследили су масакри Срба у Гудовцу код Бјеловара, масовна прекрштавања, усташки пирови по Банији и Кордуну, Лици и Далмацији, покољ у цркви у Глини, Јасеновац. То што нико осим нациста и фашиста није признао НДХ Анту Павелића није много бринуло. Био је и остао кукавица окрвављених руку, па како је срамно чекао тренутак да са усташком кликом уђе у Загреб, тако је 1945. године био међу првима који је и побегао из тог Загреба. Угледни хрватски уметник, кореограф светског гласа Милко Шпаренблек, кога зову и „ходајућом енциклопедијом“ недавно је испричао „како је одмах по успостави НДХ гледао по Загребу обешене људе“:

– Усташе су биле горе од Немаца – подвукао је Шпаренблек.

Жал за НДХ код неких живи и данас. У управо објављеном годишњем Билтену Српског народног већа побројани су многобројни случајеви излива мржње према Србима. Не тако давно у Загребу је освануо графит „Ноћу сањам мртве Србе“, а у Великој Горици је исцртан мурал са заставом НДХ, у Шибенику је на великој каменој стени написано „све Србе поклати“….

Много година после успостављања НДХ бивши хрватски председник Фрањо Туђман изјавио је да „НДХ није била само квислиншка творевина и фашистички злочин него је представљала и израз тежњи хрватског народа за самосталношћу“. Осоколило је то НДХ носталгичаре да обележавају 10. април, па се на стадионима и данас чује „живела НДХ, убиј Србина“.

И док хрватске власти на све ово остају неме, Аустријанци су то решили преко ноћи.

Највећег окупљања нациста у Блајбургу, како су то оцениле све аустријске странке, од левице до деснице, више неће бити.

Јурица КЕРБЛЕР / Вечерњe новости

Преузето са: Слободна Херцеговина