Забиљежена прва свједочанства породица страдалих Срба у Дрвару

Током снимања, чланови двадесет породица, родитељи, супружници, дјеца, браћа и сестре, говорили су о животима својих најмилијих, њиховим карактерима, ратном путу и околностима страдања.

Владо Рујевић подијелио је свједочанство о мајци Марији, рођеној 1915. године, цивилној жртви рата.

Живот је изгубила под налетом хрватске војске и полиције у акцији „Олуја“.

Старица је, како свједочи њен син Владо, убијена у Видовом Селу, код Дрвара. Међутим, њено тијело ексхумирано је годинама касније, након што је пронађено у масовној гробници „Камен“, код Гламоча.

Патолошки налази потврдили су да је старица у тренутку смрти имала 80 година и да је утучена тврдим предметом.

Владо, који је рођен уочи Другог свјетског рата, памти да је тај рат преживио јер га је мајка, заједно са братом, скривала по шумама и тако им сачувала животе.

– Моја мајка Марија преживјела је два свјетска рата. У посљедњем рату, њено тијело је три пута сахрањивано. Монструми су јој, иако је била нејака и немоћна, живот одузели у осмој деценији живота – посвједочио је Владо.

Снимање свједочанстава представља дио шире активности Меморијалног центра Републике Српске на прикупљању и трајном чувању свједочанстава о српском страдању током ратних сукоба на простору бивше Југославије.

Са подручја територије општине Дрвар/Источни Дрвар, у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату, страдало је око 300 припадника Војске Републике Српске и цивила.

Предсједник Борачке организације Источни Дрвар/Дрвар Миладин Бајић истакао је да је веома значајно да остане трајно сјећање на њих.

Свако снимљено свједочанство о страдалима даје немјерљив значај за културу сјећања и колективног памћења, саопштено је из Меморијалног центра.

Како се наводи, забиљежена свједочанства у Дрвару документују и кретање становништва с обзиром на чињеницу да су мјештани морали да бјеже са својих огњишта, а по повратку да изнова обнављају своју имовину.

У оквиру снимања свједочанстава, у Дрвару је прикупљена и вриједна архивска грађа у виду фотографија, личних предмета, одликовања и документације која ће бити дигитализована и сачувана као дио трајног сјећања српског народа.

Преузето са: РТРС