Билијар клуб „Пул“ Земун, у чијем раду битну ролу играју Крајишници, годишњицу постојања обиљежио великим успјехом

ПЕТИ У СРБИЈИ


„Друштво које је још у студентским данима уживало у чарима ове игре 2000. године набавило је опрему, а нешто касније, при Билијар кафеу Пул, кренуло да се такмичи на разним трунирима. Годинама се то полако развијало, учествовали смо на укупно 138 турнира аматерског типа, и схватили смо да су наши играчи то превазишли. Донијели смо одлуку да званично оснујемо клуб и пријавимо се за такмичење у Првој лиги наше државе у организацији Билијар Асоцијације Србије. У тој првој сезони заузели смо, од укупно 15 екипа, за све, а и нас саме, неочекивано високо пето мјесто“, прича нам Драган Ћелић, алфа и омега овог клуба, поријеклом Личанин из села Радуча, али не и једини члан клуба са простора Крајине.



Крајишнике углавном сматрају добрим за неке друге спортове и игре, од оних народних као што су бацање камена с рамена и пењања уз стожину, до олимпијских спортова у којима они постижу врхунске резултате, али са билијаром их ријетко ко повезује. Остварени резултат Пула на првенству Србије то најбоље демантује, а колико је овај спорт комплексан најбољу дефиницију је дао баш један Крајишник и то онај најпознатији на свијету.

Павле Кланшчек, Војкан Младеновић, Александра Криспер, Драган Ћелић и Жељко Дробац (стоје) | Дејан Чупковић, Лука Вујадиновић, Никола Блашковић и Милош Милошевић (чуче)

 

ТЕСЛА О БИЛИЈАРУ


„Билијар је најсуптилнија игра, перфекције и логичности, саткана од шаховске комбинаторике, закона физике и изузетне повезаности човјечијег ума и тјелесне моторике“, овакво размишљање Николе Тесле дочекало нас је видно истакнуто приликом уласка у салу у којој се одржавало друго коло овогодишњег првенства Србије гдје је домаћин билијар клуб Пул дочекао госта Шампион клуб Београд.

Док правимо фотографије, настављамо разговор са првим човјеком клуба и сазнајемо да је ово један од дербија другог кола државног првенства, што новинару репортеру увијек представља мотив више за бољу причу.



„Данас играмо један меч против врло јаког противника чији играчи се налазе међу 10-15 најбољих у Србији. Потрудићемо се да дамо свој максимум, а резултат ћемо видјети на крају“, говори нам, уз карактеристичан осмјех Ћелић, припремајући записнике за овај сусрет.

Каже, добијали су прошле године и боље, али да поштујући оно фудбалско „лопта је округла“ до краја меча се неће знати коначан исход, тим прије, што овдје није само једна „лопта“ у игри, већ много више округлих билијарских кугли. Ћелић нас упознаје и са правилима игре и тако, док меч почиње, сазнајемо да је свака екипа у обавези да у свом саставу има једног јуниора и једну жену. Домаћини крећу са јуниором, младим Крајишником, Дејаном Чупковићем и дјевојком Александром Криспер. Након прва два сусрета домаћини су повели 2-0.

Међутим, наставак доноси много неизвјесности, резултат се мијења након сваке партије, да би коначно на семафору остало исписано 3-3. Ћелић нам каже да је задовољан резултатом узимајући у обзир, раније наведене чињенице о јачини противничких играча, али да све ово треба сматрати као игру и забаву. На крају оваквих утакмица неизоставно је дружење играча обје екипе уз пригодно послужење које увијек припремају домаћини, а оно ни овај пут није изостало.

 

СПЕЦИФИЧНА СТИМУЛАЦИЈА ИГРАЧА


„Основна особина клуба је да су сви наши такмичари аматери и за разлику од већине других клубова, ми немамо котизације ни новчане награде, већ су само медаље и пехари једино оно што наши играчи могу да понесу кући, наравно, осим љубави према клубу и увијек изврсном дружењу, независно од тога да ли смо побједили или изгубили. Ми играче стимулишемо на други начин. Тако, на примјер, сваке године најбоље пласирани добије наградно путовање у Праг и посјету Плзењској пивари, а његов сапутник се добије жребом од оних играча који су били рангирани од другог до десетог мјеста. Тиме је свако у игри и сви су задовољни. Ове године смо на најбољем путу да организујемо пријатељски меч са једним чешким клубом чији је спонзор Плзењска пивара тако да бисмо овај пут сви ишли“, прича нам Ћелић, о начину како клуб стимулише своје играче, разбијајући тиме предрасуде да је билијар коцкарски спорт.



Осим лиге, сваке прве недјеље у мјесецу, организују се Пул опен и Таш опен турнири. Најбољи на овим турнирима изборе мјесто у стартној екипи, а много важније је да се на овим турнирима може пријавити много већи број учесника него на првенственим мечевима. Тиме су задовољни сви чланови клуба, а олакшан је посао и ономе који врши одабир такмичарске екипе. Кад је о члановима ријеч враћамо се на почетак приче и о томе колико Крајишника има у чланству Билијар клуба Пул.

„У клубу има доста играча и ми се овдје не дијелимо ко је одакле. Мада је чињеница да Крајишника има доста. У првој постави имамо тројицу, а на ширем списку самог клуба, поготово на такмичењима на турнирима, 50 посто њих је са простора Лике, Далмације, Босне…“, каже Драган Ћелић, позивајући све оне који желе да се баве овим спортом или желе да буду чланови клуба, да су им врата „Пула“ у Земуну широм отворена.

„Прошле године смо остварили много бољи резултат него што смо планирали тако да бисмо били задовољни да и ове године узмемо то пето место. Међутим, у управо започетом првенству учествује 20 екипа, тако да ће бити тешко поновити прошлогодишњи велики успјех“, закључује разговор Драган Ћелић, челни човјек овог клуба, одговарајући на питање о првенственим амбицијама за ову годину.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

Нема коментара

Напишите коментар