Божићно јахање у Трпињи – обичај који поново оживљава
Обичај јахања коња другог дана Божића оживео је пре неколико година у Трпињи када је неколико млађих људи из села основало Коњичко удружење „Жерав“.
Обичај јахања другог дана Божића, односно на празник Сабора Пресвете Богородице, био је некада заступљен у готово свим селима источне Славоније и западног Срема. Мушкарци, махом младићи, тог дана су изводили своје коње из штала и јашући на њима обилазили село честитајући Божић домаћинима који су их дочекивали испред својих кућа.
С временом овај обичај је полако почео да одумире и дуго година до њега се није држало, што због све мањег броја коња по селима, а једним делом и због забране тадашњих комунистичких власти. Ипак, у наше време поново је у неким срединама оживела љубав према овим племенитим животињама па су се уз узгајање коња почеле обнављати и друге традиционалне вредности.
На поменутом простору јахање за други дан Божића најпре је обновљено у Бијелом Брду, а неколико година потом овај лепи обичај оживео је и у Трпињи, када је неколико млађих људи основало Коњичко удружење „Жерав“.
– Наше удружење основано је пре три године, данас нас има двадесетак чланова и од тога броја нас 12 има коње. Чланови нашег удружења су углавном из Трпиње, имамо два члана из Боботе и једног из Вере, а овим путем позивам све који су заинтересовани да нам се придруже. На овом Божићном јахању тренутно је присутно пет јахача и једна запрега, остали коњи су млади и већина њих биће са нама тек следеће године. Са овим јахањем желимо да одржимо традицију коју су наши дедови вековима чували и неговали – истакао је председник Жерава Радован Кнежевић.
Када је удружење кренуло са радом у Трпињи је било свега пар коња, данас их је далеко више и из године у годину њихов број се увећава. Поред јахања другог дана Божића организују и друга окупљања, а недавно су чланови удружења учинили и један леп гест када су једном колеги као свадбени дар поклонили коња.
Јахање уз благослов
Поворка са коњима и запрегом у којој су била и деца као и младићи и девојке у народним ношњама, кренула је из куће Драгослава Миковића једног од оснивача удружења и организатора целокупне идеје да се љубав према коњима пренесе и на друге.
Прва станица била им је црква Вазнесења Господњег где их је дочекао свештеник јереј Марко Шукунда који је очитао молитву и дао благослов окупљенима.
– Повод да се данас другог дана Божића овде окупимо и са коњима прођемо кроз село је традиција која је доста дуга. У мојој фамилији, племенитој породици Миковић, она се преноси с колена на колено, та љубав према коњима која ће се верујем настављати и у будућности. Ово је један леп обичај, а љубав према коњима је нешто посебно, ко то једном заволи тешко се тога одриче. Обилазећи село нас дочекују домаћини и хвала Богу одазив је из године у годину све већи. Такође, све је више и коњара, људи који су на својим имањима поново запатили коње – нагласио је Миковић.
Некада је на други дан Божића кроз Трпињу пролазило стотинак коња, причају они који се сећају тих времена. Данас је то далеко мање, али опет добро је да има оних којима је стало до ових животиња, али и до чувања обичаја.
– Тренутно у штали имам четири коња, једног кастрата, кобилу и два млада пастува од две године. У мојој кући коњи су се увек држали, имао их је мој деда, па отац и онда сам и ја од њих наследио ту љубав према коњима, а пренео сам то и на сина. Мени коњи нису захтевни, бавим се пољопривредом тако да имам храну за њих, а моја услуга, односно то што им служим је бесплатна, изражена кроз љубав према њима. Коњ је животиња која би вероватно изумрла да нема нас који их држимо, а где су коњи ту је песма и весеље – закључио је најстарији у овој божићној поворци Драган Станковић.
Тако је и било. Уз песму и весеље, искрене честитке и жеље, ови људи дали су дашак наде да ће чувајући обичаје очувати и свој идентитет, а уз неговање љубави према коњима још чвршће се везати за свој праг.
Преузето са: Срби.hr
