Божидар-Божа Мајсторовић, поводом изласка из штампе, у клубу „Тесла“, представио својих 13 књига/наслова
КЊИГЕ ДА СЕ „ОЛЕ“ И ВОЛЕ
Поводом тога, у организацији издавача ових дјела „Крајишког културно-историјског центра“, у Београду је 10. октобра, у клуб-ресторану „ Тесла“, одржана пригодна промоција. Мирко Радаковић, у име издавача се захвалио професору Божидару –Божи Мајсторовићу, новинару и публицисти из Београда, рођеном 1933. године у селу Кестеновац у Лици, што је баш „Крајишком културно-историјском центру“ указао част да објави ове књиге писане и припремане 30 година.
Мушка пјевачка група „Ћиро“ Дрвар-Личка Калдрма, отворила је програм пјесмама из Лике и Босанске Крајине, а затим је изводе из рецензије ових дјела, које је написао познати лички сликар Будислав Влаисављевић (Будо Модри), са тренутним пребивалиштем у Паризу, говорила Марија Божић.
СВЕСТРАНА РАДОЗНАЛОСТ
„Аутор, на изразито жив, њему својствен начин, описује многе легендарне битке, људе и догађаје на тлу бивше Југославије. Као будном стражару између два миленијума, са својим новинарским пером и фотоапаратом, нису му могли промаћи кључни догађаји из тог драматичног доба, који су трајно „тетовирали“ и напојили његов знатижељни репортерски дух свестране радозналости“, издвојила је, између осталог, Марија Божић, завршавајући ријечима Буде Модрог да:“….. још једино екологија може бити револуционарна, јер је респект живота-уважавање сваког живог бића, биљке и животиње, што аутор ових књига и те како схвата“.
Како је уводничар Мирко Радаковић рекао није било много приче о садржају књиге, него да о томе свој суд треба да дају читаоци, али и да све написано може помоћи и онима који се баве науком.
Милисав Секулић, генерал Српске војске Крајине, аутор 25 књига, од којих се посебно издвајају оне из посљедњих ратова„Југославију није имао ко бранити-Врховна команда је издала“ и „Книн је пао у Београду“, био је наредни говорник на овом скупу.
„Сви ми одлазимо, а књиге остају, и они који их пишу то морају да имају у виду. Зато сматрам да је и аутор књига на чијој смо промоцији, имао изузетну одговорност пред овим и будућим генерацијама. Најгоре у свему томе је да многи умру, а да не сазнају праву истину. Имао сам у животу ријетку прилику да прегледам готово цјелокупну архиву, ОЗНЕ, УДБЕ, ЈНА до 1987. године, и да закључим да ме је срамота што сам се родио. Стицајем околности држао сам у рукама и документ колико је споменичара било након Другог свјетског рата, дакле, оних партизанских бораца који су ступили у редове до 31. децембра 1941. године. Споменице су се односиле по републикама, а не националностима. Тако је, од укупно 26 976 споменичара у Југославији, њих 10 287 било са простора Републике Хрватске. Од тог броја, њих 800 су били Хрвати, а 9 487 су Срби“, истакао је, у свом обраћању, генерал Секулић, додајући да је слична ситуација и са погинулим борцима, што говори колико је ко дао за ослобођење земље 1945. године, а шта се и како све касније дешавало.
Настављајући програм, Радаковић је истакао да је тешко припремити књигу за издавање, а да је једном приликом и сам Мајсторовић рекао да је треба припремити као младу за удају. Да се оли и да се воли. За изглед ових књига и њихову припрему велике заслуге припадају и професору ФДУ Милораду Миши Глушици.
„Књиге које се налазе пред нама, са пуном одговорношћу могу да кажем да су књиге највишег домета. Познавајући готово пола вијека аутора и знајући шта је све радио, био ми је додатни мотив да уђем у сређивање рукописа писаних на разним папирима и углавном куцаних писаћом машином. Причао је о свему шта је видио, а није желио да испусти ни најмањи детаљ. По мени, најважније у овим дјелима је приказивање неког искреног аутентичног времена и аутор је то јако добро урадио. Мој задатак је био да у неком тренутку све то саберем, да га претворим у онај облик који ће бити пригодан за штампу и уз помоћ штампарије Спринт то је угледало свијетлост дана у облику какав пред вама сада стоји“, рекао је, између осталог, Глушица посебно истичући и фотографије које је урадио Мајсторовић, по његовом мишљењу, на највишем нивоу, иако је био самоук у том послу.
НОВИНАРИ СЛУЖЕ ИСТИНИ
Захваљујући се присутнима, аутор се посебно захвалио генералу Секулићу додајући још неке историјске податке везане за учешће Срба у НОБ-у, а затим се обратио скупу.
„Новинари служе истини, гласила је прва реченица у кодексу Савеза новинара Југославије, када сам ја постао новинар 1954. године, у времену када је Владимир Дедијер биран у чувени Раселов суд. Желио бих да ова мисао буде кредо и водич овог нашег скупа, уз додатак оне наше српске народне поуке „на љуту рану, љут мелем“, истакао је, у краћем обраћању, Божидар Мајсторовић показујући присутнима, како је рекао купљену на бувљаку, а затим направљену инсталацију „Божица правде-ГОЛА ИСТИНА“ којој са једне стране стоји цитат Николе Тесле, а са друге порука Вука Караџића.
Размишљања Божидара-Боже Мајсторовића говорила је личка пјесникиња Милка Шолаја. Она су се односила на страдање Срба у Јасеновцу и умањивању њиховог броја, од стране Фрање Туђмана и њихових историчара. Поменуте су и јаме безданке у околини Теслиног родног краја, од Јадовног до Пага, гдје су страдале десетине хиљада Срба у првим мјесецима 1941. године. Било је ту ријечи и о Алојзију Степинцу и његовим недјелима током и прије Другог свјетског рата, али и нечасним радњама Владимира Бакарића. За њега аутор каже да је био Титова и лијева и десна рука и да је столовао за истим столом као и поглавник НДХ Павелић. На столу је био изрезбарен усташки грб и шаховница. За вријеме Бакарићеве владавине били су само прекривени црвеном чојом. Било је ријечи о томе на који начин су страдали Срби у Гаравицама поред Бихаћа, њих преко 12 хиљада, а само случајношћу и добром вољом једног муслимана, Божо и његов отац не доживјеше њихову судбину.
Бити и остати човјек су животни идеали-водиље професора Мајсторовића. Били су и остали… А како је сам рекао то су: истина, правда и слобода; једнакост, братство и слога; коегзистенција-живи и ради часно и не ометај друге да поштено раде. Мајсторовић је био заљубљеник у Југославију, срећан породични човјек, поносан на своју супругу Машу, кћерку Горицу, универзитетског професора у Америци и сина Јову, који такође тамо живи, али је нашао времена да се појави на овој промоцији.
ТЕКСТ И ФОТОГРАФИЈЕ: Жељко ЂЕКИЋ
ИНТРИГАНТНИ И ПРОВОКАТИВНИ НАСЛОВИ
Иако је Божидар Божо Мајсторовића тридесет година стварао, његов цјелокупни опус тек ове године је штампан и издат у 13 књига /наслова:
„Quo vadis, civilizacijo?!“,“За Принципове принципе“, „Тајна личке лобање – злочин без казне“, „Ајдучија Каранова“, „ПАРТИЗАНСКИ ПРЕЛАЗИ ̍43.“ „Антипротиван свему и свачему“ „(Не)написане (не)истине“, “Устанак на Уни и Унцу“, “Партизанска присећања“ ̋, “Истините легенде борбе за слободу“, ̋Универзални незналица“, ̋Сусрети са ствараоцима“ и „Теслин српски поносни народ ̋ са пет засебних целина.
НА ПРОМОЦИЈУ СТИГАО И СИН ИЗ АМЕРИКЕ
На крају програма, кратко се присутнима обратио и Божин син Јово Мајсторовић, који живи у Америци и тамо има своју фирму. Захвалио се на сјајно припремљеној промоцији, а заузврат представници „Ћире“ даривали су га личком капом.
