Братимљење Завичајног удружења Јањана и Удружења грађана Змијање у Каћу

Само слога Србина спасава


У вријеме када се Срби дијеле на потомке четника и партизана, на власт и опозицију, дијеле се по регијама, статусу, Змијањци и Јањани се братиме. Званично братимљење је одржано у Каћу, 17.5.2019. године у ресторану Оморика.

Домаћин ове вечери, Ђорђе Пантелић, предсједник Удружења грађана Змијање из Каћа се обратио гостима.

– Мислим да је овдје једна одабрана екипа која ће остати уписана као први који су присуствовали првом дану и ноћи братимљења наших крајева – рекао је Ђорђе Пантелић.

На његове ријечи се надовезао и предсједник Завичајног удружења Јањана Зоран Црепуља.

– Ми се братимимо већ дуго година, а сада је ово званично. Захваљујем се оцу Илији Проле који нас увијек прати, и у дружењу Змијањаца и у дружењу Јањана, увијек је драги гост. Захваљујем се и Драги Марјанцу што нас увијек прима на овим скуповима.

Оснивач и почасни предсједник Удружења грађана Змијање Томислав Николић је рекао нешто више о значају овог братимљења.

– Ово је посебно и изузетно вече, не догађа се сваки дан, нити сваке године. Ми се вечерас кроз вјекове сарадње наших предака удружујемо, и они су заслужили ово братимљење више него ми. Наши крајеви су изузетно слични, тежачки живот, оскудан, нас је кроз вјекове сједињавао. Вјечита борба за слободу, своју духовност, за православну вјеру. На нашу несрећу, стално су нас жељели покорити, израбити и да утру наше сјеме, цркву и све што је нама најдраже – рекао је Николић.

Томислав Николић је рекао да их је највише сјединила саборност. Причали су му да је Јањ био богат шумом, сливовима, мајсторима. Када год је прављена православна богомоља у Соколову и на Змијању, Јањани се нису штедјели. Одвајали су грађу, одвајали су клинове, ексере, давали су чак и вучу за грађу која је стизала до цркве. Вјековима је рушена, вјековима обнављана.

– Туга је што су се наши људи борили за опстанак и напуштали крајеве и дошло је до великих миграција. У то вријеме смо се и ми међусобно из Јања и са Змијања спајали, женили, удавали, кумовали и спријатељили. С временом смо постали све ближи – рекао је Николић и додао да када су почели обнаваљати цркву у Соколову први који му је рекао да га не заборави и да је са њима је отац Илија Проле, а Змијањци су са њим сарађивали око градње цркве у Козилима.

Са великим усхићењем се присутнима обратио и секретар Завичајног удружења Јањана из Футога, Цвијан Савковић.

– Мислим да је и наша крв у венама иста, мијешали смо се на том простору. Свих 13 општина од Доњег Вакуфа до Крупе је идентично. Иако их омеђују планине, кањони, слични су обичаји. Пјесма, игра, свадбе, славе… много је вриједности на том простору. Оно што посебно карактерише нас Јањане и Змијањце је нека сличност карактера. Скромност, понизност, смjерност, једноставност, трајање у времену, нетражење нечег великог. Заиста смо учени кроз историју да будемо скромни – рекао је Савковић.

Савковић је додао да су се у исто вријеме колонизовали, на подручје Новог Сада су стизали 60-их и 70-их година прошлог вијека у вријеме индустријске миграције. Са исте географске ширине су, са исте надморске висине, иста земља и обичаји.

– Све добро што данас носимо у себи, наслиједили смо од наших дивних предака који су нам то оставили у наслијеђе. Нека ово братимљење заиста буде круна и печат нашег пријатељства и да траје и новим генерацијама – закључио је Савковић.

Свечану повељу о братимљењу су потписали предсједници Удружења Ђорђе Пантелић (Змијање) и Зоран Црепуља (Јањ), те су размијенили поклоне.

Ђорђе Пантелић је поклонио Јањанима слику Кочићевог огњишта, Пантелић је навео да је то симбол њиховог краја, а и цијелог српског рода.

Испред Удружења грађана Змијање из Каћа, Друштва Змијање из Бањалуке и Музеја Републике Српске поклонио је књигу Змијањски вез коју је Друштво Змијање уз помоћ Музеја представило на свјетску репрезентативну листу УНЕСКА. Затим Монографију Змијања, која је штампана у сарадњи са Друштвом Змијање из Бањалуке. Оно што је највише одушевило присутне је мајица на којој је писало ЗМИЈАЊЕ.

Затим су поклоне узвратили и Јањани. Јањску торбу са поклонима је донио Керлец са домаћим производима. Јабуке, домаћу питу, која се увијек једе врућа. Недељко Керлец се нашалио и рекао да мијењају питу изљевачу, али је увијек остаје исти папир. У торби се нашао и јањски сир – гужваш, наравно незаобилазна ракија, кафа и коцке шећера.

Послије свечаног дијела, братимљење је настављено уз крајишку музику и ракију.

Новинар Српског кола
Драгана Бокун

Нема коментара

Напишите коментар