Данашња Црна Гора нема ниједан карактерни елемент државности некадашње Краљевине Црне Горе

Српски народ у Црној Гори суочен је са бројним изазовима, угрожени су му језик и култура, и прети му асимилација од стране владајућих структура државе Црне Горе, оцењено је данас на округлом столу „Положај и проблеми српског народа у Црној Гори”.

Учесници су закључили да је, упркос лошем положају и неизгледној будућности Срба Црне Горе, за поправљање стања у различитим аспектима друштвеног живота, како на политичком, тако и економском и културном плану, потребна помоћ званичног Београда.

Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума који је организатор скупа, рекао је да се појачава интензитет обесправљености Српске православне цркве, једне од кључних институција за опстанак Срба у Црној Гори, и да се наставља са процесом извртања историјских чињеница.

„Власт се већ определила да по сваку цену промовише нову нацију и врши однарођивање од српског националног бића, индиректно правећи нову цркву и нову веру, мењајући историјски корен Срба на простору Црне Горе”, навео је Ковач.

Према његовом мишљењу, власти у Београду и Бањалуци не чине довољно да на прави начин говоре о проблемима Срба у Црној Гори и не чине практичне кораке да се ти проблеми решавају.

Ковач указује да је инвестициони амбијент у срединама где живе Срби неповољан, а Срби одлазе због живота у тешким социјалним условима.

Професор на ФПН Часлав Копривица оценио је да су институције државе Србије, „недопустиво индолентне” према положају црногорских Срба, у континуитету још од 2006. године.

С друге стране, сматра, поједини представници српског народа имали су погрешан приступ јер су одбијали уживање права кроз мањинску политику.

Део структура и ауторитета Срба у Црној Гори одбијао је да користи колективна права због тога што се званично титулишу као мањинска права, а Срби се не осећају као мањина. То је погрешно. Ви или имате начин на који користите та права или ћете тога да се одрекнете”, нагласио је Копривица.

Потпредседник Скупштине општине Беране Горан Киковић истакао је као фрапантан податак да је, по последњем попису, Срба у Црној Гори свега 28,73 одсто, са, како је додао, интенцијом даљег пада тог броја.

За 110 година, од пописа 1909. године где је преко 90 одсто грађана било изјашњено као Срби, и где је Црна Гора била карактерисана као ‘пијемонт српства’, ‘Српска Спарта’, ‘драга српска круна’ и ‘буктиња српске слободе’, што су и потенцирали угледни писци и песници – Лаза Лазаревић, Алекса Шантић, Симо Матавуљ, Бранко Радичевић, дошло се до тога да таква Црна Гора живи само у историјским списима, документима, књигама, песмама…”, навео је Киковић.

Он напомиње да је историјска вертикала Црне Горе престала да постоји доласком комунистичког режима 1945. године и покретања, како је казао, такозваног црногорског питања.

Сматра да би држава Србија требало да поради на побољшању положаја, а предлаже статус конститутивног народа за Србе.

„Срби треба да имају право на националне, културне и просветне институције и своје уџбенике на српском језику. Ако се ситуација настави погоршавати, треба тражити и српске разреде у заједничким школама или своје националне школе на српском језику”, истакао је Киковић.

Као велике проблеме, наводи и недостатак квалитетног информисања, и адекватно политичко представљање.

„Срби су у Црној Гори економски угрожени и без икаквог утицаја на креирање државне политике”, закључио је Киковић.

Представник Митрополије црногорско-приморске Јован Пламенац казао је да владајући ДПС на свом Осмом конгресу који је најављен 30. новембра, планира да крене у обнову такозване црногорске цркве.

То ће представљати коначни обрачун са имовином манастира и цркава СПЦ у Црној Гори”, рекао је он, преноси Танјуг.

Историчар Александар Раковић каже да у, односу на постојећи положај Срба у Црној Гори, а с обзиром да, како тврди, данашња Црна Гора нема ниједан критеријум и карактерни елемент државности некадашње Краљевине Црне Горе, Срби треба да се окрену Београду и у сарадњи са њим покушају да поправе свој статус.

Текст преузет са: in4s.net

Нема коментара

Напишите коментар