Дани Дурмитора у Београду – Oбиљежено 80 година од оснивања Удружења Дурмитораца
У Театру 78 у Београду, 8.11.2019. године одржана је културно-умјетничка манифестација, чиме су отворени Дани Друмитора у Београду.
Прије Другог свјетског рата, читаво дурмиторско подручје административно је припадало Шавничком срезу са сједиштем у Шавнику. Општине из Дробњака, Ускока, Језера, Шаранаца и Пиве биле су у саставу Шавничког среза.
Да би организовано помагали свом родном крају, који је био један од најнеразвијених крајева у Краљевини Југославији, Дурмиторци су у Београду основали своје удружење под називом Удружење Дурмитораца у Београду основано 1939. године.
Крајем 1939. године, 24. децембра у ресторану Атина одржана је оснивачка скупштина, на којој је Акциони одбор на челу са Војиславом Ненезићем поднио Правила Удружења, која су до данас сачувана.
За првог предсједника Удружења изабран је Миле Микић, дипломирани правник из Ускока.
Циљеви Удружења били су економско, социјално и просвјетно уздизање дурмиторског краја, и међусобно помагање и запошљавање људи из дурмиторског краја.
У априлу 1941. године по избијању Другог свјетског рата Удружење је престало са радом.
Послије 54 године Удружење је обновљено. Његово поновно оснивање иницирао је Саво Микић. Први састанак Дурмитораца одржан је 24. октобра 1992. године у хотелу Младост у Београду. На том састанку присуствовало је 46 Дурмитораца.
Оснивачка скупштина одржана је 16. априла 1993. године у Сава Центру у Београду. Одржавање оснивачке скупштине у Сава центру омогућио је Миломир Грбовић. За предсједника Удружења изабран је проф. др Шћепан Ушћумлић.
Водитељ Миљан Ћеранић је приликом најављивања предсједника Удружења Мирчете Јокановића рекао да су они поносни на то што ради предсједик и како води удружење. Мирчета Јокановић се захвалио свима присутнима што су увеличали овај велики дан за Дурмиторце – прослава 8 деценија од првог оснивања удружења.
– Принципи на којима је основано удружење давне 1939. године уграђено је и у наш Статут и они и данас важе. Само несебичним залагањем и радом успјели су многи овдје међу нама да обнове рад удружења 1993. године, на чему им се много захваљујем. Морамо да се угледамо на њих.
– Сви ми знамо да је дурмиторски крај вјековима мјесто гдје су се Дурмиторци борили за слободу и опстанак. Такав је и карактер Дурмитораца. Надам се да ће наша дјеца, наши унуци и праунуци наставити нашим путем и да ће им Дурмитор бити у срцу – рекао је Јокановић.
Предсједник општине Жабљак Веселин Вукићевић је исказао задовољство што присуствује јубилеју Удружења и навео да је сигуран да ће наставити баштинити вриједноти дурмиторског краја.
Мијушко Бајагић, предсједник општине Плужине, пренио је поздраве из своје општине.
– Колико је удружење успјешно показатељ је и ова пуна сала.
Предсједник је уручио захвалнице Веслину Вукићевићу предсјенику општине Жабљак, привреднику Томашу Миличићу, директору Парка природе Пива Слободану Делићу и гуслару Ранку Минићу из Жабљака.
Учествовали су АКУД – Шпанац, Музичка школа Мастер Бластер – Небојша и Бојана Брдарић и етно група Дурмиторке које су премијерно извеле пјесму Дурмиторе слико наша коју је написао Милорад Мићо Тијанић, пјесник из Плужина.
Група Дурмиторке је и настала баш на овим дружењима Дурмитораца када су се спонтано окупиле. Позната Дурмиторка Рајка Поповић је отпјевала неколико строфа пјесама дурмиторског краја, и вратила присутне мислима у родни крај.
Гуслар Максим Војводић запјевао је Јуначку смрт Јова Џаковића, а потом Ранко Минић, гуслар из Жабљака са пјесмом Враћам ти се завичају. У другом блоку гусларских пјесама Саша Лакетић је отпјевао пјесму Зашто Бајо оде у хајдуке, а Васо Ђондовић Вила с Дурмитора.
Водитељ Миљан Ћеранић је био на висини задатка.
Након концерта услиједила је вечера и музика и плес у Хотелу Славија. Дурмиторци, а посебно Дурмиторке на челу са Рајком Поповић су запјевали и заиграли. Учесници програма су били Милоје Бубања, Александар Медошевић, Петар Кукољ и Биљана Раичић.
У склопу Дана Дурмитора у Београду одржан је и научни дан из области медицине – кардиологије. 13.11. У Дому ратних инвалида Србије проф. др Јован Перуничић се потрудио да одоговори на сва питања на тему Болести крвних судова срца – превенција, дијагностика и љечење. Многи Дурмиторци су искористили ову јединствену прилику да разговарају и посаветују се са нашим познатим и траженим кардиологом.
Сама завршница Дана Дурмитораца у Београду је била Дурмиторско сијело у ресторану Грил у Студентском граду на Новом Београду. Када су се Думиторци још једном састали и запјевали.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
