Ђацима у Гламочу ускраћено право да уче српски језик
Српској деци у Гламочу, локалној заједници која је у саставу Ливањског кантона и територијално припада Федерацији БиХ, ускраћено је Уставом загарантовано право да уче српски језик и имају националну групу предмета.
Дискриминаторски однос према српским школарцима (трећина ученика у гламочкој основној и средњој школи је српске националности) траје пуних 20 година, а сви досадашњи покушаји њихових родитеља да исправе ову неправду завршавали су се неуспехом због незаинтересованости оних који о томе одлучују.
Небојша Радивојша, начелник Гламоча (кадар СНСД-а), у којем су Срби већински народ, сматра да је скандалозно и непримерено ускраћивати деци могућност да уче материњи језик. Ситуацију због које испаштају српска деца могуће је, према његовом мишљењу, решити уз мало више разумевања и одговорности надлежних у ресорном кантоналном министарству.
„Било је неких обећања, али није ништа конкретно урађено. Из тог разлога српски школарци и у овој школској години учиће хрватски или ’босански’ језик, уместо српског, који сматрају матерњим”, рекао је Радивојша за наш лист, истакавши да су, нажалост, деца у Гламочу „она преко којих се ломи пoлитика”.
Без обзира на досадашње неуспеле покушаје, родитељи српских школараца кажу да „неће одустати” и да ће наставити борбу за увођење ћирилице и српског језика у гламочке школе. У том смислу очекују промену односа хрватских политичара у локалној власти према загарантованом праву на изучавање националне групе предмета, по наставном програму Републике Српске.
То право ускраћено је и српској деци у Основној школи „Ахмет Хромаџић” у Босанском Петровцу (на подручју Федерације БиХ), због чега се већина српске деце из те локалне заједнице опредељује за школовање у општини Дринић у Републици Српској, удаљеној десетак километара од места у којем живе.
Горан Броћета, делегат у Клубу Срба у федералном Дому народа, дискриминацију коју трпе српска деца у Гламочу разуме и као непоштовање Дејтонског мировног споразума, што је, подвлачи он, недопустиво, јер су Срби конститутиван народ. Из тог разлога ће, каже, већ на наредној седници Скупштине Ливањског кантона поново актуелизовати проблем ускраћивања уставног права српској деци у гламочким школама да могу да уче српски језик и имају националну групу предмета. „Јавно ћу поставити питање ресорној министарки, тражићу одговор написмено па га презентовати јавности”, рекао је Броћета за Срну.
Душанка Станишић/Политика
Преузето са: ИН4С
