Ђукановић најавио прогон Срба из Црне Горе по моделу Хрватске?!

Милова изјава у којој је поменуо план З4 много је, међутим, злокобнија са једног другог аспекта. Логички, до крајњих конзеквенци, развијам поменуту његову аналогију и питам: што ће бити са Србима у ЦГ и Митрополијом Црногорско-приморском СПЦ ако, послије одређеног времена, не дође до договора црногорске државе и МЦП?

Немајући – као Хрват и католик- не намјеру, него ни примисли намјере да улазим у питање односа између људи који припадају православној већини у Црној Гори, а још мање да се бавим питањем статуса православне цркве у Црној Гори, не могу да не констатујем једну- за мене злокобну, језиву и ужасну- аналогију коју је у синоћњем гостовању у „Живој истини“ повукао предсједник ЦГ Мило Ђукановић. Он је, наиме, говорећи о актуелном, назовимо то тако, препуцавању између државе и Митрополије црногорско-приморске СПЦ у Црној Гори, у једном тренутку казао да су Срби у ратовима деведесетих година (иначе, он је тада, јел’те, био на страни мира и/или Хрвата и Бошњака) увијек набусито одбацивали мировне планове који су им били нуђени па су тако, између осталих мировних планова, одбацили и план З4, који је требало да гарантује опстанак Срба у дијелу Хрватске у којем су Срби били компактан етнос (и који се тада називао Република Српска Крајина). Знамо што је услиједило послије тог одбацивања плана З4, али то је већ нека потпуно друга проблематика.

Двије ствари су злокобне и изузетно забрињавајуће у овој изјави нашег предсједника. Прва: он повлачи аналогију између, са једне стране, Срба и Хрвата и њихових међуодноса, и, са друге, између људи који припадају ИСТОЈ етничкој скупини: Црногораца који су то и национално, и Црногораца који се сматрају дијелом српске нације. А то не да је погрешна него је катастрофална аналогија: Срби и Хрвати, колико год да су слични, ипак су два различита етноса, и то са крупним међусобним проблемима и траумама, поготово у недавној историји.

За разлику од Срба и Хрвата, Црногорци- било да су у питању Црногорци који себе сматрају посебном и самобитном нацијом, било да су у питању Црногорци који себе сматрају дијелом српске нације- су ЈЕДАН ЈЕДИНСТВЕНИ етнос, са потпуно истим менталитетом и антрополошким значајкама и, Богу хвала, без међусобних сукоба какви су хрватско-српски (бјелашко-зеленашки сукоб и, двадесетак година касније, четничко-партизански сукоб у ЦГ- премда су направили поприличну штету и произвели међусобну омразу- ипак нису у равни хрватско-српских сукоба и траума. Нити су трајали колико трају хрватско-српски неспоразуми, нити се са српско-хрватским сукобима могу поредити по интензитету и посљедицама).

Милова изјава у којој је поменуо план З4 много је, међутим, злокобнија са једног другог аспекта. Логички, до крајњих конзеквенци, развијам поменуту његову аналогију и питам: што ће бити са Србима у ЦГ и Митрополијом Црногорско-приморском СПЦ ако, послије одређеног времена, не дође до договора црногорске државе и МЦП?

Чека ли у том случају црногорске Србе историјски пут Срба из оног дијела Хрватске у којем су ти Срби некад били компактан етнос? Можда Мило ово што ја пишем заиста и није имао на уму, али политичар његовог искуства и на функцији на којој се он налази пет пута мора промислити прије него што нешто изјави. Јер, логика је веома, веома неумољива дисциплина. А историја је, опет, дисциплина из које бисмо сви требали нешто научити. Поготово политичари. И поготово политичари који су на власти.
Пише: Миомир Абовић
Преузето са: www.in4s.net

 

Нема коментара

Напишите коментар