Дрежничани и Јасенчани у Београду организовали дружење 28. пут по реду

Традиционално Митровданско дружење Удружења Дрежничана и Јасенчана у Београду одржано је 28. пут по реду у хотелу „Мажестик“ , 10. новембра гдје се окупило око 100 Срба, рођених и поријеклом из Дрежнице и Јесенка, два мјеста на граници Лике и Горског котара.

У првом дијелу програма, како су га организатори назвали, историјско- традиционалном, говорило се о Дрежници и Јасенку у Другом свјетском рату. Један од чланова Удружења, Марко Радуловић говорио је о страдању за Аранђеловдан 1944. године.

„Ратне године 1941- 1945, свакако су најславније године од постанка Дрежнице до данас.Током тих година народ Дрежнице дао је слободи више него је могао и више него што је имао. Када је већ изгледало да је крај рата врло близу, а да је слобода на прагу, десио се најкрвавији упад усташа у села такозване Доње Дрежнице. Тог 21. новембра 1944. године, два трупа усташа- један из правца Језерана, а други преко Горњег краја и Славице, у рано јутро, опколили су голоруки народ и у свом крвавом пиру побили 106- оро житеља из Локве, Николића, Чорта, Зрнића, Шкипина, Лукића, Папежа, Берта, Белци, Кубота, Маравића, Црњака и Радловића. Том приликом убили су 49-оро дјеце узраста до 10 година, 42 жене и 15 мушкараца“, подсјетио је Марко Радуловић.

Потпредсједник Удружења, Синиша Радуловић у свом обраћању је поручио да Удружење његује иу гаји традиције својих предака.

„Познато вам је да су наши коријени 500 км одавде. Најзападније српске насеобине су Јасенак и Дрежница. Наши преци у 20. вијеку су имали тешке тренутке, али не заборавите да су се у тај крај наши преци населили у 16. вијеку. Од тада су одржали нас и нашу православну вијеру.Наши преци су учествовали у Првом свјетском рату као добровољци, као и у Народно- ослободилачком покрету, гдје су и многи цивили страдали и треба их памтити, поштовати и као и нашу целокупну историју, проучавати, јер тиме ћемо постићи задатак који сам на почетку навео, а то је очување сјећања на нашу традицију и претке“, рекао је Радуловић и позвао земљаке на весеље и дружење у остатку вечери.

Контунуитет рада Удружења Дрежничана и Јасенчана који је започет 1991. године у Београду и данас траје, а већина присутних понављала је исто, да то је захваљујући једном човјеку, Дмитру Вукелићу предсједнику Удружења.

„Ми се трудимо да Удружење опстаје, уз пуно енергије и улагања, иако то није лако. Ми смо током ових, скоро 30 година постојања, помогли обнову цркве у Дрежници са око 65 хиљада евра и даље настављамо да помажемо. Редовно се сјећамо наших предака и не смијемо их заборавити. Ми смо на Вождовцу у цркви Светог цара Константина и Јелене ове године одали пошту свим страдалим у Клечкој јами 1941. године када је страдало око 450 људи од усташке руке.

Наш свештеник Милош Орељ из цркве Рођења пресвете Богородице у Дрежници први је отишао прије 5 година и одржао опело на мјесту гдје је та јама у околини Огулина, односно Дрежнице. О томе се ћути, а ми говоримо. Ове године на дружењу су присутна и дјеца чији су очеви и мајке рођени у Дрежници, и то нам је посебно драго. Битно је да се упознајемо међусобно и једни са другима комуницирамо и помажемо се колико можемо. Имамо још једно, „мајско“ дружење када одржавамо и годишњу скупштину. Од других активности у току године, издваја се подршка промоцији књига пјесама и прозе, романа, наших чланова, писаца и пјесника који пишу углавном завичајну тематику, а један од њих је Бранко Зрнић, коме смо ове године помогли око издавања књиге“, испричао је предсједник Вукелић додајући да је за Дрежничане и Јасенчане у овом тренутку најважније јачање заједништва и међусобне повезаности.

Дрежница је мјесто у саставу општине Огулин гдје сада живи мање од 400 становника, углавном старије доби, док је некада тамо живјело око 7 хиљада становника.

Према ријечима Дмитра Вукелића, некада је у том крају постојала фабрика и двије пилане, с обзиром да је крај богат шумом. Данас ради једна пилана, има једна основна школа која има свега 16 ђака, а разлози за одлазак људи су углавном били економске природе. Један дио је у Србију дошао после Другог свјетског рата. Највећи број Дрежничана је колонизирао у околину Бајмока, док их је доста и у Београду.

Организатори су овом приликом представили и свој годишњи календар осликан мотивима цркве Рођења пресвете Богородице у Дрежници, и генерално мотивима Дрежнице и Јасенка. У оквиру програма уручене су захвалнице за посебан труд и залагање члановима Таталовић Душанки- Бабић, Косановић Милошу, Радуловић Синиши, Бекић Стеви и Стојковић Миодрагу.

Скупу су присуствовали почасни члан Удружења Стево Радовић, Милосав Стојановић и Рашо Ројевић из Удружења грађана Косовско- митровачког округа, Рајко Ђокић из Културне заједнице, Православни појци из Београда и Мира Врачар из КУД-а Петрова Гора.

У забавном дијелу програма наступили су „Српски православни појци“ и Аца Плавић, а Бранко Зрнић је рецитовао пјесме. Програм је водио Александар Радуловић, а весеље и евоцирање успомена на родни крај настављено је до касно у ноћ.

новинар „Српског кола“
Весна Пешић

Нема коментара

Напишите коментар