Дуг и дар завичају – У Београду представљена Монографија Невесиње

У години великих јубилеја – 800 година од како је Невесиње први пут поменуто у писаним документима из 1219. године, када је у црквеном љетопису записано да је архиепископ Сава Немањић у Невесињу рукоположио првог епископа Хума и Приморја, 800 година Хумске епископије, односно Епархије захумско-херцеговачке и приморске и 800 година Српске православне цркве, промовисана је и Монографија Невесиње у Народној библиотеци, 11.12.2019. године.

Први пут је монографија представљена у Невесињу 7. новембра у оквиру Митровданских свечаности.

Иницијативу за захтјеван и озбиљан посао какав је писање монографије покренули су општина Невесиње и Удружење Невесињаца у Београду.

Текст за Монографију Невесиња писало је 17 аутора, чије је текстове лекторисала Вида Гркавац, а рецензенти су др Драган Мастиловић и Мирослав Тохољ.

Монографија се састоји из три дијела Невесиње кроз историју, Невесиње данас и Невесиње у будућности.

СВЕТКО КОВАЧ: Постојао је страх да ли ће Монографија бити достојна славне историје

Главни и одговорни уредник пензионисани генерал мајор предсједник Скупштине Удружења Невесињаца у Београду Светко Ковач је захтијевао тачност, систематичност и ажурност у раду.

– Истовремено сам осјећао задовољство што сам дио тима који ради на тако једном пројекту, али и страх да ли ћемо успјети да урадимо монографију која ће бити достојна јубилеја поводом којег се појављује, и да ли ће бити достојна славне историје Невесиња и његовог поштеног народа. Имали смо на располагању око 300 дана за писање – рекао је Ковач.

Ковач је навео да су сакупљајући материјал и изворе за писање монографије долазили до сазнања шта су о Невесињу писали турски, британски путописци у 12. и 14. вијеку.

– Наводе да су били у љупком мјесту Невесиња, да је то мјесто поштених и даровитих људи. Мјесто пријатно за око и за душу – наводи Ковач.

Невесиње је славно по својој историји, по своје три невесињске пушке, по великим биткама које су увијек вођене за одбрану слободе. Невесиње је пуно културно-историјских вриједности, природних љепота, људи који су дали велики допринос, науци, књижевности, култури, умјетности и спорту. Посебну улогу је имала и црква.

– Црква није само допринијела очувању духовности кроз вријеме, него је имала велики утицај на очување животног простора.

ЗОРАН ЈАЊИЋ: Оваква дјела се пишу једанпут у вијеку

Велики допринос у изради монографије имао је и пуковник Зоран Јањић аутор књиге Невесињска бригада у рату 1992–1995. Зоран Јањић је и домаћин ове промоције односно Удружење Невесињаца у Београду.

– Оваква дјела се пишу једанпут у вијеку. И сам сам затечен колико као рођени Невесињац мало знам о свом родном крају.

Историја школства у Невесињу, први љекар и здравствена станица у Невесињу, Невесиње у Првом свјетском рату, Срби Невесињци на Солунском фронту, улазак ослободилачке Српске војске у Невесиње Аранђеловдана 1918. године, Невесиње у Другом свјетском рату, па све до Невесињске олимпијаде и знаменитих људи Невесиња. Све ово је заступљено у историјском дијелу монографије.

– Међу добровољцима је била и једна Невесињка Ђурђа Говедарица. Њен муж Јово Говедарица из Братача и она су побјегли на територију Црне Горе, учествовали у Херцеговачком одреду црногорске војске, прешли Албанију, преживјели Солунски фронт . Ђурђа је чак добила и Орден за храброст – рекао је Јањић.

У Монографији се писало и о здравству, па се тако може наћи и податак да се први школовани љекар у Невесињу појавио тек крајем 19. вијека др Радивој Симоновић из Сомбора.

ДР МИЛАН ГУЛИЋ: Овај пројекат је прије свега племенит

Др Милан Гулић је један од аутора Кордун у рату од 1991–1995, а као десетогодишњи дјечак је напустио Бенковац у колони 1995. године.

– Радо сам помогао у овом пројекту који је прије свега племенит, имам велико повјерење и поштовање према Светку Ковачу и Зорану Јањићу. Иако нисам Херцеговац, Херцеговину доживљавам као крај сличан ономе из кога сам потекао.

Гулић је навео да је ова монографија позив да се дође у Невесиње, да се Невесиње чува, али и да се трасира на путу ка будућности.

МИЛОВАН Р. ПАЦЕЉ: Тамо су ваши коријени!

Милован Р. Пацељ каже да је општина Невесиње дио високе Херцеговине која се издиже изнад предјела херцеговачких Рудина и са Гатачким крајем представља кров источне Херцеговине.

– Невесињски крај је крајичак посне високе Херцеговине која је дио наше културне и националне свијести у динарском цивилизацијском кругу. Карбонатни седименти Невесињског краја дио су херцеговачког холокарста, („потпуни крш“) који се одликује свим крашким манифестацијама које се срећу на кречњачким подлогама одајући утисак, „сивог, узбурканог и окамењеног мора“ како је то Јован Цвијић поетично запазио.

Иво Андрић је у својим сновиђењима запазио да „је човек дужан свом завичају“.

– Монографија о Невесињу и Невесињцима је дуг и дар према завичају. Она је трајни споменик са брижљиво уклесаним именима славних Невесињаца, али и енциклопедија о животу и обичајима, можда највиталнијег дијела српског народа.

– Они који су се у вријеме одрастања одселили из Невесиња, најбоље знају шта је у дубини њихове душе носталгија. То је жал и туговање за топлином родитељског дома, родним крајем, обичајима. То је завичајна патња. Вас ће монографија подсјетити на вријеме када сте, као млади, на пропланцима слушали цвркут птица и лагани шапат повјетарца који је доносио мирис цвијећа са оближњих покошених ливада, када сте у питоресктној тишини природе сањарили о будућности – наводи Пацељ.

Требало би да сваки Невесињац који је тамо рођен монографију држи на наткасли поред кревета и да је сваке ноћи пред починак листа и подсјети се на природне ријеткости.

– Монографија је лијековито штиво. Тамо су ваши корјени!

Монографија не би била потпуна без спорта и Невесињске олимпијаде, о њему су писали публициста Брано Уљаревић и Драган Граховац.

МИЛЕНКО АВДАЛОВИЋ: Многа имена у Монографији била су и мени непозната

Како ће Невесиње изгледати у будућности писао је Миленко Авдаловић предсједник општине Невесиње.

– Када смо дошли до данашњег дана, морали смо да одговоримо на многа питања, шта је Невесиње данас и шта ће бити сутра.

Невесиње је данас познато по професорима универзитета, студентима, математичарима. Општина је која има највећи број првака у математици у БиХ и Републици Српској. Он се осврнуо на изградњу енергетских објеката у оквиру пројекта „Горњи хоризонти“, а којима ће Невесиње добити велики финансијски улог за развој и запослење. Изградњом модерних путева Невесиње ће се повезати са великим градовима Босне и Херцеговине и Европе, али и суочити са изазовом како задржати одлив становништва.

– Ова монографија је објавила имена многих који су и мени били непознати. Међу вама сигурно има људи који никада нису чули за браћу Жерајић (Риста и Милан), један од њих је био лични љекар краља Петра у Првом свјетском рату. Већина није чула за др Петра Миљанића оснивач Санитетске службе у Црној Гори, а његов син је суоснивач медицинског факултета у Београду.

На промоцији су били присутни и гости из осталих херцеговачких удружења Клуб Билећана, Гачана, директор школе Душко Радовић из Београда Његош Зејак, директор ОШ Борислав Пекић Горан Шупљеглав, један од команданата Невесињске бригаде Зоран Пурковић, многи официри, Алекса Буха…