Душан Бањац: „Република Српска Крајина, јуче, данас, сутра“

Излагање које слиједи је само један мали дио  из  Студије „Узроци трагедије српског народа Крајине“. прилагођено Трибини и учесницима – излагачима и слушаоцима. Циљ Студије и овог излагања је упознавање народа са истином и узроцима страдања српског православног народа не само у Крајини него и шире.

 Говорити данас о Крајини какав је предмет данашњег скупа је немогуће без јасне научне анализе  узрока и иоследица разбијања Југославије (СФРЈ).

Разбијање Југославије постакле су силе Запада чији је то био интерес; Ватикан, Немачка, Аустрија, САД и друге земље запада са мање или више властитог учешћа.

Разбијањем Југославије поништени су резултати 1. и 2. Свјетског рата. Срби су својом крвљу створили прву Југославију са циљем да у једној држави живи српски народ. У том времену створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и ако су и Хрвати и Словенци били на страни губитника. За ту Југославију Срби су дали више од милион живота. Касније је створена Краљевина Југославија.

Дошао је Други свјетски рат, покорена цијела Европа, а Срби у Београду  27 марта организују протест са паролом „боље гроб него роб“, „боље рат него пакт“.

Срби су скупо платили овакво понашање. Једино добра страна овог протеста била је зато што је Хитлер морао одложити напад на СССР што га је коштало пораза, јер је ушао у рат у зиму слично Наполеону.

Мало је познато а то је истина да послије ослобођења кад је Тито први пут водио југословенску делегацију у Москву да је Стаљин прво дигао чашу и наздравио српском народу на побједи. То је зато што се једини српски народ успротивио Хитлеру, кад то нико у Европи није чинио. Сви у Титовој делегацији били су изненађени јер су очекивали здравицу југословенском народу на побједи над фашизмом .

Стаљин је био тиранин, побио је све вође српских комуниста  оснивача КПЈ Филипа Филипвића до проф. др Симе Марковића 1939. године. Милионе људи СССР-а је пострељао и раселио по Сибиру јер су били колаборационисти  са фашистима.

Французи су неколико стотина хиљада својих грађана стрељали као сараднике са хитлеровцима међу којим је био и велики број љубавница хитлерових официра.

Повуцимо паралелу са ратом у Југославији у 2. Свјтском рату. Сви четници и српски колаборационисти са фашистима су ликвидирани. За ово постоје наредбе које је Тито потписао.

Шта се десило у НДХ?. Крајем 1943. године, домобрани, редовна војска НДХ, прелазе у партизане, а усташе у домобране. То је значило да фашизам у НДХ није поражен само вјешто маскиран. Ти маскирани фашисти чинили су језгро  у задњем грађанском рату, што траје до данашњих дана. Они који су побијени у Блајбургу били су усташки злочинци. Велика грешка 2. Свјетског рата у Југославији била је да НДХ није кажњена и поражена као све друге земље у коалицији са Немачком. Тачна је изјава Стипе Месића последњег председника СФРЈ : „Хрватска је у једном рату била два пута за побједничким столом. Године 1941у савезништву са фашистима, а 1945.са комунистима за истим столом“.

Да неширимо тему вратимо се Крајини, „јуче, данас,сутра“. Узроци разбијања Југославије поред страног фактора као доминантног, чији су то били интереси, немогуће је мимоићи и темељне одлуке за  стварање Социјалистичке Југославије. Грађанско-вјерски рат у Хрватској и БиХ , што се тиче унутрашњих  односа , директно је повезан са одлукама Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу. Срби су у новој Југославији маргинализовани и ако су били носиоци антифашизма. Србија као једна од шест република добива две покрајине. Срби у БиХ припадају  Републици БиХ, а Срби у Хрватској, припадају Републици Хрватској,  као конститутивни народ Хрватске, равноправан са Хрватима. Овај статус Туђман Србима укида и Уставом пребацује их у националну мањину. Сви покушаји Срба у Хрватској по завршетку 2. Свјестског  рата да им се да покрајина пропали су, а носиоци таквих захтјева послати су на Голи оток.

Овде треба истаћи да на подручју НДХ и данашње Хрватске, из хрватског и муслиманског народа  нису били сви фашисти. Фашисти су се сурово обрачунавали са антифашистима у оквиру сопственог народа. Тако је у Јасеновцу према доступним подацима ликвидирано 127 хиљада антифашиста хрватског и муслиманског поријекла. Друго значајно питање је подручје Далмације које је било припојено Италији, где су се Далматинци – антифашисти организовано прикључили партизанима, са далматинским бригадама.

Данас у Хрватској нико не спомиње оних 127 хиљада страдалих антифашиста нити спомињу далматинске бригаде али зато Блајбург мјесто страдања злочинаца, постаје симбол фашизма подржан званичном политиком руководства данашње Хрватске.

Главну подршку фашизму у НДХ и данас у Хрватској пружа Ватикан преко католичке цркве у Хрватској. Тактика је максимално ефикасно дејствовати уз максималну тајност. Тако су „пацовским каналима“ извукли Павелића и злочинце из НДХ уз велику тајност. Велика улога Ватикана и Католичке цркве у Хрватској је индоктринација хрватског католичког народа у наспрам српског православног. То је вјековна традиција католика, према православцима која траје вјековима, а данас је посебно значајна.

Да видимо још шта је претходило разбијању Југославије и уништењу Крајине.

Крајем прошлог вијека  почео је у свијету слабити комунизам, а јачати национализам, клерикализам и глобализам. Свако је у разбијњу Југославије тражио своју шансу.

Кад се вратимо у осамдесете године прошлог вијека морамо се сјетити изјаве америчког председника Регана кад је изјавио: „бацићемо комунизам на сметлиште историје“. Оваквом његовом  мишљењу  погодовала је лоша ситуција у свим социјалистичким земљама. Свјесни таквог стања Запад почиње рашмишљати о  рушењу комунизма као светског поретка.

У том правцу прво САД и Ватикан успостављају дипломатске односе, први пут у њиховој историји.

Почињу договори водећих западних земаља о изради стратегије за рушење комунизма. Водећу улогу имају САД, Ватикан и Велика Британија ( Реган, папа Јован други и Маргарет Тачер ).

Ствара се нова стратегија наступа Запада према Истоку, слично Наполеону и Хитлеру. У тој стратегији свако добива свој задатак: САД имају војну силу преко НАТО пакта. Ватикан има идеолошку страну и постаје идеолошки носилац реализације стратегије као што је био Маркс у комунизму. Културну, образовну па великим дијелом и финансијску има Велика Британија. За реализацију стратегије праве се планови сагласно ситуацији у земљама у којим се треба стратегија реализовати. У те земље спада и Југославија.

Прво је на удару био СССР као прва земља социјализма.

Почиње у СССР- у „ Перестријка“, а њен носиоц Горбачов постаје радо виђен гост код премијерке Велике Британије Маргарет Тачер.

Папа  Пољак, ангажује се у Пољској и проналази Валенсу великог католика и радника у бродоградилишту. Исходи су познати, руши се социјализам и на крају Пољска постаје чланица НАТО, пакта. Напредује и Тачерка: „перестројка „ у СССР-у све више узима маха и коначно долази до распада Варшавског уговора и рушење Берлинског зида и разбијање СССР-а.

У реализацији стратегије своје место имала је и Југославија.

Како је Југославија била више национална и религијски подељена на три вјере: католичку, православни и мухамеданску, дејство је усмјерено на стварање међунационалних  конфликата и вјерске мржње једних према другим.

Срби као православци сматрани су „малим Русима“  и њих је требало поразити и учинити их безначајним на подручју Балкана. Како то реализовати?

САД, како имају војну силу, прво развијају жестоку пропаганду против Срба користећи се и Гебелсовим методама. Требало је међународну заједницу убједити да су за све недаће Срби криви исто онако како су за нацисте били Јевреји. Крајњи циљ у реализацији стратегије нису Срби него Руси али на путу налазе се Срби и њих треба учинити безначајним. Како то реализовати? . Како је ЈНА била, респективна сила за интервенцију споља, пришло се другом методу а то је повести рат у Југославији преко посредника и ЈНА прогласити српском војском и главним непријатељом за друге народе на простору Југославије. У том циљу почиње компромитација ЈНА и реализација већ планираних блокирања касарни и онемогућавање снабдевања војске. То је план страног фактора, а реализатори су унутрашње снаге, већ пропагандом и организацијом припремљене. Ово је омогућило стварање паравојних снага у оквиру једне републике које су касније постале државе.

Ватикан је прво признао Словенију и Хрватску као државе што је учинила и Немачка. Каније је ишло редом, па је свака република СФРЈ постала држава у зацртаним Авнојевским границама. И то су резултати 2. заседања АВНОЈА.

Рат преко посредника ( унутрашњи међусобни сукоби) прво је почео у Словенији, па у Хрватској и на крају у БиХ.

Овакво ратовање омогућило је реализацију стратегије без директног ангажовања САД и НАТО пакта. Што се тиче Косова ситуација је била другачија. Албанци на Косову и Албанија били су слаби за  војску СРЈ па се Америка као водећа сила Запада одлучила на директну интервенцију НАТО пакта без одобрења УН.

Са овим није завршена сатанизација Срба већ се држава Србија треба учинити безначајним фактором на Балкану. То ће се реализовати на следећи начин:  цитирам извештај Зорана Ђорђевића везано за  амерички Конгрес „Овај рат Запада против Југославије престао је да буде рат против комунизма и отворено се претворио у рат против Срба. Овде се појам комунизам више и не помиње. Остао је само Србо-тероризам.

Циљ Запада је данас цепање српског народа на што више малих делова , који ће кроз разне економске и политичке притиске бити принуђени да се претопе у друге народе или ће бити расељени по белом свету“ завршен цитат.

Ово је усвојио Амерички конгрес. Слично су урадиле и друге земље Запада у својим конгресима. Све је добило институционални карактер.

Оно што је у Плану за реализацију стратегије, а односи се на православне Србе је уништење Републике Српске, одвајање Санџака од Србије и припајање Косову односно Великој Албанији и издвајање Војводине из састава Србије и то одмах по решењу косовског питања. Ово ће се реализовати по принципу „догађање народа“ или „Жутом револуцијом“ уз обилату финансијску подршку, банака намењених за реализацију стратегије по Макијавелијевом принципу „Реализација задатог циља оправдава утрошена средства“

Српска Крајина се нашла прва на удару у реализацији стратегије против Срба. Рат преко посредника у БиХ није дао резултате јер се десило да свако ратује против свакога. Савез Туђмана и Изетбеговића на почетку рата пропао је па су Хрвати и Бошњаци међусобно заратили. Клинтонови изасланица који су надгледали БиХ, а задњи је био Вести Кларк, сазнали су да је Стбе немогуће победити у условима где ратује свако против сваког. Клинтон да неби САД укључио у рат Туђману и Алији предлаже уједињење у борби против Срба и стварање Федерације БиХ. То је подразумевало укидање Херцег Босне а за узврат Америка ће помоћи Хрватској да  уништи Републику Српску Крајину и протеривање Срба из Хрватске.

Туђман и његов министар Гојко Сушак –усташа из Херцеговине тешко су прихватили жртвовање Херцег Босне, али то је био услов да се створи војска Федерације БиХ као јединствена сила у борби против Срба. Стварање Федерације БиХ Туђман и Алија у присуству Клинтона потпиали су то у Вашингтону 18.марта 1994. године. Касније на броду у Јадрану уз присуство турског предсједника и немачког изасланика, на молбу Алије Изетбеговића Хрватска пристаје да својим јединицама помогне Армију ФБиХ. Немачка и Ватикан су здушно помагали стварање Федерације БиХ са циљем заједничке борбе против Срба.

Американци нису били сигурни да ће Бошњаци и Хрвати, побједити Србе па формирају Еврокорпус за брзе интервенције на чијем је челу амерички генерал и ако у корпусу није било нити једног Американца. Задатак Еврокорпуса је био;

тамо где не успију снаге Федерације ту су снаге Корпуса  које ће им помоћи. Рат преко посредника се наставља, уз активну подршку УНПРОФОР-а.

Српске снаге здруженим дејствима снага РС и РСК  опкољавају Бихаћ и практично доводе до уништења 5. корпуса ФБиХ, са већ истакнутом белом заставом за предају. Операцију је водио генерал Манојло Миловановић начелник Штаба ВРС. Тада настаје паника код Хрвата јер ако падне Бихаћ било би питање уништења РСК. Туђман зове Клинтона, а Клинтон одмах Милошевића са претњом да ће отпочети рат против Србије односно Савезне Републике Југославије. Милошевић наређује Караџићу да се Бихаћ не заузима што овај наређује Миловановићу да обустави операцију. Младић наређује да се операција настави и уништи 5. корпус. Миловановић изнервиран баца капу са главе и слуша Караџића и Милошевића и одлази на Ливањско – Граховски фронт. На том фронту прво пада Купрес, а прије тога Хрвати су  деблокирали Мостар. На основу договора Туђмана и Алије Изетбеговића, укључује се и регуларна војска Хрватске (далматинске и славонске бригаде).

Поред тога у нападе на Грахово дејствује и артилерија Еврокорпуса за брзе интервенције. Пада Грахово и почиње гранатирање Книна. Са тим су створени услови за протјеривање српског народа Крајине и уништење Републике Српске Крајине. Крајина је опљачкана и спаљена, народ протјеран и расејан по свијету. Крајина је остала пуста што траје до данашњих дана.

По протјеривању народа из Крајине уз велике злочине настављају се дејства на просторе Републике Српске, где падају Дрвар, Грахово, Гламоч, Купрес Шипово ,Петровац, Крупа, Мркоњић Град, Сански Мост уз опасност да падне и Бања Лука.

Сада Милошевић интервенише код Клинтона ако се наставе даља дејства снага федерације да ће Србија ступити у рат. Клинтон наређује Холбруку да заустави операцију и да се створе услови за примирје.

После слиједи Дејтонски споразум и настаје примирје.

По мом дубоком увјерењу, а осим тога показује нам и историја, тамо где је народ јединствен и добро организован, мале су шансе противника да га савлада- Вијетнам и Народноослободилачка борба у Југославији…

Савезна Република Југославија учинила је велику грешку што није објединила српски народ и прогласила јединственим ратиштем на цијелом простору где Срби чине већину. Уместо Венсовог плана требао је бити План СРЈ. Искуство је показало тамо гдје су били „мировњаци“ Срби су доживели пораз.

Да нам се неби приговарало како нисмо схватили значај рушења Берлинског зида, што је можда и било тачно, морамо схватити садашњи тренутак и оно што следи.

Истраживањем дошао сам до података који су карактеристични за садашњост и будућност. Подаци се односе као доминантни на двема Међународним католичким конференцијама одржаним ове године у Кенији у Најробију и Манили на Филипинима. И на једној и на другој су доминирале изјаве Збигњева Брежинског сиве еминенције америчке пшолитике. Брежињски је био савјетник код неколико предсједника САД. Он је говорио „ Комунизам је готов, сад је на реду да уништимо православље. Православље и православни народи су једини и прави противници глобализма. Други народи су немоћни у томе, Кина и исламски свет“. Завршен цитат. Све ово што се данас дешава око православних цркава у Црној Гори, Македонији, Украјини  је резултат стратегије чији су зачетници  Реган, Ватикан и М.Тачер још 1983. године. Реализатор око православних  цркава је наравно Света столица извршни орган државе Ватикан.

Стратегија Запада у наступу према Истоку слична је Хитлеровом плану „Даннг нах Остен“ о запосједању источних земаља. У Плану запада стоји:“ Уништити Србе и Србију заувијек да не представљају никакав фактор на Балкану“. У листу „ТАЈМ“ то је и написано. Ово је слично оном што су фашисти имали према Јеврејима.

Ово православним Србима налаже да се послуже искуством Јевреја и да се данас организују слично Јеврејима. Јеврејска држава није окружена пријатељима, на исти начин слично је и са Србијом.

Држимо се Вукове  изреке „Срби сви и свуда ујединимо се“.

 

                                                                     Проф. др Душан Бањац