Душица Мрђеновић: Ко то опет ограђује Јасеновац и зашто?
Ударна вест у данашњим новинама је забрана делегацији војске Србије да пређе хрватску границу односно уђе у Хрватску. Наиме, делегација ВС сачињена од војних старешина, кадета и питомаца Војне гимназије кренула је на помен новомученицима Јасеновачким и та посета је, како се наводи, била најављена.
Из медија сазнајемо да је проблем на царини била униформа, након чега су припадници ВС предложили да оставе униформе и пут наставе у цивилу, међутим, ни то им није омогућено, уз одговор хрватских цариника да униформа није разлог забране уласка, а затим је српској делегацији издата и званична забрана уласка, након чега су се вратили у Србију.
То је оно што је свако данас могао да прочита и да се информише, али, то није вест која би требало да траје један дан и после да се заборави. Зашто? Зато што ово никада не сме да се понови и зато што Јасеновац никада не сме да се понови. Зато што је данас у Јасеновцу требало бити више људи него икада, и зато што не смемо дозволити да се икада икоме забрани приступ Јасеновцу.
Нико од Срба у време Другог светског рата није веровао да, водећи их пешке из босанксих и банијских села, из Славоније и из других крајева са већинским српским живљем, уствари воде на кланицу. Нико данас не верује да овај чин забране, понављам, најављеног одласка на ПОМЕН ЖРТВАМА, ништа више до нови метар бодљикаве жице логора Јасеновац, овај пут, невидљиве.
Поново се гради концентрациони логор, овај пут не у Јасеновцу, него далеко од њега, а опет, около њега.
Коме смета запаљена свећа? Коме смета молитва за помен невино страдалим жртвама? Коме смета које српско срце више, данас у Јасеновцу, да куца заједничком молитвом за помен невино пострадалим људима?
Људима не би сметало, људима и не смета, али, да бисте дошли у Јасеновац, као и за време Другог светског рата, морате проћи нељуде.
Делегација ВС то данас није успела. Хоћемо ли успети ми?
Не треба ово доживети као нови великоусташки пир, али, не треба ни заборавити да Јасеновац данас живи, као и цела епархија Пакрачко-славонска, искључиво захваљујући СПЦ и Његовом преосвештенству, Владици пакрачко-славонском, г. Јовану Ћулибрку, уз његово целокупно монаштво, пре свега сестринство манастира Јасеновац. А данас је неким Србима онемогућен приступ овом месту и овим људима.
Јасеновац је манастир који дише плућима свих жртава логора! Јасеновац је манастир који се обнавља, гради и спреман је да дочека сваког поклоника жртвама јасеновачким. Спреман да дочека сваког од вас који ово читате! И не треба заборавити данашњи дан, када су неким Србима забранили да буду с њима.
Колико ће метара невидљиве бодљикаве жице бити постављено око Јасеновца од данас? Но, важније питање је, ипак: ХОЋЕМО ЛИ НА ВРЕМЕ ПРИМЕТИТИ ДА ГА ПОНОВО ОГРАЂУЈУ?
Душица Мрђеновић
