Екипа из Болеча најбоља на турниру у боћању на Алтини

Боћарско- спортско удружење АС наставља да окупља Крајишнике, и љубитеље боћања на теренима Код Бобија на Алтини. С тога нису губили вријеме, него организовали још један турнир у низу 19. маја 2024.

Одазвало се чак 30 екипа, па можмо закључити да су се из Боћарско-спортског удружења АС показали као одлични домаћини.

Плавно, Ћурулулу, Лакоћемо Аурора, Динарци, Чаруга, Калабић , Грачац , Вукашин, АС 3 , АС 4, Станишић, Печењара Велебит, Мајстори, Тигрови, Ервеник, Повратници, Банзого, Лугар, Бабуљ, Бенковац, АС1, Мали рај, Бундало, Раич, Болеч, Бенџер сити, Мацура Ж, АС 5, Печењара Шуша, Дукић

Најбоља на турниру била је екипа Болеч Белгија.

Друго мјесто освојила је екипа Шуша.

Треће мјесто освојила је екипа Раич.

Четврто мјесто освојила је екипа АС.

У свом обраћању Бошко Дражић је поздравио предсједника Општине Земун, Гаврила Ковачевића, предсједника Боћарског савеза Србије Небојшу Цолића и представника Боћарско-спортског удружења АС господина Јокића.

– Захваљујем се свима што сте дошли у овако лијепом броју. Овдје сви заједно промовишемо спорт и заједништво. Да овај турнир буде овако добро организован посебно се захваљујемо Богдану Олуићу Бобију који је уложио велики труд.

Док су се боћари надметали, пекао се во и котловина. Након уручених пехара и медаља, присутни су могли да уживају у овим гастрономским делицијама, забављајући се уз музику уживо.

Посебна занимљивост било је бацање камена са рамена. Који је најдаље бацио Михајловић. Камен који су бацали стар је 200 година и донесен је из Раслине из Шибеника. Многи Срби су га досада бацали и побјеђивали. Камен је тежак 10 килограма и 200 грама. Медаљу побједнику уручио је предсједник Боћарског савеза Србије Небојша Цолић.

Овом дружењу присуствовао је и предсједник општине Земун Гаврило Ковачевић.

– Оволики број људи који се овдје окупио говори да је један од симбола Крајишника и боћање. У Земуну имамо неколико боћарских тимова, то је спорт који се развија и којем треба пружити подршку јер оваква дружења и овај вид комуникације на турнирима значе много више него само спортско надметање. Свако је срео неког познатог, присјетили су се родног краја и испричали.