Gajdobra: Šeici žele oranice

U Gajdobri, selu sa 30 doktora nauka, vest dana je da šeici merače njihove njive. Svega jedan odsto ratara ima rešeno navodnjavanje.

ZAR sada, kada smo savladali sve ćudi ove crnice, poljoprivredi da nas uče šeici iz daleke pustinje, iz pustoši veće od našeg zavičajnog kamena u Hercegovini?

Meštane južnobačkog sela Gajdobra, sa oko 2.500 duša, mahom potomaka hercegovačkih kolonista, u nedoumicu je bacila vest da investitor iz Abu Dabija želi da uloži 100 miliona evra u navodnjavanje 25.000 hektara najplodnije oranice u Vojvodini.

Gajdobra je i do sada bila na glasu po svojim specifičnostima. Samo su joj još šeici nedostajali. Ovo je izrazito poljoprivredni kraj, njive su prirodno bogate mineralima, pa dobro rađaju čak i kad država i nebo na njih zaborave.

Ali ovo mesto dalo je i 29 doktora nauka. Na svakih osam žitelja po jedan naučnik! Mnogi su u inostranstvu ili predaju na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, u bivšim republikama.

– Jedno od razumnih objašnjenja je da su naši stari, kada se “vlak bez voznog reda”u kojem je bilo 500 hercegovačkih porodica zaustavio na železničkoj stanici u Gajdobri, bili nevešti u obradi zemlje, pa su za svaki slučaj svoju decu davali u visoke škole – kaže sekretar gajdobranske MZ Milovan Savić, diplomirani pravnik.

Rađaju ovde u izobilju i “doktori rukometa”, razasuti po svetskim ligama, mada Gajdobra duže od tri decenije nema ni sportsku halu, ni rukometni klub. Najpoznatiji rukometaš Spasoje Janjić, levo krilo nekadašnjeg prvog tima SFRJ, trenirao je pod otvorenim nebom, baš kao i aktuelni reprezentativci Rajko Prodanović i Dobrivoje Marković.

Ta nelogičnost biće ispravljena uskoro, kada se postavi parket u velikoj sportskoj hali koju je još devedesetih započeo Mihalj Kertes.

– Samo još da pribavimo pet miliona dinara za koševe i golove, i naša deca će, najzad, imati priliku da treniraju u zatvorenom prostoru – kaže Savić.

Porodica Ivanišević nije zabrazdila u sport, nego je “do kolena i lakata” uronila u toplu vojvođansku oranicu. Glavna vest i u njihovoj kući je mogući dolazak šeika iz Abu Dabija.Čitaju sve novine, ne propuštaju nijedan TV dnevnik, ne bi li saznali detalje.

I mada niko zvanično nije ni potvrdio da su Arapi “bezecovali” baš njih, Gajdobrani su se sami “prepoznali”:

– Ako su šeici nameračili najbolju zemlju, od ove naše, odavde pa do Odžaka, Srbobrana i Bečeja, nema plodnije, a ima je taman toliko, 25.000 hektara – širi ruke Nedeljko Ivanišević, jedan od najuglednijih proizvođača soje i kukuruza.

Ivaniševića retko ko zna po prezimenu, ali po nadimku Crvo koji je nasledio od hercegovačkog pradede, poznat je u celoj Vojvodini. Na svojih 15 i još 400 hektara zakupljenog državnog zemljišta u okolini, gajio je paradajz, a onda se preorijentisao na unosnije kulture soju i kukuruz. Pomažu mu oba naslednika, Dragan i Đorđe.

– Priča se da će “naftašima”ova naša zemlja biti iznajmljivana za 250 evra po hektaru. Eto ti nepravde u startu. Mi ovdašnji paori plaćamo duplo više – kaže Ivanišević i pokazuje grumen zemlje sa svoje njive na kojoj je nedavno podigao pravoslavni krst. Rataru, kaže, samo nebo može da pomogne.

Podseća popularni Crvo i na narodnu “čije stado, njegovi i pašnjaci” i pita se:

– Šta će biti sa srpskim pašnjacima, ako je već onaj hrvatski biznismen zakupio tolike hektare, pa još nam sada dođu i šeici? Više nećemo biti svoji na svome. A zemlja nam dobra, i hercegovački kamen bi na njoj rodio!

 

VODA SAMO S NEBA


U GAJDOBRI i okolini, najviše zemlje, oko 1.300 hektara pripada preduzeću “Jedinstvo AD” koje je najpre kupio Mile Jerković, a potom Darko Šarić. Preduzeće je palo pod stečaj. U privatnim rukama je još oko 2.000 hektara najplodnije crnice. Gajdobrani su nekada bili rekorderi u proizvodnji krompira, a danas gaje prvenstveno pšenicu, kukuruz i soju. Svega jedan odsto ratara ima rešen problem navodnjavanja.

Preuzeto sa: novosti.rs
Izvor: J. SIMIĆ

Nema komentara

Napišite komentar