Главне поруке РТЦГ: Срби су геноцидан народ сличан нацистима, СПЦ је окупаторска организација

Продужена, истина и нејака, рука диктаторског режима, коју сви плаћамо из наших џепова, савршено рефлектује свеукупно посрнуће црногорског друштва, и удаљавање од матрица и координата које нам природно припадају.

Већ одавно, највећи дио грађана Црне Горе који се изјашњавају као Срби, тзв. „јавни сервис“ познат и као РТЦГ, сагледава искључиво као инструмент ширења србофобних политика актуелних власти.

Продужена, истина и нејака, рука диктаторског режима, коју сви плаћамо из наших џепова, савршено рефлектује свеукупно посрнуће црногорског друштва, и удаљавање од матрица и координата које нам природно припадају.

Ипак, то што смо навикли да, у настојањима да РТЦГ направе што „црногорскијом“ (читај – антисрпском) запослени у том медију и њихови гости свако мало изнесу пријетњу или најгнуснију увреду на рачун српског народа – не значи да би се требало и помирити са таквим усудом, и ћутке прелазити преко њихових небројених бестијалности.

Подсјетимо се, хронолошки, неких које су имале највише одјека у домаћој јавности.

Не тако давно, Дарко Шуковић, новинар и уредник „Живе истине“, уживо је поручио да се добро припазимо и ми и наша дјеца, и наговијестио да прави удар на све који се као Срби осјећају и за које је 1918. година уједињења и националног поноса – тек предстоји:

Након овог Шуковићевог „завјета“, не чуди ни мајски иступ његовог госта, адвоката Николе Мартиновића, који је без трунке савјести Србе упоредио са нацистима, и означио као главни проблем у региону, уз констатацију да су нацисти кудикамо бољи од Срба, јер су се они „помирили са поразима“, док Србима то не полази за руком.

„Одређени кругови, које ја могу национално да идентификујем као Србе, и то оне којима је идеолошки блиска великосрпска идеја, не могу да се помире ни са догађајима у Србији, ни са догађајима на Косову, у Хрватској, Босни, Македонији – гдје имају проблем са црквом, нити са догађајима у Црној Гори. То је оно избјегавање стварности… Кад се тај проблем превазиђе, онда ћемо ми на Балкану бити мирни.“, рекао је Мартиновић, уз пуно разумијевање и одобравање свог домаћина.

Трећи, „бирани“ примјер непрофесионализма и србофобних политика „јавног сервиса“ свакако је гостовање Емира Хаџихафизбеговића у емисији „Телескопија“, коју води и уређује Тамара Никчевић, позната по „наклоњености“ српском народу.

Тако је, сасвим случајно, Хаџихафизбеговић добио прилику да на РТЦГ, за српске паре, Србе означи као „геноцидан народ“ који ће, будући да не признаје одговорност за „геноцид“ у Сребреници – „свакако направити нови“. 

Три „јунака“, али – „јака“. Поред њих не вриједи ни помињати разне „експерте“ – Трифуновића и њему сличне „научнике“ и „умјетнике“, спремене да зарад пар стотина евра пљуну на све што је српско. Али уједно и на властити интегритет.

И тако, до неких бољих времена и неког новог, правог Јавног сервиса.

Преузето са: ин4с